Előző fejezet Következő fejezet

KAZALIŠNI KOMADI

 

Dva bila gavrana

 


SPISAK PISAMA

      1. Prid prozorom procvatala
      2. Gusle moje ovamo hodte malo
      3. Jorgovane, jorgovane
      4. Volila bi osidit ko ovca
      5. Carna goro čama
      6. Zvoni zvonce tira čoban ovce
      7. Ej šorom šajke
      8. Čije je ono luče bilo?
      9. Vesela je paroija
      10. Tr Hanzl Frajlz oksa
      11. Garava rapava
      12. Kukuruzi več se beru

 

I. čin

U pozadini zabat parasničke kuće, prid njom lećom ogradjena bašča sa cvićem. Na ćošku ograde klupica. Na klupici dvi vrimešnije žene side: Zorka i Ružica, oko nji, prid njima momci i divojke nekoje side, nekoje pak naslonjene na ogradu stoje. Pivaju.

Prid prozorom procvatala ruža,

Na grančici u prozor se pruža.

Da nij' trna uzbro bi je I na srcu nosio je.

Al kog ljubim, nemož moja biti

Ej čarna ružo nesmim te uzbrati.

Jedno drugom kad nismo stvoreni

Zašto da smo tako zaljubljeni?

Bolje da smo u daljini

Neznajuć se preminuli:

Čarna ružo viek će me boliti

Ej neuzbrana to ćeš uveniti!

(Kod zadnjih riči s desne ulazi Gavro, prati ga cigan svirač)

SVI: A gle Gavre. Baš dobro što si nam došao. Ded zapivaj malo tvojim lipim glasom da malo uživamo. (Opkole ga, glade ga, maze ga.)

GAVRO: Nemarim. I tako mi pripuno srce. A kod ove kuće (rukom upači na Beninu kuću) sotim radje jerbo (teško uzdahne) ah tužna mene, zašto sam se i rodio!? O bar da mi se već babo iz Rusije vrati, sve bi to odmah drukčije bilo.

ZORKA: A kad je pisao zadnji put?

GAVRO: Ni nepitajte me! Još šestanajste godine, kad su ga zarobili. Od ono doba ja posto čovikom, a njega nikako!

RUŽICA: Ipak netuguj Gavro. Da je umro, sanjali bi o njemu i ti i nana tvoja, al eto nikad vam se u snu ne javlja. Vidit ćeš, jednog dana, a babo tu. GAVRO: Dao Bog! Hvala vam na utihi.

SVI: Ded zapivaj već!

GAVRO: (zapiva uz pratnju cigana)

Gusle moje ovamo hodte malo,

Amo i ti tanano gudalo!

Da privučem, da malo zagudim,

Da mi srcu odlane u gradim, oj.

VIŠE CURA: Bože divna li grla!

GAVRO:

Pivat ću o slavi praotaca,

Praotaca i dičnih pramajka,

Koji virni: Bogu, domovini,

U obilju krv svoju su lili oooj.

Koji kao divni graničari

Čelo svoje jesu ovinčali

Sa junaštvom i štovanjemBoga

I virnošću prema svoga roda, oooj.

Krv svoju su čisto sačuvali

Sa tudjinom nisu se misali.

(Polako polazi, momci i divojke za njim, žene ostaju sidećki. Pisma slabi, polako se izgubi)

Alaj Bože! da im sad ustati Morali bi gorko zaplakati oj oj oj.

(Pisma se završi)

ZORKA: I krasno i pravo je pivao Gavro. Čula sam od svojih stari, da bunjevački gjuvegija u staro vrime nikad Švabi ii rumunju, pa ni srbinu nije išo u pros- ce, nit se bunjevka udavala za tudjina. A vidi danas, kako smo već izmiša- ni.

RUŽICA: Zaista tako je. Danas sutra već neće biti čiste bunjevačke krvi. Ta valda si čula, da i gazda Beno za Mikliku Švabu kani udat svoju jedinicu.

ZORKA: Čula sam nešto šapućati, al zato ipak mislim, da do toga neće doći stvar. On kao vodja ovdašnjih bunjevaca nesmije na toliko posmuti.

RUŽICA: Dao Bog! Al njegova Marica neće za drugog, samo za Gavru, a gazda Beni je Gavro vrlo malen. U nje će same biti 20 jutara, a Gavro će sa bratom podiliti ono 16, što imadu. Zbog toga Beno neće ni da čuje o Gavri.

ZORKA: A viruj mi, da lipšeg para ni namolovat nemož. Tako pristaju jedno nuz drugo ko lipa prilika u zlatnu ramu.

RUŽICA: E ajdmo, triba već hranit svinje i pilež. S Bogom!

ZORKA: S Bogom!

(Jedna na livo druga na desno. Pojavi se Marica s kantom u ruki. Poliva u bašči i piva, pristane, gladi i ljubi cviće.)

MARICA:

Jorgovane jorgovane

Kad ti vidim tanke grane

Žalosno je srce moje,

Jer se sićam majke svoje

Miris cvića tvoje milo

Majčino je cviće bilo.

S njim su jednoć dvori njeni

Krasno bili iskićeni.

Ali jao, dvori njeni

Sad su pusti osamljeni!

Jorgovane, jorgovane

Nema više moje nane.

(Pristane i briše suze. Neprimetno ulazi gazda Beno.)

BENO: A što je moju zlaticu na toliko razžalostilo, da si suze briše?

MARICA: (naglo se okrene) A vi tu oče?

BENO: Tu, zlato moje, pa sa veoma radosnom višću. U subotu će ti doći prosci...

MARICA: (strese se) A tko to oče?

BENO: Miklika mlad udovac, sin Vašlike gazde.

MARICA: (ozbiljno) Oče, javite mu, neka nedolazi. Ja Švabi djecu radjati neću!

BENO: Sto to čujem? Ta ti si me dosad uvieke poslušala, kako da se sada usu- djuješ protiviti. Moja je volja... i tako mora biti!

MARICA: (oborenim očima) Oče, izvinite, negovorim iz neposlušnosti, nego predomišljeno. Nezaboravljajte, da ste vi vodja ovdašnjih bunjevaca i da ste i mene u narodnom duhu odhranili. Ponosna sam na bunjevačke praoce i pramajke, na naš jezik i običaje, na bunjevačku nošnju, knjige i pisme. Najmilije mi čitanje Kraljević Marko i knjige društva svetog Jeronima, pa Danica i drugo što narodnim duhom diše. Volim svoju krv i kolino i neću da radjam dicu, u kojima će biti i tudje krvi.

BENO: Čuti, nezahvalnice! Kako smide ocu svom da pokvariš? Još triba da se raduješ, što tako bogat čovik u tebe se zagledao! Ti dvadeset, a on 50 jutara, bit ćete prvi gazde u selu!

MARICA: (ponosno) Al se složiti nikada nećemo moći. On će želit trajlitom, a ja tamburicu i kolo. On će se dičit sa švabskom slavom, a ja sa bunjevačkom, kako sam od vas čula i učila.

BENO: (naglo Ijutito) Umuci i negovori. Ja sam se Mikliki obećao i tako mora biti.

MARICA: (strese se) Ipak nezaboravljajte da nećete vi živiti š njime, nego ja, zato je k tomu i moja privola potribna. A tu privolu Miklika sa mojih usana nikada neće čuti. Eno njemu švabice, a ja ću za bunjevca.

BENO: (smirnije) Nemoj biti luda, curo moja, nego pogledaj malo dalje od nosa. Kakav bi život mogla imati na primer nuz Gavru. Tko je Gavro? Nekažem, da nije pošten, al u najboljem slučaju samo 8 jutara svojih će imati, dok bi Miklika odmah gazdovao sa 50 svojih jutara. Zašto da kuburiš, kad možeš biti spajinica?

MARICA: (hrabrije) Oče, tamo se kuburi, gdi nema ljubavi, a medju nami ljubavi nemože biti. Zaman ima Miklika toliki gazdašag, kad bi se ja tamo uviek tudjinom osićala, dok bunjevac, ma je i siromah, bio bi mi mio, jer bi se razumili i složili. Gdi nema ljubavi, nema ni blažemstva, a gdi se ljube, tu zadovoljstvo osladi i siromaštvo a i bedu.

BENO: (oštro) Zalud mudruješ! Ja sam obećao i tako mora biti.

MARICA: (tužno) Oče dragi, pa zar ste me zato rodili na svit, da me odrodite i da me unesrićite. Ah tužna mene! Ah slatka nane, zašto si tako rano umrla, da si mi živa, nebi tvoja Marica tako šta doživila. Za uspomenu moje pokojne nane, molim vas oče, nesilujte ono, što bi razorilo našu poštenu kuću, a mene unesrićilo!

BENO: (snuždit odmahne rukom i vrati se istim putem, kako je i došo.)

MARICA: (jedno vrieme ćuti, a zatim videć da oca neima, zapiva):

Volila bi osidit ko ovca,

Nek udat se mlada za udovca.

Volim neljubljena umrit

Nek udovcu mlada ruku pružit.

(: svaki red se ponavlja u pivanju:)

GAVRO: (iza kulisa)

Čama goro čama goro

Al si puna hlada...

MARICA: (prene se)

Srce moje srce moje

Još punije jada.

GAVRO: (još uvik napolju)

Sele nemam sele nemam

Da joj se potužim.

MARICA:

Majke nemam majke nemam

Da joj jade kažem.

GAVRO: (ulazi i zajedno pivaju)

Već ja jadujem jadujem

I nikom ne kazujem.

GAVRO: (smijuć se) Faljen Isus Marice! A meni bi ipak mogla kazati, ako te nešto boli.

MARICA: Dragi Gavro, zašto da te žalostim, dosta što mene stišću jadi.

GAVRO: (uplašeno) Sto je s tobom? Zar te kogod uvridio?

MARICA: Još gorje. Uvrida se desi i zaboravi se, al što mene čeka, to rani na vieke i usmrćuje.

GAVRO: Ama govori i ne zadavaj zagonetke.

MARICA: (Gavru motreć) Udat se moram! Eto!

GAVRO: (ko da ga je zmija ujila) Ti? Udat se? (jedan korak korakne natrag)

MARICA: Ja da! I to za Mikliku, Švabu i udovca.

GAVRO: Bože mi oprosti, a tko je lud tako šta smislio?

MARICA: Nitko drugi neg moj otac. Baš malo pre mi čito lekciju. Al se zato nisam uplašila, nego sam junački ustala na obranu svoje buduče sriče. - Ja da budem mater pigavih švapćića? Bolje nek me živu zakopaju!

GAVRO: A što ćeš ako te otac silom silovo bude?

MARICA: Ubit se neću, al ni Miklikina biti neću. Ako me otac izbaci iz kuće, ništa zato. Znam radit, imam jake ruke, a ja ću u službu.

GAVRO: Ta do toga valda neće stvar doći, al u svakom slučaju evo viru ti dajem, da ću strpljeno čekati, dok se po Božjem zakonu spariti nemogli budemo.

MARICA: Hvala ti na toj riči. Znala sam, da se u tebe pouzdati mogu, al zato će mi tvoja data rič kao mio glas vorgulja u ušima glasiti i dati mi jakosti, da se za našu sriču do skrajnosti borim. I sad s Bogom idi! Sutra je nedilja, te ćemo se u kolu opet vidit i porazgovorit.

GAVRO: Budi jaka Marice i uzdaj se u pravednog Boga! S Bogom! (Obadvoj izidju)

(Posli kratke stanke momci i divojke prolaze priko bine i pivaju. Prvu strofu stojeć,

a drugu odlazeć. Kada pisma pristane, zastor.)

/: Zvoni zvonce tira čoban ovce:/

/: Oj čobane ukrast ću ti jagnje,

Makar išla s tobom na vinčanje.:/

 

/: Mila nane podaj me za lane:/

/: Ma mu bila kuća od ponjave:/

Konac prvog čina

 

II. čin

Soba ista. Na klupici sidi vrimešan čovik, u usti mu lula. Nedilja je posli podne. Gavro i Marica sa momcima i divojkama ulaze pivajuć.

MOMCI I CURE:

/: Ej šorom šajke a Dunavom čeze:/

/: Ej cura momku maramicu veže:/

/: Ej na vezla mu ime i prezime:/

/: Ej samo nije da se voli š njime:/

GAVRO: Faljen Bog ča Savo!

ČA SAVO: Na vieke faljen.

GAVRO: (pajtašima) Al sad nećemo dalje. Nek nam ča Savo zagoneti koju zagonetku.

CURE: (u jedan glas) Da, da ča Savo, ded odrapite koju, da imamo danas o čemu divanit.

ČA SAVO: Ajde de, kad je tako. A vi mi recite ko je bio taj čovik, koji se nije rodio, pa je ipak umro?

CURE: Ded Gavro, ded Jockoš, na to odgovorite!

GAVRO: (sidne pokraj starca) Čemu da taremo glavu, kazat će nam to ča Savo i tako.

ČA SAVO: No, nemožte potrefit. A vi čujte! Taj čovik je bio Adam, praotac naš, koji se nije rodio već ga je Bog stvorio.

MOMCI, CURE: (smiju se na sav glas)

GAVRO: Pa da smo se mislili, to smo mogli i mi pogodit.

ČA SAVO: E, da niste momci i cure vi bi se i mislili. A u mladima vri krv, pa se nemogu ozbiljno ni u što udubiti. (Smih)

A vi odgonetite ovu: ko je bio taj delija, koji je jednim udarcem ubio četvrti dio tadašnjeg svita?

CURE: A idjte ča Savo! Toga delije mama nije rodila.

ČA SAVO: I opet da vas ja učim bibliju. To je bio Kain, koji je ubio brata Abela.

SVI: Prava i živa istina, (glasno i buran cirik)

GAVRO: Još jednu ča Savo, al ta ne mora bit iz biblije.

ČA SAVO: I to mi pravo. A vi recite šta je to: Na jednu jamu udješ, na dvie izadješ, a kad si sa obadve noge izašo, onda si istom unutri?

MOMCI, CURE: (Smiju se i cirikaju.)

GAVRO: No tako šta još nisam čuo. A to ni nemož bit. Ko izidje iz kuće, taj nemož bit unutri.

ČA SAVO: Da čujem! Šta je to?

CURE: Nemojte nas ni mučit, nego bolje kažite nam.

ČA SAVO: No pa to su čakšire. Gori unidješ, kroz nogavice izidješ, a kad si izašo, onda si pravo unutri.

(Veselo smijanje, cinkanje. Sa srid puta jedan odrpan čovik sa batinom u ruki dolazi prema njima.)

JOCKOŠ: A gle kakav je to flandrokaš. Mora da je pijan, gle kako se naslanja na batinu.

(Svi gledaju putnika. Kada stigne do njih..)

JOCKOŠ: (goropadno) A šta ćete vi ovdi, još ni nediljom nam ne dajete mira? Tornjajte se!

GAVRO: Utaloži se, Jockoš, nedilja je, ko zna ko je taj putnik. (okrene se prema putniku, ljudskom riči) Hodte vamo čiko, evo vidte na moje misto.

IVE PUTNIK: (raščupanom bradom) Hvala ti dite! Bog neka ti plati milo za drago. Neželim ja od vas ništa, samo tražim malo opočinka.

ČA SAVO: A odkud dolaziš?

IVE PUTNIK: (ozbiljno i pridomišljeno) Ja dolazim iz smrti i tražim život, al lahko može bit, da ču se opet u smrt vratit i zakopati na uviek.

ČA SAVO: Vidim, da si velik mudrijaš, a ti onda kaži ovoj dići: koliko klinaca triba jedan dobro potkovani konj?

IVE PUTNIK: (bez razmišljanja) Ni jedan ča Savo. Ako je dobro potkovan, onda baš ni jedan!

ČA SAVO: (od iznenadjenosti ispadne mu lula iz usti. Momci i cure se smiju i znatiželjno opkole putnika.)

CURE: Sad ste natrefili na kunšafta ča Savo!

ČA SAVO: No tako što se još nije desilo u mojoj praksi, (putniku): Pa dobro, kad si tako mudar, a ti reci, zašto krečaju kuće perajicom?

IVE PUTNIK: Zato ča Savo jer ih nemogu zamakati u kreč.

(Cure i momci tapšikaju i ciču od radosti. Ča Savo skoči ko u jedan.)

ČA SAVO: A tko si ti, koji si me danas tako ogolio prid ovom mladeži.

IVE PUTNIK: (još ozbiljnije) Ja sam nemirna duša, koji tražim bilog gavrana i ako ga nadjem, tad ću oživit na novo, al ako ga nenadjem, onda me čeka crna smrt.

ČA SAVO: (ganuto) Zar da ti iznesem čašu vina?

IVE PUTNIK: (isto tako) Nemojte se trudit. Možbit da ću još kadgod piti vina, al samo iz ustiju bilog gavrana, al ako ga ne nadjem, onda ću i tako izgorit. (Ustane) Hvala vam na opočinku. Hvala tebi dite, koji si mi misto pridao, a i (prema Jockošu) na tebe se nesrdim. Podneo sam ja već mnogo odurnije grubosti. S Bogom mi ostajte!

(Momci i cure idju za njim, neke od njih brišu suze.)

ČA SAVO: Čudnoga li delije. Tko to može biti?

CURE: (smiškajući se) Da da ča Savo, to sad vi odgonetite.

ČA SAVO: Al tako po glavi trefit eksera, ko taj? To mi još nije pasiralo.

CURE: Pa imatel još koju za nas?

ČA SAVO: Nek je dosta za danas, a ja idjem, da odgonetim, ko je taj putnik!

(Izlazi)

MOMCI CURE: (pivaju)

Čije je ono luče bilo

Sto nosi svileno odilo,

Ono je luče čika Paje

Sto zemlju i salaš prodaje.

 

Čiji su ono mališani

Što idju goli poderani,

Ono su dica čiča Veća

Što voli crvenoga keca.

(Kreću napolje. Pisma sve tiša biva. Zastor.)

 

III. čin

Pozornica: Avlija putnika Ive. U pozadini na sridi kuhinjska vrata, desno pendžeri. U kuhinjskim vratima stolac, ne njemu sidi Katica, pokraj nje 14-godišnji sin Bariša. Putnik Ive s desna baci pogled priko kapije i udje u avliju.

IVE PUTNIK: O Bože sveti. Napokon evo me na pragu. Još koji čas i odlučit će se moja sudbina. (Stupi na pozornicu). Gle kako je tu sve u redu i čisto i složito i sve na svom mistu. Jao meni, ako su to ruke kakvog novog gazde tako u red donele!

BARIŠA: (opazi putnika) A vidte samo, nane, gle jedan čovik stoji na kapiji. (odje putniku) Što želite?

IVE PUTNIK: Ja sa domaćinom od ove kuće želim koju rič progovoriti.

BARIŠA: A vi hod te unutra, evo mi nana u vrati. (dodju kod vrati)

IVE PUTNIK: Faljen Isus i Marija.

KATICA: U vieke Amen. A š čim vas mogu poslužiti?

IVE p.: Niščim domaćice. Samo sa domaćinom bi želio koju rič progovoriti.

KATICA: (usuzanim očima) Zali bože, to nije moguće. Domaćin od ove kuće evo već osam godina kako je zarobljen u Rusiji.

IVE p.: Ne tražim ja onoga u Rusiji, već onog novog domaćina koji je u ovoj kući njegovo misto zauzeo.

KATICA: (uvridjeno) Ako ste zato došli da me vridjate, onda gledajte što brže da se gubite. Ja sam vinčana sa Ivom Tucićem, a bunjevka sam, zato sam svoju vinčanu zakletvu vimo održala i održat ću je, dokgod o Ivinoj sudbini štogod sigurna nedoznam. A ako da je umro, ni onda ovamo drugi domaćin korakniti neće, jer moja ljubav nije plamen od slame, nego živa žera- va, zato ću mu virna ostati i u grobu. (Ive je razgoračenim očima gleda i guta joj svaku rič. Dobar glumac triba za to.) S njim sam porodila dvoje diče, Gavru i Barišu i od kako je on nestao, sa ovom dičicom se mučim i radim, da kad Ive se kući vrati, sve u redu nadje. Evo razgledajte se, štogod vidite u dvoru i u kući, to svidoči, da je uspomena moga Ive živa i vruća u ovoj kući, jer štogod se ovdi radi, to se radi iz ljubavi prema njemu i njegovoj uspomeni.

IVE PUTNIK: (naglo se baci na kolina i podigne ruke prema nebu. Bariša se hvata materi za ruku.) O sveti Bože, alaj si dobar, alaj si me bogato nadario. Nemogu ni pribrojit, što sam za osam godina pritrpio i gladja i grubosti i tuče i progonjenja, al u ovaj čas sve je zaboravito, jer ako su velike bile patnje, al je stoput veći dar i radost, koju si mi pripravio. (Katica se sagne bliže njemu kao da štogod sluti, da bolje čuje.) I putem kući iduć, koliko sam patio od nutarnje borbe i muke u srcu, da kako ću i šta ću kod kuće svoje naći i evo našao sam nevinog (naglašeno) bilog gavrana, našao sam moju Katicu: čistu, virnu i našao sam svoju uspomenu živu i nezatarmanu ...

KATICA: (pripozna ga i usklikne) Ive, moj, Ive. Druže moj, Nado moja, željo moja (naglo ga zagrli i ljubi po licu, zatim traži Barišinu ruku i privuče ga k sebi.) Bariša, rano moja, evo ti babo rodjeni! Evo babo o komu sam vam toliko govorila!

BARIŠA: (skoči ocu u vrat) O slatki moj babo, o dragi Oče, Bog vas doneo. (ljubi ga u lice i ruku.)

KATICA: (donese stolac i grli muža) O dobri oče nebeski, hvala ti stohiljada puta. U ovaj čas sva tuga i bol je zaboravita. - Hodi Ive, sidi i razonudi se. (Bariša naglo istrči na sokak.)

IVE: (sidne) A gdi su dica?

KATICA: (okreće se) Bariša, gdi si? Eto već je istrčo! Al doći će brzo. Za cilo je radi Gavre pošao!

IVE: Zlatna i virna ženo moja, kako da ti se zafalim, na ovoj radosti, koja mi u ovaj čas srce napunjuje?

KATICA: (zagrli muža) A kakve to zafalnosti spominješ? Ta druže moj ja sam samo ono učinila što mi je kao vinčanoj ženi dužnost bila. Pava bunjevka nemož posmuti. Prava i čista vimos je najlipša dika svake bunjevke!

IVE: Daga moja Katice! Da ti znati kakve smo mi glasove u Rusiji od kuće dobivali, onda bi istom mogla shvatiti, što sam na putu pripatio, dok ovo malo prija tvoje riči čuo nisam. Ni na čas nisam sumnjo, da si mi ostala virna, al sam zato ipak strepio do poslidnjeg časa! O fala Bogu koji mi se smilovao.

GAVRO: (utrče s Barišom) Gdi je, gdi je moj babo? (Kada opet spazi putnika, otac i sin se pogledaju u oči.)

IVE: Dakle ti si moj Gavro, koji si mi u ovom selu prvu uslugu učinio, kad si mi malo prija misto svoje prido? (raširenih ruku) O dodji da te babo izljubi?

GAVRO: (pada ocu u naručaj) Babo, slatki moj babo! Jestel zaista vi? (grli ga ljubi ga)

IVE: Ja sam sokole moj! O kako da se Bogu zafalim? Malo prija tamo na klupici sideć sam zaželio, a bar da moj Gavro tako izgleda, kao ti, i da je tako dobrog srca, kano ti. I gle, dao Bog i baš ti glavom si moj Gavro. O fala Bogu i fala tvojoj dobroj nani koja te za vrieme moga odsutka tako odhranila.

GAVRO: O slatki moj babo, samo kad vas opet vidim. I dosad sam dragovoljno radio, a sad ću još radosnije.

IVE: A vidiš ni nepitam, jel zemlja još učitavo? Niste morali od nje prodati?

GAVRO: Nismo dragi oče. Mučili smo se ja i nana, kako smo mogli, a sad nam već i Bariša po malo pomaže. Ta ako i nismo mogli ništ nadoknadit, al prodat nismo ni grudvu prodali.

IVE: (usuzano) O Bog vas blagoslovio i platio vam za muku i trud. Dat će Bog, bit će to naskoro drukčije. Negledajte što sam tako loš i izdrpan. Hotimice sam ovaku odiću izabro, da nikom na pamet ne padne, e da možda i novaca kod sebe imam ga malo. Pomogao me Bog na toliko, da ćemo naskoro nadoknadit našoj zemlji još 25 do 30 jutara i onda ćemo se latiti ozbiljnijeg gazdovanja.

GAVRO: (sa teškim uzdahom) I onda ću možbit i ja moć u prosce radi moje Ružice.

IVE: E a što, zar si još momak?

GAVRO: Momak sam, al mi srce već kucnulo, samo gdi sam mislio sriću svoju naći, tu su me za vrlo malenog i lošeg našli.

IVE: Uzdaj se Gavro. Bit će to sve drukčije. A sa nane ćemo skiniti brigu, nek se odsele samo kućevnom poslu posveti. Ona će nam biti ljubav u kući i zrcalo lipih bunjevačkih kriposti.

BARIŠA: Al babo, morat će te nam pripovidati i o vašim junačkim dilama iz rata i o Rusiji.

IVE: Oću, Bašo moj, oću, bar ćete i iz toga viditi, kako triba rado podneti štogod Bog na vas patnje i bede pošalje, jer dok nas jednom rukom u vatri patnje kuša, u drugoj nam već pripravno drži radost i blagoslov svoj, kako evo i moj primer svidoči.

(Ljudi, žene ulaze glasovi se čuju.) Gdi ga je? A jel moguće? O blažene li Katice!

ČA SAVO: A gdi ga je, da ga izružim, što me je malo prija prid dicom tako osramotio!

IVE: (pruža mu ruku) Evo ča Savo! Da ste mi zdrav! (zagrli ga)

ČA SAVO: Ta jesil zaista ti?

IVE: Ta ja isti od glave do pete, a dok skinem ovu bradu, vidit ćete i sami, da sam ja!

ČA SAVO: Pa što je? Hoćeš li natrag u smrt?

IVE: (radosno) Nikako ča Savo, nego ostajem u životu.

ČA SAVO: A šta će biti sa bilim gavranom?

IVE: (zagrli Katicu) Našao sam ga ča Savo. Evo ga u mom zagrljaju. Dok su mnoge žene pogazile ženitbenu vimost, moja Katica je ostala čista i virna. Zaista bili gavran u ovom opakom svitu.

ČA SAVO: (briše suze) I ja mogu posvidočit sve što si rekao, Katica je zaista uzorprimer virnih i kriposnih bunjevaka. Bog ju blagoslovio obim rukama. - Al reci Ive, kako si mogo tako akaratno potrefit i odgovorit na moje zagonetke? Viruj da sam se stidio prid derladima.

IVE: Ama ča Savo, ta kad sam ja momak bio i nama ste zagonetili to isto, al sam ja dobro utuvio kako triba odgonetit ih. I tako sam znao odgovorit, bez da sam tro glavu. Već kako vidim, vi niste novijih zagonetka naučili. A i to mi pravo, jer evo i Katica moja je ostala u starom, u virnosti i kriposti.

ČA SAVO: Pravo imaš. Sad istom vidim, da je vrieme prohujalo više moje glave i da je najlipše sve onako kako je to kadgod bilo: u bratskoj slogi, u čistom obiteljskom životu, Bogu služeč i kriposno živeć probavljati svoje dane. E budi zato zdrav i veseo i uživaj do Božje volje.

(Momci i cure ulaze na pozornicu. Ive zagrli Katicu, Bariša ga drži za drugu ruku. Narod ih opkoli.)

/: Vesela je paorija kad joj gajdaš kolo svira;/

/: Sve je selo veselo, veselo je sve selo:/

/: Tamburica sitno svira, to bunjevca srce dira:/

/: Veselo veselo, sve je selo veselo:/

Zastor

 

IV. čin

I. prizor

Soba Bene Dulića. Astal, stolci itd. Na zidu slika Majke Božje. Otac i kćer razgovaraju. Marica je sva snuždena, zabrinuta i ogorčena.

BENO: Nemoj tako okiselit lice i namrkosit čelo! Šta će ta čeljad mislit?

MARICA: Sotim se ja ni malo nebrinem, jer da ja Mikliki ruku pružiti neću, to je sveto.

BENO: Nek je već dosta! Moraš, i više ni riči o nećkanju neka ne čujem! Pripravi čaše i tacu, nalij vinom i čim unidju, donesi na stol! (Marica izidje, Beno šeta gore dole) Još tako štogod, da ona neće u gazdašag, u bogatstvo, u blaženstvo! Čudo što je to sa današnjim mladjim svitom. Ta upravo grieh bi bio taku sriću propustiti. (Idje gore dole, zagledava na pendžer, ko da nekog čeka. Oštro vikne.) Evo su! (Otvori kuhinjska vrata.) Pa da si mi pametno se vladala! Obuci se lipo i kad te zovnu, čedno i smišeć unidji prid goste. Jesil razumila? (Marica ne odgovara. Vaštli i Mikli kucaju.)

BENO: Slobodno!

VAŠTLIKA: Tobri tan kazda Peno!

BENO: (na stranu) No lipi kršćani! (glasno) Dobar dan i faljen bio Isus!

VAŠTLIKA: Ta, ta Klopcaš Krist. Evo nas got tvoja kuće.

BENO: Dobro došli. Siđite i razonudite se.

(Marica unese vino i stavi na astal. Ne progovori ništa, i opet izidje. Miklika zvirskim kesenjem prati joj svaki korak.)

VAŠTLIKA: Kako imaš stravlje, mošeš arbajtn, nemaš sdravlje Viršaift štet am kopf (pokazuje pakom da onda sve naopako idje)

BENO: Dobar je Bog! Ako je čovik malo bolesan, nek se nada u Boga i opet će sve dobro biti. (toči u čaše i kuca se)

VAŠTLIKA: (pije i zatim) A ja ne u Poga usda, ja uzta u dvie ruge. Was siher, to je siher.

BENO: Nedivaniš dobro, Vaštlika, bez Boga čovik zalud sanja i pravi račune, jer čovik snuje a Bog odredjuje.

VAŠTLIKA: A šmarn! To samo popovi tago gaže. Ja na to netaš ništa.

BENO: Al valda se zato moliš Bogu?

VAŠTLIKA: No pa kat leknem, a ja se prigrstiš ovako. (švapski 3 mala križa načini palcem)

BENO: Ništa više!

VAŠTLIKA: Šta više? Ja nije gruničar. (Isprsi se, trgne svoj kaput, paorski se s dva lakta nasloni na astal i gleda u kuhinjska vrata.)

BENO: A nediljom valak više moliš?

VAŠTLIKA: Šta netilja? Oćeš ta imas i nedilju driba radiš. (Beno se strese.)

BENO: A kad opočivate?

VAŠTLIKA: Mi nije sidi. Mi u judro rano, u veče gasno furt arbajtn.

BENO: (srdit veliko guta, toči i kuca se) Kako vam se dopada vino?

VAŠTLIKA: To je brecko! Ja ima vina, to je vina!

BENO: (hoće da se zadavi od zloće, zato nastavi) Hajte vidite mi konje i krave i dvor.

VAŠTLIKA: Ta, ta, hajte! (izidju)

MARICA: (naglo udje) Hvala ti Bože, sve će dobro biti! Ako Vaštlika tako nastavi, otac će moj izbacit i njega i djuvegiju. O slatka Gospe, pomozi! (prikrsti se, a kad čuje korake, brzo izidje. Ulaze.)

BENO: Pa kako ti se dopadaju konji moji i krave?

VAŠTLIKA: To nije gonja, to mačka. Ja imaš konja, to konj.

BENO: (toči i kuca se) A imatel kakvog čitanja i zapivatel kadgod?

VAŠTLIKA: (grdnim cinkom)

Ja sama kat malo pijan, onta pivaš.

Tr Hazl treibt oksa Ti kredi ti kuh.

A pivaš i raciš.

Karava, rabava, odvori mi frata.

BENO: A šta čitaš?

VAŠTLIKA: Ja nečitaš. Nije taj knjiga mutrija ot mene. Što meme tribaš, to sve je tu. (Ponosno pokazuje na čelo.)

BENO: (nastranu) I tima gnjusotim gamadima sam ja htio dat moje diete?! O luda glavo!

VAŠTLIKA: Pidaj ti Peno, sašto mi došo tepi?

BENO: Pa ti ćeš već kazati.

VAŠTLIKA: Mi tvoju Maricu prosi mojim Miklinu sa šenu!

BENO: Vrlo mi drago. Pa kako mislite stvar?

VAŠTLIKA: Kat vinčaš, Mikli rati tvoja zemlja, a ti topićeš penzija, pa živit ko grof.

BENO: A šta da bude s Maricom?

VAŠTLIKA: Ona paci raciš ruvo i opuče švabski i s nama harbajt pa harbajt.

BENO: Pa dobro, al moramo i Katicu zapitat, što je njezina volja! A još štogod, kad ja priredim prelo, jel dodju oci, materice, oćel moć Marica slobodno dolazit meni?

VAŠTLIKA: Mi neznaš taj raciš dumhajt, nema brelo, nema oca, maderica, to rasipa kuće.

BENO: (crven od ida drekne) Katice, Marice! (Otvore se vrata, ulazi Marica. Miklika se smije ko pulin i hoće očima da je proguta.) Marice ovaj mlad udovac želi te za ženu. Ded reci, hoćeš li poći za njega. (Kreće glavom da odvrati da neće.)

MARICA: (blaženo uzdišući) Vrlo je veliko za mene odlikovanje (Miklika zinuto guta njezine riči), al ja sam bunjevka i volim moje kolino, zato ću ostat kod svoje krvi, jpa ako i siromašniji bude od Miklike al ja ću samo za bunjevca se udati.

VAŠTLIKA: No so a Vansin! Jesil čula Miklin?

MIKLIKA: (bambasto) Hm, Hm, Aha!

BENO: Ozbiljno nećeš kćeri moja? (opet pokaziva da kaže neće)

MARICA: (gordo) Neću. To mi poslidnja rič.

VAŠTLIKA: A ti Miklin ajt na noge i trašimo truku. Sone Kšicht!

BENO: Prosti Vaštlika, al što smo mi danas tu govorili, to me tako iznenadilo, da 10 cura imam, nebi ni jednu ti dao. Gdi se nemoli Bog, nesveti nedilja, gdi se nekupe dica oko roditelja, tu moja cura neima šta tražit. Ja sam nju drukčije odhranio i ona će za takoga poći, koji se čisto misli, ko i ona, pa ma i siromašniji bio. Jer blaženstvo nije u bogatstvu, nego u ljubavi, miru i slogi. A tko bi vatru i vodu složit mogao? (toči i hoće se kucati...)

VAŠTLIKA: Mi neće pit. Vrlo kiselo, nicht was Mikli.

MIKLIKA: Ja, ja, kiselo groštje, nećeš jisti, al košer košar nosiš. (pokazuje na ramena)

(Rukuju se)

VAŠTLIKA: Niks fiir ungut. Sbogom.

BENO: Nezamirite. S Bogom.

(Isprati ih, kad se vrati, Marica kleči prid slikom Majke Božje i moli se.)

BENO: (gnjevno) O prokleta glavo! A kud sam metnio oči, kad sam i na jedan čas pomisliti mogao, da moju curu med taku Bogu mrsku zvirsku gamad dadem. Ni molitve, ni nedilje, ni ljubavi, već samo oholost i škrtost. Pfuj!

MARICA: (ustane) Nemojte sam sebe proklinjati oče, već dajmo falu Bogu što vam još u dobar čas otvorio oči. Sad se još sve dade popraviti. Nače se i meni kakva srića i bit ćemo srićni i blaženi i Vi i ja!

BENO: (snuždito) Valda na Gavru misliš? Ta je Ružica propala. Baš danas sam čuo, da mu otac Ive kupio 30 jutara zemlje. Sad je Gavro bogatiji od tebe. Njega zalud čekaš!

MARICA: Ništa zato oče. Oslonite to na mene, pa ako vam Gavro dobar, a on če mi sutra doć u prosce.

BENO: Dao Bog! Ako dodje, ja ču sam iskat od njega oproštenje i svašta ću učinit, da tebe srićnu i zadovoljnu vidim.

MARICA: Hvala vam na riči. A ja ću opet biti najzafalnija kćer vaša sve do poslidnjeg daha mog. (Beno zagrli Maricu i odlazi.)

MARICA: (piva)

Kukuruzi već se beru haj haj

Kukuruzi već se beru

Sto mi radiš moj biseru

Sto čekaš što misliš što se neženiš!

 

Darove sam pripravila haj haj

Darove sam pripruvila

I ružmarin usadila

Sto čekaš, što misliš, što se neženiš.

MARICA: A šta to pitam ko luda, ta on to nečuje. Bolje idjem, pa ću mu poslat poruku, (vragolastim osmihom) Pa makar se i obogatio, ta valda će ipak doći. (Namiguć na publiku istrči smijuć se kao onaj tko je ciguran u svom poslu.)

 

II. prizor

(Pozornica ista. Beno sidi za astalom, žalosan. Lice dlanovima krije i uzdiše. Naglo se otvore kuhinjska vrata i udje Marica. Veselo.)

MARICA: Oče, brzo se opravite, doći će nam prosci!

BENO: (iznenađeno pogleda na nju) A tko to?

MARICA: (smišeći se) Pogodite!

BENO: Zar Gavro?

MARICA: On glavom i nitko drugi.

BENO: O fala ti Bože, al kako ću mu u lice smit pogledati.

MARICA: Ne mučite sam sebe oče, tako ga milo gledajte ko svog sina, ta i on će milo na vas dići oči svoje. Samo se žurite, u svaki čas moraju tu biti!

BENO: (skoči) Oću, a ti idji i pripravi bocu i čaše.

MARICA: Sotim nemajte brige, već se i večera kuva. Danas ćemo malo drukčije neg jučer.

BENO: Nemarim ti dražesna vištice! Ajd nek je na tvoje. (Marica izlazi)

BENO: (opravlja se, uzima drugi kaput i divani u sebi.) Eto vidiš male vištice, kako je vriško sve razgodila. A baš mi pravo. Od Gavre poštenijeg momka nema u selu, a Ive će mi pomagat u našoj narodnoj stvari... Al gorke sramote po mene, ako nedodju! Od jučer ni na sokaku nisam bio, tako me sramota zbog jučerašnji prosaca... Huh još i sad me trnje prolazi, kad pomislim na Vašlikine bezbožne i ohole riči. A kud sam i metnio pamet? Ja, vodja bunjeva- ca, kako sam mogao na toliko posrnuti? - Oprosti mi pokojnice moja, sve ću popraviti, da mimo miruješ u tvom grobu.

MARICA: (naglo ulazi) Oče, idju!

BENO: A i ja već gotov, samo gledaj, da se neosramotimo. (na vratima kuc)

BENO: Slobodno!

IVE I GAVRO: Faljen Isus i Marija!

BENO: (veselo) U vieke Amen. (rukuju se) Razonudite se i izvolite sisti.

IVE: (obrijan, bez brade, u svečanom odilu) Drago mi je, što te mogu lično pozdraviti, a bome za ono 8 godina u Rusiji puno puta mi se činilo, da vas nikad više vidit neću.

BENO: Hvala Bogu, samo kad te kući pomogao! Bud pozdravljen od mene, tvog iskrenog druga i vršnjaka. - Pa kako se osićaš?

IVE: To ti u kratko ni reći nemogu, čisto mislim da sanjam. Posli tolikih nezgoda, patnje i glada i grubosti čini mi se da sanjam, i da sve ovo, u čemu sam sad, nije ni istina. Cesto puta štrepim, a da neće sam izletiti i ja opet vratiti se u staru bedu.

BENO: (osićajno) Nije to san, nije Ive. To je java. Od tvoje Katice neima kripo- snije, vridnije i virnije žene, a sinovi su ti kremen junaci.

IVE: (upada mu u rič) Zato ti se i Gavro dopada?

BENO: (oduševljeno) Baš zloban sam na njega! Bar da je moj!

IVE: Onda ja nemoram tu dugo govorit. Čuj me Beno. Ja sam došao, da mog Gavru ponudim tebi za zeta i da te zamolim, nebil tvoju Maricu rado dao meni za ljubaznu snaju?

MARICA: (ulazi s bocom i tacom u ruki. Stavi sve na astal i poljubi Ivinu ruku, nasmije se na Gavru. Toči, i Beno se kuca sa gostima .)

IVE: Ono kad sam kući stigao, našao sam u mojoj Katici bilog gavrana, a isti dan sam čuo od Gavre, daje u tebe još jedan bili gavran, a to je tvoja Marica, koja je na toliko stopljena sa svojim rodom, plemenom, nošnjom, našim običajima, da ni za jedan spajiluk nebi zabacila svoje i primila tudje. Zato nek sa Gavrom budu jedan par i posli naše smrti, nek mi nastave borbu za boljitak i opstanak bunjevaca.

BENO: Al svaku rič iz srca mi vadiš. S moje strane evo ruka. Al što veli Gavro? Zar i on tako se misli?

GAVRO: (iskreno) Moj otac je govorio iz moga srca.

BENO: A obil mogo meni prostit, što sam vašem blaženstvu htio na put stati?

GAVRO: A tko misli na grmljavinu, kad se već razvedrilo nebo?

BENO: Hvala ti na riči. Sad sam miran. Marice! Marice! (toči u čase, Marica istupi prid njeg.) ... A što je to, ti si zar unutri bila?

MARICA: (veselo) A gdi da budem, kad eto mene prose.

BENO: (priti joj se prstom) Ti čigro! Ded da čujemo, što ćeš Gavri odgovorit!

MARICA: Odmah, samo na čas pričekajte! (izleti i već i natrag leti sa zaručnim maramama) Evo odgovora! Uzmi Gavro, sa onom istom ljubavljom ti dajem, kojom smo se medjusobno zavjerili.

IVE: O fala ti oče nebeski, (gleda u nebo) Zasad neka je dosta od radosti jer će mi prilit se srce.

BENO: Nek se prilije, ta za 8 godina i tuga se prilivala. Kleknite dico i primite moj blagosov. (Gavro i Marica kleknu jedan nuz drugog, Beno raskrili nad njima ruke.) Bog vam blagosovio ljubav i dao vam sriču u srcu. Nek poravni prid vama staze, kamogod nagnete i nek cviće niče na svakim vam korakom. Ostanite oboje bili gavrani, volite pleme i kolino svoje, čuvajte naše običaje i sokolite braću na medjusobnu ljubav. A ako i na nas razlijete nešto ljubavi, na nas oce i na nanu Katicu, onda ćemo i mi okusiti raj već na zemlji.

GAVRO i MARICA: Oćemo dok smo živi (Oboje poljube Benu i Ivu. Dva oca brišu suze. Čuje se buka i koraci. Na kuhinjska vrata ulaze momci i cure sa ča Savom i Barišom. Tamburaši sviraju, mladež piva.)

Rog se ori po zelenoj gori

Lovac leti s brda na brdo.

Jelen bega, lovac goni njega

Kano vitar guste male pram.

Hura, hura, hura ori glas.

Gospocka čast čeka nas.

Napred, ured.

Hura hura hura ori glas,

Gospocka čast čeka nas.

(Tamburaši okrenu u kolo. Mladež igra pod igrom popiva.)

1/ Tako triba tako da

Svaki za svog nek s uda. Haj, haj!

2/ Sto Bog dragi sastavi

Čovik nek ne rastavi. Haj, haj!

3/ Nitko veso kano ja,

Danas Gavro sutra ja! Haj, haj?

4/ Drž se rode roda svog

Pa će sriču dat ti Bog. Haj , haj!

5/ Bili gavran nek je svaka

Dična krasna bunjevka! Haj, haj/

Zastor

 

Dva bila gavrana u Kaćmaru 1936. godine

 

... i u Santovu 1937. godine

 


Pozivnica na Prelo i kazališnu predstavu

 

 

Teška vrimena

 

Uloge:


 

Predigra

Šumovit kraj. Pet graničara s oružjem, vrativši se iz boja, odmaraju se. Vrime 1709 Kada si zastor podigne, svi skoče na noge i počnu pivati:

Svi šajkaši odoše lahko lane

Svi šajkaši odoše - lagano!

Samo jedan ostane,

Te izvadi britvicu,

Ter odsiče tršćicu,

Pa napravi frulicu

Pa zasvira sremački

Pa poigra bačvanski. -

BOLTO: A, to volim! Tako valja. Pivajuć smo otišli u boj, pivajuć nam se valja i vratiti. To nam je u krvi. To smo iz Bosne ponosne sa sobom doneli, iz stare domovine koju smo tako lahko zaboravili.

JERKO: A kako ju i nebi zaboravili? Ta evo misto stare domovine dao nam Bog novu. Istina da je i ovdi dosta bede i nevolje, u vičitom boju smo jedno sa turcima, a drugo sa kurucima. Na sve strane krv se lije, jauk i lelek se čuje, al zato kud i kamo nam bolje ovdi, nego u Bosni, gdi smo se kao gonjena zvirad sakrivali po golim gorama i jurišali na prokletog Turčina, dok nam ovdi stoka bujnu pašu ima, a zlatoklasno polje oči nam začarava.

PALCA: Za pravo rekuć, tako smo otišli odonut, a da nismo ostavili ništa osim grobova svojih starešina, dičnih junaka za križ časni i slobodu zlatnu. Do- nesli smo sa sobom naše liepe pisme, nošnju, običaje, tu nam je sav rod, daklem svi oni, koje ljubimo. Zašto bi nas srce vuklo za novim golim kamenom i do neba dopirajućim visovima.

MARCIKA: Hvala budi Bogu, za koga se borimo! Zaista se očinski postarao za nas. A što nam i nezgode šalje to ja odanom dušom primam, jer da živimo u nepobijenoj srići, lahko bi mogli za njega i zaboraviti. A ovako, ako nam nuz slast i mast i boriti se valja, to nas on opet utiši i na daljnji posao ohrabri.

JERKO: Tako je. Od kako smo ovdi, trčao sam ja več i u jankovačke i miljkutske šume pa čak i do Novog Sada. Zimunica mi več nikoliko puta bila razorena, a ja ju nanovo sagradio. Dao Bog i sve došlo u red.

BOLTO: Pravo imaš. I ja sam već koji put na novo gradio novu zimunicu, pa kad sam se uselio u nju, kao da je iza oblaka sinulo sunce, tako sam najedared zaboravio staru bedu.

MARCIKA: A možbit da ćemo i sada razrušena garišta naći misto kućica koje smo ostavili. Možda ćemo priko 7 hatara morati tražiti naše mile, al neka zato i najžešća bura ima kraja, a za njom nanovo zatrepti sunce. Tako ćemo i mi dostići blaženijih dana.

PALCA, BOLTO, JERKO: Hoćemo da. Pomoći će nam sveti križ za koga se borimo.

ŽIVKO: Ja bi ipak najvolio, da svoja gnizda u redu nadjemo! Dobro je iza ovakog žestokog boja u kakvom smo sad bili, ako čovika vruć zagrljaj i veseo pogled dočeka.

PALCA: Uzdaj se Živko, dobar je Bog. Nešto mi šapće, da ćemo danas još veselo veče doživiti. Znate li kakav je danas dan?

SVI: A kakav?

PALCA: Danas na veče počinju materice. Ako dobro upremo put pod noge, a mi ćemo kao davni i željno čekani čestitaoci bani ti u kuće.

BOLTO: Gle, a ja skinio s pameti. Pravo imaš. Ako kuruci nisu napravili novije bede, onda ćemo radosno veče dočekati.

SVI: E onda valja dalje poći. Do kuće još imamo odvaliti koju štaciju. (Spravljaju se)

BOLTO: Ded Jerko, pusti grlo, pa nek zaori ona šuma.

JERKO:

Tam iza briga, voda,

Tam gdje mi rodni kraj

Tam čeka stara majka

Mene na zagrljaj

Ah širi draga ruke

K teb' junak žuri tvoj

Da na tvom krilu odmor

Nadje si i pokoj.

Ah širi draga ruke

K teb' junak žuri tvoj

Da na tvom krilu odmor

Nadje si i pokoj.

Čim stiže kobni glas

Da Turčin idje na nas

Skočili smo na noge

Zgrabili si oružje.

Prokletoga Turčina

Pobili smo jedan dva

Gdi velika Kikinda

Tamo rane zavija.

Kući svojoj idemo

Mal' da opočinemo

Ako opet zovne glas

Tad nanovo evo nas.

Zastor

1. čin

Građanska soba. Astal, klupa, jednostavni stoci, sanduk. Veče je. Gori svića. Oko astala stari otac, stara majka. Jerkova žena i kćer sidu žalosno i divanu. Izvana se čuje bat.

MARA: Joj bože. Tko to može biti?

STARAC: Što se strašiš. Tko drugi bi mogao biti, ako ne čestitaoci. Pusti ih unutra.

Izvana pet graničara zajedno: Hvaljen Isus i Marija! Čestitam Vam materice!

Svi koji su u sobi: Vi živi i zdravi.

PALČA: Jesam li rekao da ćemo danas još radosno veče dočekati?

GRANIČARI: Hvala Kristu Bogu! Dobro si slutio!

BOLTO: Pa kad je kod Jerka sve u redu, valda je i kod naši kuća. O Bože al si dobar! Ded Mare donesi tikvu da nazdravim na naše junake.

STARICA: O Bože hvala ti koji si ga zdrava i vesela kući pomogao.

STARAC: Pa jel ste srićno vojevali, jestel pritirali turčina priko Tise?

BOLTO: Jesmo čiko. Bilo nas je zadosta, a kako smo ogorčeni bili, potirali bi čitavu vojsku turaka, a kamoli nikoliko stotina, koji su priko Tise pomokrili obrijane turske glave. Sad oko Kikinde vežu svoje teške rane.

STARAC: Al od naših jel ih mnogo nastradalo?

MARCIKA: Samo nji do 20 je palo najviše iz bajske okolice. Teško ranjenih malo imamo, a za lakše rane junak i ne haje.

SRARAC: No, dika ste rodu svi koliko vas ima. (Pije) Zdravo došli.

GRANIČARI: I vama na zdravlje.

PALČA: A jel kod kuće bilo sve u redu?

STARAC: Na žalost i mi smo imali malo pokršaja sa jednom četom kuruca. Namuli ovamo, pa daj otimaj. Čim se digla dreka, a mi stariji skupili se i udarili na nji. Tu se dico nije žalilo. Od kuruca je palo sedmorica, a od nas samo jedan i to na žalost baš Zivkov otac, čestiti Marko.

ŽIVKO: O, dobri moj baćo. Lahka vam bila zemljica. A tako sam željan bio očevog gladenja i majčinog zagrljaja.

STARAC: Tiši se dite i ne tuži na Boga. Zalud si željan i majčinog zagrljaja.

GRANIČARI: Što, zar mu i mati poginula?

STARAC: Jeste. Svi smo je oplakali.

Pavka glasno jeca

JERKO: Tiši se rano moja, ta evo nas, tribalo bi da se raduješ.

PAVKA: I radujem se i hvalim Boga, ali mi žao sirota Živka, koga danas ne čeka drugo osim prazna kuća i hladni zidovi. (Bojažljivo pogleda na Živka)

JERKO: Stid i sram diči divojče, al sad jedared hrabro pogledaj na Živka, jer na junaka gledaš. Borio se kao lav i uvik se tamo stvorio gdi je najljuća bila borba.

GRANIČARI: Tako je doista. Misto Marka junaka, ostao nam je junak Živko.

JERKO: Dragi Živko kako mi te žao to sad ričom izreć ne mogu. Al da mi srce žeže bol to budi siguran. Zato kad smo za vrime borbe bili složni i braća, a ti primi moj poziv, te nemoj ići u tvoju praznu kućicu, nego ostani kod mene dok ne pridju sveci i budi kod nas položaj.

MARA, PAVKA, STARI: (veselo) Da, da ostani kod nas i svetkuj s nama.

ŽIVKO: (Gleda na Pavku) Tako mio poziv što nebi primio. Ostati ću, bar ću još više koješta dočuti o ocu i majki, a u vašem društvu neću na toliko osićati svoj strašan gubitak.

MOMČIĆ-CURA: Hvaljen Isus i Marija! Čestitam vam materica.

STARICA: A otkud vi golubovi moji?

MOMČIĆ-CURA: Idu i mama i tetak i tetića.

STARICA: A jel moguće? O fala ti Bože, koji si materinskom imenu tako privlačnu snagu dao, da još i omražena srca pomiri. Vidiš, vidiš nešto su se medju sobom pomrazili bili, a sad gle pomoriti se dolaze, da zajedno čestitaju majci. O kako mi puno srce.

BOLTO: Bog živio naše vridne materice i ostao ovaj lip običaj kod nas na uvieke. Pravi Bunjevac ne zaboravlja za majku svoju, a prava bunjevačka mater vazda kupi oko sebe dicu svoju. Ovakav uzoran obiteljski život je temelj jakoj državi. Živile materice!

ŽENSKE: S očevima zajedno!

STARAC: Valja vam rič. Dok se po matericama potpiriva ljubav prema majkama, po očima ne zaboravlja se trud i znoj otaca, kojim odhranjivaju svoju obitelj. Po ovim se čini zavist četvrtoj zapovidi i daje čast i poštenje roditeljima.

ZORKA, TETAK, TETKA: Hvaljen Isus i Marija! Čestitamo vam materice.

SVI: Vi živi i zdravi.

TETAK: A od kud vas. Dobro nam došli.

JERKO: Iz rata dodjosmo da s vama slavimo i da nam se srce prilije od radosti.

BOLTO: I od radosti i od žalosti. Ej Bože teška smo vrimena doživili. Svaki čas nam priti beda i nevolja, al neka, dobar je Bog, za oblakom evo prosija i sunce.

PALČA: Tako je. Pa budite velesi, a mi drugovi hajdmo kućama svojima, da i kod nas za oblakom sine sunce, da se i naša čeljad obraduju.

BOLTO, JERKO, MARCIKA: Da, da! E pa s Bogom.

GRANIČARI: S Bogom.

STARICA: O hvala ti oče nebeski, koji si mi iznenada toliku radost podilio. Budi ime tvoje navike hvaljeno.

TETAK: Amen. A ja dodajem, jao onom ko našu dobru majku ma i s čim još jedared ražalosti.

STARAC: Sad ja dodajem. Svi duboko zapišite u srce, da samo onima daje Bog dugačak život na zemlji, koji oca i mater poštuju i nikad ne vridjaju.

STARICA: A sad vi materice dajte da štogod založimo. Posidajte svi. Ti Živko ovde pored Pavke, a vi ostali naokolo oko stola.

SVI: Živile materice!

ŽENSKE: S očima zajedno.

Zastor

 

2. čin

Isto ta soba. Prostrt astal

ŽIVKO: O Bože hvala ti. Tako mi kao da sam kod svojih roditelja, kao da mi pokojna mama spravlja badnje veće.

PAVKA: (veselo) To mi drago. Onda ti je zaista prijatno kod nas.

ŽIVKO: A kako ne bi bilo prijatno kad te evo već dvi nedilje neprestano imam prid očima. Pa još i u snu te vidjam i čevrljam s tobom.

PAVKA: A kod mene misliš da nije tako? Samo me dira što i u snu vazda odlaziš i prašćaš se s tim da ćeš na turčina.

ŽIVKO: Šta ćemo Pavka? Kad smo tako teška vrimena doživili. Turčinu je žao što je izgubio ove krajeve, pa bi ih htio natrag zaokupiti. Al mi to ne damo i spremni smo branit svaku grudvu do poslidnje kapi krvi.

PAVKA: Ponosna sam što tako duboko osićaš za Križ časni i za ljubljenu domovinu, al ipak bi želila da sad dulje vrimena ostaješ kod kuče da te češće viditi mogu.

ŽIVKO: Zar me bigeniš? Zar bi mi dala mista u srcu tvome. Zar... al ne smim dalje pitati.

PAVKA: Samo pitaj, ja te rado slušam.

ŽIVKO: Pa onako da donesem u red svoju kućicu i da jedno veče banem sa tetkom svojom ovamo, zar...

PAVKA: Što, zar?

ŽIVKO: Zar - al kako da kažem?

PAVKA: Samo hrabro, ja slušam.

ŽIVKO: Zar nebi dobio košar od tebe?

PAVKA: Od mene? Ti? čija slika na srcu oltara moga već od davno sja i trepti.

ŽIVKO: Zar ozbiljno?

PAVKA: Istina ko ovo veče.

MARA: Da vidim, jestel dobro namistili astal. Dobro je sve. Onda nećemo čekati dalje. Gdi je čiča nek ispali pušku. (Izidje)

ŽIVKO: Onda neću sa tetkom doći, nego ću još večeras isprositi te od roditelja.

PAVKA: Juj Bože! Alaj ću se zacrveniti. (Napolju puče puška.)

ŽIVKO: Čestito vam badnje veče i slavno Isusovo porodjenje.

PAVKA: Isto i ja tebi. Mali Isus neka te zakrili i neka ti donese mnogo radosti.

MARA: (Iz kujne) Zovi didu i majku, a ti Živko unesi oganja. (Za malo udju stari i jerko, Pavka i Mara sa zdilama, naposlitku Živko, ruka mu umotana mokrom krpom, u ruci badnjača goruće drvo.)

ŽIVKO: Hvaljen Isus i Marija. Čestito vam badnje veče i slavno Isusovo porodjenje.

SVI: Ti živ i zdrav bio.

ŽIVKO: Ovaj oganj Isusa zaminjuje koji je danas na svit donio toplotu, ljubav i svitlost prave vire.

STARAC: (poškropi svetom vodom sobu i sve u njoj, svi se prikrste, kratko pomole stojeći, sidnu) Dajte ovamo badnjak. (Uzme kolač isiče iz njega četvrtinu, Pavka nalije nešto vina u četvrt. Starešina razlomi četvrt vrh Pavkine glave i svakom odsiče od njega po komad. Onda uzme rakiju.) Čestit vam bio Božić, Isusovo slavno porodjenje. (Pije, daje, svi redom piju po gutljaj.)

SRARAC: A sad po adetu svako najpre malo luka i jabuka s medom, jer je Isusovim porodjenjem do sad zatvoreno nebo medom proteklo. (Jidu)

STARAC: A sad latimo se čorbe. (Jidu čorbu, kratka šutnja.) Ded Pavka gucni malo vina, pa poli svićicu! (Svi motre znatiželjno. Svićica ugasne, dim se diže gori.)

PAVKA: Hvala Bogu, kod nas ove godine niko neće umriti.

STARAC: Kako Bog oče. A volio bi još koju godinu dočekati, da vidim i tvoju sriću.

ŽIVKO: A gle, gle, ovdi je još na dvoje prostrto. Kome to glasi?

MARA: To po adetu nedavno umrlim rodjacima.

ŽIVKO: Zar mojem ocu i majki?

MARA: Tako je. Nešto mi šapće da su i oni danas ovde medju nama.

ŽIVKO: O fala vam snaša Mare, baš ste me razveselili. I meni je tako kao da sam šnjima uz božićnu granu.

JERKO: To mi drago, samo kad si se utišio.

ŽIVKO: Utišio sam se, i to na toliko da ču posli svetaca odmah svojoj kući otići da ju malo donesem u red. Istina da će mi malo čudno biti u praznoj kućici, a i najposli moram na to naviknuti. Inače neću sam samcat onamo. Osićam da će sa mojim još jedno srce tamo zakucati.

JERKO, MARA: A čije to dragi Živko?

ŽIVKO: To od vas zavisi.

JERKO, MARA: Ne razumimo te.

ŽIVKO: Jest, od vas zavisi. Samo vaša jedna rič mi triba, koja ako bude povoljna onda sam i ja našao sebi para i to najboljeg i najdražijeg na svitu.

JERKO, MARA: Govori jasno! Ne razumimo te.

ŽIVKO: (Skoči na noge) Dragi Jerko i snaša Mare! Poznate me od prije, a Jerko me sad još većma ispoznao u borbi protiv turčina. Ne triba da kažem ko- sam, samo toliko vam odajem da sam već i prije zapo okom u vašu krasoti- cu Pavku, a za ove dvi nedilje toliko mi je omilila da ja moj vik jedino š njom želim proživiti. Ne zamiriti mi, ako se usudjujem od vas zaprositi vašu Pavku za ženu.

JERKO: (ustane i pruži ruku) Evo ruka i poštena rič. Ja boljeg zeta ni sa svićom ne bi mogao naći.

MARA: A ja mojoj Pavki sigurnije blaženstvo gdi bi mogla tražiti, nego kod tebe. (Ustane i poljubi Živka u čelo.) Ovo i misto tvoje pokojne nane.

ŽIVKO: Hvala vam sto hiljada puta.

JERKO: A da, zbilja! A šta ti veliš na to Pavka, jer bez tebe nema nagodbe.

MARA: Reci rano i ne stidi se, mi pristajemo kako ti oćeš.

PAVKA: Nas je Bog dragi već odavna spario, al u divičanskoj čistoći, ja sam sretna i blažena što takav junak ko Živko mene želi za ženu.

STARAC: Primite i moj blagoslov, kao starešine ove kuće! Sad sam izvršio cilj na zemlji, jer evo vidim sriču unuke moje. A ako Bog da, da se još i čedu vašem radovati mogao budem, onda neće biti srićnijeg čovika na svitu od mene.

PAVKA i ŽIVKO: Ustanu, redom ljube ruke, starešini, baki, roditeljima.

STARAC: A sad dajte svete knjige, da malo izlijem radost srca svoga, koje mi je puno i prepuno. Zatim ćemo pak na ponoćnicu gdi ćemo prositi blagoslov na našeg Živka i Pavku.

SVI: (pivaju) Stado pastiri na betlemskoj ravni Ovce čuvajuć u po noći tavne Ovce čuvajuć u po noći tavne.

Zastor

 

3. čin

Ista soba. Oko astala muškarci, starac, Jerko, tetak, Bolto, Palća, Marcika. Pred njima bokal. U drugom ćošku žene, Mara, Pavka, Zorka, tetka, presljica.

STARAC: Bože mili, alaj to lipo kod nas Bunjevaca kad starešina pokupi svoju čeljad i njima drži prelo. Zuji vreteno, trči motalo, okreće se čekrk i sve to nuz veseo divan, pismu i pripovidke.

STARICA: Da da, vidim kako lipo pređete. Idje tikva iz ruku u ruku pa guc na grlašce. (Žene se veselo smiju)

STARAC: Ta ne znam, onako da vas ispipam nebi li i kod vas našo ako i ne tikvu, a ono bar lončić.

STARICA: (piva s loncom u ruki)

Tužilo se vince lozici

Popile ga žene iz lonci

Jedna na drugu namigne

Svaka svoj lonac nadigne.

MUŠKARCI: Vidi, vidi kako predu.

MARA: Zar vam žao za ti nikoliko kapi, što smo sakrili da vi ne popijete sve? JERKO: A gdi bi nam bilo žao, samo složno i veselo! (kucaju na vratima) JERKO: Slobodno naprid.

ŽIVKO i TETKA: Hvaljen Isus i Marija da ste nam veseli.

JERKO: Uvike Amen. Dobro došli.

TETKA: Evo došli smo sa Živkom da uglavimo kada i kako će biti to njegovo vinčanje.

MARA: Ded raskopčajte se i siđite med nas ovamo, a Živko nek ide stolu. ŽIVKO: To ne! Ja ću radje vama pomagat.

ŽENSKE: A šta bi ti znao nama pomoći.

ŽIVKO: Pa čekrk tirati.

ŽENE: No to će zacilo znat. E pa dakle ajd u naše kolo. (Živko sidne pokraj Pavke i preuzme od nje čekrk.) Jel dobro ovako?

PAVKA: Vrlo dobro, bolje nemož ni biti.

TETKA MILKA: Pa kako ćemo pretelju? Upisani su i dvaput navistiti, kako ćemo sa svatovima?

JERKO: Ništa lakše. Vaši gosti će se skupiti u Živkovoj kući, te ćete kad vrime bude po adetu doć kod divojke i pozvat ju na vinčanje. A kad vinčanje gotovo bude onda iz crkve svi upravo ovamo meni. Neka budu svatovi kod mene. TETKA MILKA: A Bog ti dao sriću i zdravlje. Alaj si mi skinio brigu s vrata. ŽENE: Jest, tako će biti najbolje.

TETKA MILKA: O hvala Bogu, a hvala i vama.

JERKO: Onda Mare načmi taj kolač i ponudi sopru rakijom. Gdi milom ide lahko se dogovorit, a gdi nemilom se radi, tu je teško potrefit žicu. STARAC: Pravo si rekao. Tako je to bilo od pamtivika.

BOLTO: Ništa drugo ne fali samo da još kogod zapiva, pa eto potpuno veselje. PAVKA: (Piva. S njom ženske i muškarci svi.)

Gine vene srce u menika

Sto mi moja ne dolazi dika

Ne dolazi već me obilazi;

Bar da dodje da mi srce prodje.

BOLTO: A to je složno išlo! A sad ded ti Živko jednu.

ŽIVKO: Ne marim. I tako mi već utrnila ruka od ovog supamog čekrka.

Kad se sićam mila moja

Rumenila lica tvoja.

MARCIKA: Al' ovo još više valja. To pasira baš ko zglavak na moje misto. TETKA MILKA: Onda nek je i meni slobodno jednu. Nevadno sam je čula od jednog guslara.

SVI: Da čujemo.

TETKA MILKA: Hasan aga na gori sidaše.

PALCA: I ja znam jednu, al to ne idje na note.

SVI: Ne fali ništa, samo kaži.

PALČA :

Volim diku neg ćupicu mlika

Mliko pijem pa se isprolivam

Diku ljubim, pa se oblizivam. (liže usta)

(Napolju smih, zatim kucanje na vratima)

ČA SAVO: Hvaljen Isus i Marija. Da ste mi zdravi i veseli!

STARAC: Uvieke Amen. Dobro nam došao. Ovdi samo još ti fališ. Sad je istom društvo potpuno.

ČA SAVO: Veselo društvo, to je moj život. Baš volim što sam ovamo svratio. JERKO: A mi još većma. Sidte ovamo med nas i ded zagonetnite nam jednu, al ne od onih starih, nego nešto novo.

ČA SAVO:

Ne marim. A vi daklem dobro otvorita uši.

Ima jedna priličica, svi je dobro znate

Svaki čas je drukčija, sjaj sama si daje

Sad vedra, sad mutna, sad blaga, sad tužna.

Malena ko prsten u najmanjoj rami

Al svu veličinu svitlo ti obznani.

Po njoj poznaš zemlju, ljude, živež, njive

Po njoj poznaš nebo, sunce, misec, zvizde

Sja i plamti slika, ma vatrom ne gori

Sebe i svit vidi svak ko u nju motri.

Ipak što iz sebe ta slika odsiva

Stoput jeste lipše neg što u se prima.

Ajd daklem kažite kako se zove ta slika.

ŽIVKO: Ja znam.

ČA SAVO: (uplašeno) Ama ne luduj! Ti najmladji, pa da baš ti znaš?

ŽIVKO: Znam da! Jer dok ste divanili uvik sam u taku jednu sliku gledo. I vidio sam u njoj i sebe i vas i ovu sobicu. I zaista stoput lipše je što iz te slike siva neg što sam u njoj vidio.

MARA: Vidi, vidi Živka, taj mora da zna štogod, kad eto još i razlog daje.

ČA SAVO: Da čujem daklem, kad si taki hireš.

ŽIVKO: To je oko, okance. To je Pavkino oko i bebice oka njezinog u kojem sam malo pre vidio i sebe i sve vas i koje je tolko ljubavi i milote odavalo iz sebe dok sam u njeg gledao.

ČA SAVO: Uh, pas ti po koži, al si me osiromašio. Al neka. Drugi put tu zagonetku neću dat takima, koji zaljubljeno gledaju u dikino oko.

SVI: Živio naš Živko! Živio!

JERKO: Ništ zato, ča Savo. Baš se radujem što ću takog pametnog zeta imati. A vi dajte jednu i ovakima, koji ne zure u dikino oko! (smije se)

ČA SAVO: Ajd daklem da vidim, jer taj Živko doista takog oštrog uma? - Čujte!

Ima jedna stvar. Malo ju svit cieni

A i najvećeg cara ruku diči.

Napravita je od gvoždja da rani

A rod je dimiškinji sablji

Neproliva krv, a hiljade rana zadaje.

Dublje ili pliće kad joj podroni oštarje

Ne krade ni od kog

Al obogati svakog

Po njoj su obogatile države

Po njoj dične varoši gradjene,

Po njoj se punu vreće

Ona donosi svakomu sreće

Zbog nje još nikada rat nije buknio

A srićan je posto svako, tko ju je činio!

Pa sad ded da čujem tog Živka - nek kaže što je ta stvar.

MARCIKA: Šta je daje gvoždje je, kad je rod sablje, al kad rani, kako onda krv da ne teče, to nemogu svatiti.

STARAC: Dico, junaci! Zar tamo gdi se rani, mora odmah i krv teći? Zar tvoj nož ne rani ono drvo, koje zadiljavaš? Zar makaza ne rani ono pletivo ili sukno koje prisiku? A tko će lud čekat krv za takom ranom.

BOLTO: Tako je zaista!

PAVKA: Živko je vrlo zamišljen, on mora da zna štogod.

ŽIVKO: Znam, da!

ČA SAVO: Što znaš? Valjda nisi tatoš da svašta znaš?

ŽIVKO: Svašta čovik nemož znati, al po ričima starešine sinulo mi nešto priko pameti i mislim da sam potrefio! Ta stvar mora biti ili ravnik ili plug.

MUŠKARCI: Tako je. Tako je. Živio Živko!

ČA SAVO: I ja kažem živio Živko! Sad vidim da mu pamet ne spava već brzo radi. Čestitam ti Jerko, što ti je Bog takog zeta dao!

JERKO: Zar je potrefio?

ČA SAVO: Al punktum u sridinu sride! Ravnik je rod sablje, ravnik rani zemlju, ravnik nije sramota ni za carske ruke, ravnik pripravlja zemlju za plod, tko ravnika poštiva tom ravnik sriču donosi.

PAVKA: Još jednu ča Savo, al nemojte taku ozbiljnu, nego nešto veseliju.

ČA SAVO: Ajd daklem, kažite mi kuda je udarit prvi klinac? (opča tišina)

STARAC: A tko bi to mogo znati?

TETKA MILKA: Ča Savo zacilo zna.

ČA SAVO: Ja znam, a vi pogodite!

ŽIVKO: U glavu ča Savo, u glavu.

SVI: Opet Zivko, i uvik Živko.

ČA SAVO: O pas ti po koži, što je to danas s vama? A vi onda kažite što je ovo: Ima perja i četiri noge, al nit je ptica, nit četveronožna životilja.

ČA SAVO: Da čujem daklem, gdi si Živko? Što je to?

ŽIVKO: Htio sam da ćutim, al kad zahtivate, ja ću odgovorit.

ŽENE: Čujmo!

ŽIVKO: To je krevet. Ima i perja i četiri noge.

ČA SAVO: Alaj sam danas loše sriče. Tako još nisam prošao. Ipak mi drago, jer se odkrio u Živku oštar um, koji će rodu još tribat i bit na diku.

STARAC: Tako je. Jer često i sila ne pomaže, a oštar um dostigne cilj.

PALČA: Al sad hvala na veselju i zabavi, čas je da se razidjemo.

MARCIKA, BOLTO: Da, da. Hajdemo kućama svojim i bdijmo budni, da nas kaka luda ne iznenadi.

JERKO: Hvala vam koji ste došli. A ujedno vas molim da odnedilje u utorak svi s familijama svojima dodjete mi u svatove. Tko zna nećel nas kaka nevolja opet pod oružje zovnit, zato ćemo se malo proveselit.

STARAC: Mili Bože, al smo teška vrimena dočekali. Uvik visi više nas pitanje, nećel s koje strane dušmanin navaliti. O kad će već doći kraj bedi i kada će nam siniti mirniji dani?

JERKO: Neće dugo trajati, oče. Dočuli smo glasove da car sprema vojsku i već da potisne Turčina iz Banata priko Dunava, a i kuruci su među sobom nesložni. Puca zora, bit će dana, svanit će i nama!

SVI: Dao Bog što brže! (Izlaze)

Hvala na veselju i šali.

JERKO, MARA: Nemate na čemu. Z Bogom, laku noć.

Zastor

 

4. čin

Ista soba, dugačak astal, odnosno astali udugačko, stolice. Na astalu tikve i bokali.

I. MUSTULUNDŽIJA: Hvaljen Isus gazda Jerko!

JERKO: Uvike Amen. Ajd, recite mi u brzo jel sve u redu?

I. MUSTULUNDŽIJA Nešto zapinje. Kapetan Sučić nemož da kumuje. Sa po- dkapetanom Vidakovićem naglo je odjašio prama Čantaviru.

JERKO: Jel moguće? Šta to znači?

I. MUSTULUNDŽIJA: Mi neznamo, al naložio nam da vas zamolimo, a da mu izvinete, al njeg služba onamo goni.

JERKO: Dico nije dobro. Kad kapetan glavom idje na izvid, onda su zli glasovi doprli do njega. O, al bi mi bilo žao, ako bi nam kako nečekano zlo pobuni lo svadbu i veselje! A što braća graničari? Oćel doći naoružani?

I. MUSTULUNDŽIJA: Oče, svi će naoružani doći!

JERKO: Nemož drukčije, nemož bez naoružane sile. Tko im douši, tko ne, al kad se djevojka vinčava, onda su Turci zacilo tuda. Zato krijemo i cure i divojke. Na danu ni promoliti se nije slobodno iz sobe. Al vinčat ih nemož kod kuće, moramo prid časnog oca franjevca. Pa ako nas ne navale na vinčanje iduć, a ono kad se vraćamo s vinčanja - za cilo. Jesul čauši i jenge na okupu?

I. MUSTULUNDŽIJA: Ovo je drugo sve u redu, samo tko će kumovati?

JERKO: Idjte Palči i u moje ime ga zamolite, neka on bude kum. Obavistite ga i o kapetanu Sučiću. (Mustulundžije odu)

JERKO: (Zabrinuto hoda gori doli. Ljudi žene dolaze. Izdaleka čuje se pisma.) Valda dolaze! Dao Bog da srićno obavimo sve.

MARA: Dat će Bog!

JERKO: Jel divojka gotova?

MARA: Potpuno. A što si ti Jerko tako uznemirit?

JERKO: Nisam dobio povoljne glasove od mustuldžija. Kapetan Sučić morao je odjahat prema jugu. Bojim se nezgode! Al zato ne kazuj nikom o tomu!

MARA: O, sačuvaj nas draga gospo. Ti budi utočišće i obrana naša. (Pisma sve bliže)

PALČA: (ulazi unutra) Hvaljen Isus! (rukuje se) Evo me Jerko! Žurio sam se jer bez kuma ni maknut svatovi nemogu.

JERKO: Hvala ti, koji si se ove časti primio. Pogledaj da sve u redu bude.

PALČA: Mirno možeš sve na me oslonoti. Ne kumujem sad prvi put. (Čuje se pisma prid kućom) Al sam potrefio! Baš evo ih! (Ulazi Živko sa čaušima, za njima graničari s puškom, svit piva.)

Zvoni zvonce tira čoban ovce

... ... makar išla s tobom na vinčanje.

PALČA: Ovamo, ovamo! Dobro došli. Ti Živko koraci priko astala i sidi unutra. Vi ostali na livo i na desno.

JERKO: Dobro došli gosti moji. Posidajte i budte veseli! (Palča sidne pokraj dju- vegije, a drugi tamo gdi ima mista. Pivaju)

Iju, iju daj da ljubim priju

Prija bisna ljubiti se neda

Koliki je šlingeraj u prije

Kad s okrene i sama se smije.

Volim diku, dika voli mene

Samo nek nas ne rastave žene.

PALČA: Kao kum, molim, neka se dovede divojka. Vrime je da podjemo na vinčanje. (Pisma)

Svi se momci oženili, a ja osto sam,

Al i ja ću se oženiti baš na Gjurgjev dan.

Oj mladosti, oj radosti baš na Gj... dan.

Salajd: Diko moja iz prika sokaka

Ala nam je ljubav naša kratka.

(Čauši, stari svat vode unutra snašu. Napolju galama, neko utrči unutra.)

DOŠLJAK: Na noge svi. Ondud sa dolnjaka pucaju puške ko kokice.

JERKO: (uleti) Toga sam se najvećma bojao i evo da će nam se pobunit veselje.

PALČA: Mustulundžije nek uzjaše i nek odjure vidit što je na dolnjaku.

JEDAN GRANIČAR: Hvaljen Isus i Marija! Svi prisutni graničari čujte zapovid kapetana Luke Sučica. Gdigod tko bio, čim dočuje ovu vist, svaki za jedan sat naoružan mora se krenit na Kaponju. Tamo će se četa sakupiti i ondud pažljivo udarit priko Pačira. Nitko neka se ne usudi ovoj zapovidi usjprotivit. (Graničar izlazi. Velika tišina)

PALČA: Ja kao narednik ondašnjih graničara izdajem zapovid da svaki graničar u toku jednog sata bude potpuno naoružan prid kulom. U ratnom smo stanju zato i vi mustulundžije, a i vi čauši zadjite redom od sokaka do sokaka i izvistite svu braću graničare. (Izlazi)

TETKA MILKA: A šta će bit sa vinčanjem kad i Živko pod oružje mora?

OTAC ŠANDOR: (ulazi) Njih ću sad odmah vinčati ja. Kleknite pridame. Imajte pozor! Živko reci nam pravo imaš li ozbiljnu volju ovu Pavku djevicu po običaju Majke Crkve primiti za sopstvenu ženu.

ŽIVKO: Imam i hoću.

O. ŠANDOR: A ti Pavka, imašli ozbiljnu i iskrenu volju ovoga Zivka po običaju Majke Crkve primiti za svoga pravoga muža?

PAVKA: Imam i hoću.

OTAC ŠANDOR: Dajte jedno drugom ruku. Ja vas obavezujem ženidbenom vezom u ime Oca i Sina i Duha Svetoga. Od ovoga časa ste kršćanski par. Ljubite se i poštujte jedno drugoga i dok se Živko borio bude za Križ časni i slobodu zlatnu, ti nova mlada molit ćeš se i za njega kao muža svog i za oca i za domovinu. Budte blagoslovljeni i podnosite križ sa ustrpljenjem, kojega nam Bog nametnio.

ŽIVKO: Draga ženo moja. I ti, a i ja smo sasvim o drugačjem blaženstvu sanjali. Sad kad su nas sparili, sad nam se valja rastati. Al budi božja volja. Teška su vrimena. Domovina zove. Ja, kao sin Marka junaka moram biti medju prvima, al tvoje lice će navike prida mnom svitliti, te će me gonit da sad još žešće jurišam na prokletog Turčina. Dat će Bog i mi ćemo se opet i naskoro viditi. Bog te čuvo i branio. (Opet je poljubi.)

PAVKA: Idji moj delija i povećaj rodu diku. Dok ti vojevao budeš, ja ću se stalno za tebe moliti da te bog dragi zdravog kući dovede. (Poslidnji poljubac)

ŽIVKO: S Bogom gosti naši. Mi moramu u boj.

JERKO: Isto i ja, al vi zato blagujte jilo, koje sam pripravio i molite se Bogu da nam ojača ruke i naoštri sablje. S Bogom.

PAVKA: O draga Gospe, mati moja nebeska, koja vidiš bedu i nevolju koja nas stišče, uteći se kod tvog Sina Isusa Krista, neka pokrati borbu i što brže nam povrati muža i oca moga. Meni pak isprosi jakost, a tako i svakoj Bunjevki da strpljeno i odanom dušom mogli budemo podneti križ kojega smo na sebe uzeli, da budemo dostojne žene naših vrlih junaka. (Ustane) Dok posli stotina i stotina godina tadašnji Bunjevci čitali ili čuli budu šta su im podneli didovi i majke, valda će ponosno spominjati nas i koračiti u naš trag Krista Boga i milu domovinu, svoje pleme, običaje i pisme od srca ljubeć i s njima se pono- seći, jer samo tako će biti dostojni unuci junačkih pradidova i majki.

Zastor

Teška vrimena u Santovu 1938. godine...

 

i u Kaćmaru 1941. godine

i u Kaćmaru 1941. godine

 

 

Dositna ljubav

 

LICA

Grofica

Gjeno momak („Leszek ur")

Anica sluškinja

Snaša, Anicina mama

Išpan

I. cigan

II. cigan

III. cigan

Momci, divojke, tamburaši

GJENO: (spol ja piva) Po gradini itd.

GROFICA: A ko je to meni dono serenadu?

GJENO: (nastavi) Željno me je...

GROFICA: Ko je, da je, vrlo lipo piva. Moram da ga vidim. Ključaru, vidite ko je na ulici i pustite ga unutra.

KLJUČAR: Na Vašu zapovid! (pogleda napolje) Gospoja grofica želi, da unidjete unutra. (Gjeno i dva cigana ulaze. Gjeno diže šešir i lipo pozdravi.)

GJENO: Ljubim vam ruke milostiva!

CIGANI: (padnu na kolina) Ljubimo vam i noge i ruke! Alaj tu lipo!

GROFICA: A tko si ti momče?

GJENO: (šešir u rukama) Ja sam milostiva gospojo dugorod. Beda me nagonila isprid kaštela i baš kad sam prid kaštel došo, na toliko me tuga stegla, da sam moro zapivati.

GROFICA: Lipo si pivao. A što ti je ime?

GJENO: Ime mi je Gjeno, a selo me zove Leszek ur!

CIGANI: (cirikaju se) Da, da, Leszek ur!

GROFICA: Vidi, vidi, ti si daklem taj Leszek ur! Čula sam - nešto o tebi, a sad mi drago što te licem u lice vidim. A čim se baviš zasad?

GJENO: Srce svoje umirivam. Ovo moje ludo srce, koje nikako nemož da pristane na taj velik gubitak.

GROFICA: A kaki to gubitak? Zar su ti oteli švalerku?

GJENO: Tako je nikako! Pa da lakše svoj gubitak zaboraviti mogu, sad oću gdigod da se namistim u službu.

GROFICA: (naglo) Onda si baš na dobro misto došo. Ako umiš u poljodilstvo, mogu te namistit za gazdu. Zbiljam, znaš li čitati i pisati?

GJENO: I jedno i drugo znam milostiva.

GROFICA: Jesil učio gdigod kako se sa zemljom pametno radi?

GJENO: U škuli ovako štogod nisam učio, al u onoj velikoj škuli, tamo pod vedrim nebom u buri i kiši, tamo na njivama, gdi se ozbiljno radi sa zemljom, tamo sam učio više neg 10 godina. Počo sam kao svinjarčić, bio sam čobančić, pa mali komencijaš, ponda veliki biroš, a bio sam na jednim spaji- luku dvi godine i prvi biroš.

GROFICA: A imaš li o svemu tomu kake svidodžbe? (Anica unidje sdesna)

GJENO: (namigne na Anicu) Nemam milostiva.

I. CIGAN: A odkud ti Anice? Alaj si lipa!

ANICA: (ćuti)

GROFICA: Zašto mu neodgovoriš?

ANICA: Sa vašim dopuštenjem hoču. Ja ovdi služim.

II. CIGAN: Onda ja već znam odkud vitar duše! (smije se)

GJENO: Jezik za zube i nemojte milostivoj gospoji vašim brbljanjem dosadjivati!

GROFICA: (znatiželjno) Nasuprot! Ded samo recite šta je sotim vitrom, odkud vitar duše?

I. CIGAN: Joj, joj milostiva, ljubim vam i noge i ruke, još i sad mi drće crna džigirica. Došo ovaj Leszek ur bisan ko lav u mijanu i razvijo sve momče. Nebi dobili danas ni pare. Srića što eto on malo mulatuje!

GROFICA : Pa jel i zapivo koju?

I. CIGAN: Jeste molim, ljubim Vam i noge i ruke. Zapivo je, još i plako je!

GROFICA: Poklem sam danas neobično dobre volje, a ti Leszek ur otpivaj još jedared tu pismu, koja te je tako do srca razžalostila!

GJENO: (baci pogled na Anicu) Vašim dopuštenjem drage volje! (ciganima) A vi ded udarite!

(Gjeno piva: Ej šta će meni itd. Na koncu mal ne zaplače.)

GROFICA: Alaj, alaj ti Leszek ur! Baš dobro što si ovamo došo! Ako znaš pošten biti i ako neučiniš kakav grieh, onda ću se postarat, da često možeš vidjat tvoju Anicu. Ili si zar zbog druge koje cure žalosan, a ne zbog Anice?

GJENO: Pogodili ste milostiva! Jest, samo zbog Anice! Ja Anicu već od više godina ljubim i to u čistoći. Al su zli jezici zazlobili našu sriču i nisu mirovali, dok Anicu mama njezina nije ovamo dala u službu. I mene i sebe je još proklela i zaklela se da Anicu meni nikada za ženu dati neće. Nesrićan posto ja, a nesrićna i Anica. Već misec dana se nismo vidili. I sad sam zato zapivo prid kaštelom, nećel kakogod Anica kroz pendžer pogledat naso- kak, da je barem vidim.

GROFICA: Tako daklem? A što ti Anice na to veliš? Jel Leszek ur istinu govorio?

ANICA: (stidljivo) Čemu da tajim, milostiva, svaka rič mu živa istina.

GROFICA: (Gjeni) Hvala Bogu momče što si tako iskren bio, a ono drugo ostavi na mene! Sutra u osam sati dodji ovamo, al tako da odmah tu i ostaneš!

Najpre ćete gospodar išpan ispitat, razumišli u zemljoradnju a ako budeš znao mu odgovorit, onda ćeš odmah štap u ruku, pa gledat za oračima, beračima i nadničarima da mi nedangube. Ključaru, vidte imal koga prid kapijom i pustite ove unutra! A sad ded zasvirajte kolo! (Momci i cure slive unidju, svirka, kolo se pohvaća, Gjeno nuz Anicu. Jedno vrime tance, a zatim grofica na desno, Gjeno pogladi Anicu, rukuje se i krene napolje. Bećarac.)

Volim diku, dika voli mene

Samo nek nas nerastavu žene.

 

Gvozdena su na kaštelu vrata,

Al ji moja pamet otključala!

 

II.

(Soba, Išpan i Gjeno stoje. Unidje grofica)

IŠPAN I GJENO: Ljubim ruke milostiva!

GROFICA: Drago mi je što ste tako tačni. Vi išpanu ispitajte ovoga momka, dali umi nešto u zemljoradnju i oćel dobar biti za botoš išpana. Nemorate odviše strog biti. Kad budete gotov jaču već doći.

IŠPAN: Razumio sam milostiva. (Grofica odje) Ljubimo ruke!

IŠPAN: A ti onda Gjeno sidi i pametno i razgovitno odgovaraj na moja pitanja. Recimi prije svega, čime se miru zemljišta?

GJENO: (piva) Bogat pluži...

IŠPAN: Fino, izvrsno! Potrefio si! Zemlja se miri dužima. A sad recimi, što se sije u dobro uradjenu njivu?

GJENO: (na vrat na nos) Žito, raž, ječam, zob, kukuruz, krompir, proja, bundeva, dinje, lubenice, konoplja, kudelja, sirak, mak, suncokret, ditelina.

IŠPAN: Dosta, dosta! Ta odahni već jedared, jer ćeš se zadavit! Sad pak reci štogod o kukuruzu, kako se i što se radi u jesen kukuruzom?

GJENO: (piva) Kukuruzi već se beru... (Išpan piva š njim)

IŠPAN: Izvrsno i vatreno! Jest, kukuruzi se beru. - Sad mi na jedno vrlo važno pitanje odgovori: za obradjivanje polja koja je domaća životinja najjeftinija?

GJENO: Volovi!

IŠPAN: Izvrsno ste potrefio! Jest volovi su najjeftiniji. Samo nek imadu paše i kukuružnjaka, njima više netriba. Kaži mi štogod o volovima!

GJENO: (piva) Kupi mi babo volove! (Išpan piva s njim)

IŠPAN: Ded još jedared, alaj mi se dopada! (Gjeno piva još jedared.)

IŠPAN: Fino, izvrsno! Nikad bolje! A ti si pametan dečko! - Al čekaj samo, sad ću ti još jedno važnije pitanje dati. Kaži mi koja životinja donosi najviše hasne u jednim dobro valjanim gazdašagu?

GJENO: Ovca!

IŠPAN: Al potrefio! Tu punkt u sridinu sridine! Ded recimi štogod o ovci!

GJENO: (piva) Zvoni zvonce... (i išpan piva)

IŠPAN: Izvrsno, jest ovca donosi najveću hasnu. Što već nikom netriba to je ovci dobro za hranu, a nuz to netriba ništa drugo samo pivat i strižeti vunu, pa pomust ih i pravit šajtova... No ti si pametan dečko... No al još nismo gotovi. Kaži mi, u jednim gazdašagu osim hrane i stoke, što može još doneti hasne?

GJENO: Vinograd!

IŠPAN: Optime! Izvrsno! Jest vinograd! Ded kaži što nam daje vinograd!

GJENO: Groždja, vina, voća, loze i drva!

IŠPAN: Al bolje tavrljaŠ, neg birov kad je bio šices!

IŠPAN: Ded reci štogod o vinu!

GJENO: Sinoć sam pio iz bokala ... (i išpan piva ponovo)

IŠPAN: Optime! Izvrsno. Divim ti se toj tvojoj mudroj tikvi. Al sad još i to reci, jel svako vino jednake farbe?

GJENO: (piva) Kad se sićam mila moja... (I išpan piva obadvi strofe)

IŠPAN: Sve tvoje dosadašnje odgovore odobravam, nego sad mi još odgovori na ovo: Ako na najbolje nastojanje gazdašag ne napriduje, nego se dug namnoži i kamata odveć mnogo otkida od dohotka, što onda pametan gazda u nuždi triba da čini?

GJENO: (piva) Čije je ono luče bilo... (i išpan piva)

IŠPAN: Optime! Pametno! Jest, najbolje je i zemlju i salaš prodati i isplatiti dug, da čovik neradi badava šporkasama i bankama. - Upravo sam zadovoljan s tobom i čestitam ti! Drago će mi biti ako to milostiva ovdi namisti, samo pazi momče nemoj stvar pritirivat. Jednim okom vidi, drugo začepi, pa na jedno uho pusti, a na drugo napolje.

GROFICA: (unidje) Zar ste već gotovi?

IŠPAN: Na opću zadovoljštinu milostiva. Tako izvrsno je Gjeno odgovarao, i to na sva pitanja, da vam ga mirno mogu priporučiti.

GROFICA: Tomu se neiskazano radujem. Hvala gospodine išpanu na trudbi, vi možte otići!

IŠPAN: Klanjam se i ljubim ruke milostiva! (odlazi)

GROFICA: A ti ćeš odmah ovdi dobiti ručak, zatim pak uzjaši se i izadji tamo gdi se radi. Na gornjoj tabli oru, na dolnjoj kukuruz beru. Užina ćete isto ovdi čekat. Pa gledaj da napraviš red, jer gospodin išpan je u poslidnje vrime nešto popustio, pa sad sve idje naopako. Jesil razumio?

GJENO: Jesam! Ljubim ruke! (Grofica izlazi)

GJENO: No hvala Bogu, sad smo s Anicom u jednoj kući. Dat će Bog pa će nam se ipak ispuniti želja.

ANICA: (talcom i šoljicom mlika) Dobro jutro gospodaru išpanu! Evo vam ručak! (Metne na astal)

GJENO: (skoči do nje) Kako si rekla? Gospodaru išpane! (isprsi se) I jesam, al ne njezin, nego tvoj išpan sam. Zato tebi ostajem Gjeno ko i dosad, a njoj ostajem Leszek ur. Ded reci brzo što je novo?

ANICA: Pa veliko novo. Jučer kad si očo, bio je kod nas grof Mirko Velegradski. Lip i bogat čovik. Malo sam kroz ključanicu prisluškivala i čula sam da ju prosio za ženu, a ona se obećala, da će se udati za njega . Bit će svatova.

GJENO: O bar da se i nas dvoje možmo vinčati! (Uhvati je za obadve ruke)

ANICA: Pazi i nemoj biti lud, da barem još koje vrieme ovde provedemo u kaštelu. Tu nećemo nikad bit gladni, nit ćemo zebsti. Zato i idjem, da grofica ništa neopazi. (Gjeno je naglo zagrli. Anica se istrgne i otidje.)

GJENO: Pravo ima Anica. Pazit ćemo. Sad ću je i tako na dan i više puta vidjeti. (Jide, pije i tare se) Idjem dakle da vidim kako se kod gospoje grofice radi. A u podne kod užine opet ću vidit moju Anicu. (Otide, posli nešto vrimena)

ANICA: (pokupi sude)Očo je, al kuda? Tako sam ništa nemirna. Ko da mi priti kako zlo. (Piva)

Misliš diko da nemarim za te

Kudkod prodješ uvik mislim na te.

(Anica izlazi, a Grofica na drugu stranu unidje.)

GROFICA: Uzjaši se i ode ko kaki kraljević Marko. Krasan delija. Tako sidi na konju ko da se u sedlu rodio. Baš mi drago što sam ga za botoša namistila. Ako možda i neće biti strog, al gdi ga vide, svi će strepiti od njeg. Mislila sam da ću ga zateći s Anicom kod ručka, al kad sam posustala da ću ovamo doći, a on već odjašio. No kod užine ću biti opreznija. Volila bi viditi da li se zaista vole ti dvoje. A ako se vole, onda će najbolje biti sparit ih i zadržati ovde u kaštelu. I njima će biti dobro, a i meni. Barem ću imat dvoje poslušni i zahvalni čeljadi, (otide)

ANICA: (unidje i namišća) Jedva čekam, da ga opet vidim. Od kako je on ovdi mnogo sam nemirnija neg dok još nije bio u kaštelu. (Cini, namišća) Sad se već i ja počimam uzdati da ćemo se ipak moći spariti i vinčati. Al što brbljam toliko, možda me grofica već i traži, (izidje, posli nikoje pauze)

GJENO: Gle već je namistila. No što se toga tiče al i gladan sam. Ko kurjak, koje od jesenja, koje od gospodenja! Ja otišo, a volovi stoje u brazdi, a biroši drže sabor. Otidjem zatim do berača, a oni side oko vatre pa se griju. A ja ded goropadi se, pa onako uz sve snage, (pogladi se po trbuhu) Al baš sam gladan, samo da već donesu štogod!

ANICA: (sa zdilom šaptajuć) Evo dilberu moj, evo jilo, okripi se!

GJENO: (skoči do nje i zagrli je) Pa oćel bit velika užina?

ANICA: Kao redovno: čorbe, mesa, tista.

GJENO: Kad tebe vidim ne triba mi jilo. (Prigne se njoj da će je poljubiti.)

GROFICA: (koja je kradom ušla) A što je to? Vi bezsramnici jedni. U mojoj kući se ljubite i činite grieh!

GJENO: (osramoćeno) Prostite milostiva i nesudite nas krivo!

GROFICA: Kaki krivo? Valak nisam ćorava! Zar da ćeš još tajiti, što sam svojim očima vidila?

GJENO: Neću tajiti, al nisam mogo srcu svom odoliti. Nas je Bog jedno drugom dosudio.

GROFICA: Tebi kako vidim više je u glavi Anica neg služba!

GJENO: Oprostite milostiva. Ja sam službu po duši izvršio. Izjašio sam i evo vaši volovi već nestoje u brazdi, a berači neside oko vatre, već svi marljivo rade, jer ja neznam za šalu. A ovo malo izgreda sada oprostite!

GROFICA: Zar i ti tako osićaš Anice?

ANICA: Otkako sam tu, još niste me morali ni jedared ukoriti. Vršim svoju dužnost, a i odsele ću je vršiti, ako nam ovo malo nereda oprostite.

GROFICA: (posli malo razmišljanja) Ti Anice sad idji u kujnu (Anica izidje), a ti Leszek ur ostani ovdi. U 4 sata ću još jedared divanit s vama. (odje)

GJENO: Sve je propalo! ... Al nije! Mene i Anicu više ništa rastaviti nemože! (Piva)

Čama goro, čama goro...

 

III.

GROFICA: (zvoni)

ANICA: Zapovidajte milostiva!

GROFICA: Pošalji mi ključara! (Anica izidje)

KLJUČAR: Izvolite milostiva zapovidati!

GROFICA: Pravo mi kažite, jestel štogod dočuli o novom gazdi. Kako vam se dopada?

KLJUČAR: Baš sad su došle žene od orača i berača kamo su užinu odnele bile i na sva usta pripovidaju, kako je Leszek ur prija podne keresto i ljude im a i berače. Kažu da je bilo samo i teremtette, kutya fajat, pa i aztan erre arra jar. Kažu da ni ljudi nesmidu iz brazde napolje, a ni berači iz kukuruza. Uviek ovamo kaštelu gledaju, nećel se odkudgod Leszek ur promolit. Mislim, da ste natrevili na strogog čovika.

GROFICA: A gdi ga je sad?

KLJUČAR: Mora da je u štali, ili oko ambara, jer kočijaš i stari ambaraš za 10 godina nisu toliko trčkarali ko za ovo pol sata. Mora da i nje keresta.

GROFICA: To rado čujem. A vi sada dobro slušajte. Ma ispod zemlje da ste mi doneli ovamo Anicinu mater. Ovamo na desno nek čeka, dok je nezovnem. Dozovite i nikoliko cura i momaka, a i tamburaše. Svi tamo nek čekaju dok ih ne zovnem. Al tako pazite da Anica i Leszek ur ništa neopaze. Mislim da me razumite.

KLJUČAR: Potpuno milostiva. Ljubim ruke (odje)

GROFICA: (zvoni)

ANICA: (uplakano) Izvolite zapovidati!

GROFICA: A što si tako uplakana?

ANICA: (kroz suze) Kako da nisam uplakana? Ta šta če mi kazat nana dok čuje od milostive što se upodne trevilo.

GROFICA: Ako se zbog mene bojiš, onda otari suze, jer ja ću ćutiti kao grob. Ja još nikad plećkala nisam.

ANICA: Stoput vam fala, onda neću više plakati!

GROFICA: To mi drago i tako nek bude! A sad idji potraži Gjenu i reci mu, da tačno na 4 sata bude ovdi u ovoj sobi. Razumiš? ANICA: Razumim. (odje)

GROFICA: Zlata vridi i jedno i drugo. Prava luda bi bila, ako bi ih od sebe pustila. A sad idjem da sve još jedared pridomislim. No to će bit iznena- djenje! Već naprid mi igra srce, kad pomislim, kako će se obadvoje obradovat. (izlazi)

Zastor

 

IV.

GROFICA: Odma će izbit četir sata, ponda ćemo čuti sentenciju! Raj ti peko... Pa kako Bog oče!

GROFICA: (vodi sa sobom Anicu)

GJENO: Ljubim ruke milostiva!

GROFICA: Mnogo sam se mislila i sve na jedno smislila. Tebe Gjeno otpuštam iz službe, a Anica će i nadalje ostat kod mene.

ANICA: (plačuč) Nemogu milostiva! Kud on krene ja ću za njim. Dosta smo već trpili!

GROFICA: (dugo ih gleda) Tako daklem? A da vam prostim i da vas i nadalje zadržim obadvoje, obil rado ostali kod mene?

GJENO: (veselo) Kod tako dobre gospoje drage volje, pa ma bez plaće, al samo obadvoje zajedno!

GROFICA: A što ti veliš Anice?

ANICA: S Gjenom ma u paklu, a kamoli kod milostive.

GROFICA: Onda se nebojte i čujte moju poslidnju rič! Ostat ćete kod mene obadvoje. Gjeno će bit mali išpan, a ti sobarica i ključarka. Plaću ćete imat povoljnu i moći ćete živiti bez brige.

GJENO I ANICA: (kleknu) Bog vam platio. Ljubimo vam ruke!

GROFICA: Još nisam gotova. Ded recite pravo obil se želili spariti i vinčati?

GJENO: O milostiva, kad bi to bilo moguće! Nitko nebi bio sritniji neg ja i Anica.

GROFICA: A ja još srićnija! Nuz svoje blaženstvo ću uživati i u vašem. Ded Anice vidi ne stojil kogod ovdi prid vratima!

ANICA: (uplašito) Juj Bože! Ta evo mi mama! (Gjeno razdrečito gleda onamo.)

GROFICA: Nek unidje, a i oni drugi svi neka unidju.

ANICA: (otvori vrata i udju unutra momci, divojke i tamburaši)

I. CIGAN: Ljubim ruke milostiva!

II. CIGAN: I ruke i noge! Alaj miriši pečenica!

III. CIGAN: Oćelmo zasvirat?

GROFICA: Još malo čekajte. Nejprija sa Anicinom mamom imam malo divana. (Svi slušaju) Ja kao grofica u ime ovog poštenog momka, mog malog išpana prosim vašu Anicu, moju ključarku, njemu za vimu ženu!

SVI: Išpan, ključarka! Lipe dvie zakrpe.

I. CIGAN: Onda nije Leszek ur, već baš ur!

II. CIGAN: Ta mal ako neće biti svatova!

GROFICA: Dobra snaša čeka vaš odgovor!

I. CIGAN: A što se misliš? Ta želi na nju pun kabo blagosova.

SNAŠA: Steglo mi se srce. Rič mi zapela u grlu i jedva mogu da dišem.

GROFICA: Pristajetel daklem?

SNAŠA: Ta drage volje, samo nek Bog neizvrši na meni i na njima one kletve koje sam u srcu stekla bila.

GROFICA: Ništa se nebojte. Ko se kaje tomu Bog prašta.

SNAŠA: Onda nek im Bog da sriču i blagosov!

I. CIGAN: Možmo već svirat?

GROFICA: Onda uzmite na znanje, da su Gjeno i Anica od danas zaručnici, a svatovi će se održat zajedno sa mojim, jer i ja sam se udala za grofa Velegradskog.

SVI: Živila milostiva grofica , živila!

GROFICA: A sad ded zasvirajte!

Kolo

 

 

Kasno cvatanje

 

 

I. čin

Paodrska soba sa najpotribnijim namištajem. Po sobi Anica sprema i tare prah sa stola i stolaca.

ANICA: (piva bećarac) Ej ni mi žao Što sam uranila (po dvaput)

Ej jer sam diku moga ja vidila. (na čas stane, prema publiki) Ah tako sam srićna i blažena ... Sinoć kako smo sidili na divanu, ne jedared se rastvorila vrata i na nji unišo Ivša Radišin. Nije mi ni rod, ni pomoz Bog, pa mi ipak tako zakucalo srce, kao da će skočit iz nidara. Sva sam se upalila do vrh čela! Srića što one druge cure nisu opazile... Inače zašto bi i gledale na mene. Kad je Ivša unišo ko kakav Kraljević Marko jakim muškim glasom nazvao Faljen Isus, u taj čas su sve zinitim ustima u Ivšu uprle oči, ko da će ga pojisti...

A on, čim nas prišo okom, došo pa sio nuza me... Mislila sam, da se rastopit moram od blaženstva... Pa me uzo za ruku, ovako, pa gladi i umiljato pita, jesam li uvik zdrava bila, dok je on u gazdalačkoj škuli učio noviji način zemljoradnje i stočarstva...

A danas, čim sam prvi put pogledala na pendžer, koga sam vidila? Koga negoli njega... Tako sam srićna i zadovoljna, da bi volila poigrati.

(Kuc na vrati) Juj Bože, ko to idje? Slobodno!

ŠIMŠIR: (pisar, unišavši) Dobro jutro Anice! Sto mi radiš?

ANICA: Ta eto spremam, a što vas donese u našu kuću?

ŠIMSIR: Moja zvanija! Jel kod kuće gazda Doić?

ANICA: Kod kuće je, odmah ću ga zvati.

ŠIMŠIR: Ali i vi se vratite!

ANICA: Bit ću tako slobodna, (ode)

ŠIMŠIR: Najlipše je med divojkama, nuz to vaspitnim i razumnim. Samo da joj ta njezina sestra Milka ne stoji na putu.

DOIĆ: Dobro došo, gospodaru pisare, što nam vi dobro nosite?

(Doićka i Anica ulaze.)

ŠIMŠIR: Kako dobro! Eksekutor ne nosi nikamo dobro, nego zlo. Došo sam da utiram to malo duga, ili da transferiram što sam nedavno popiso.

DOIĆ: Ama imajte Boga! Nisam ja kriv, što smo taku slabu godinu imali. Malo žita i ječma, a ni to neima cinu. Valda neželi vlada, da prodam konja ili kravu, pa da nemam na čemu orati. Platit ću ja, dok uzimam, ta nisam ja nikad bio pod egzekucijom.

ŠIMŠIR: (Misli se) Pa kad je tako, a ja ću odgodit utiravanje. A vi kad uzimate, donesite, pa ćemo se sjesapiti.

DOIC: No tu pametnu rič volim. To je čovičanski. Moglo bi se to isplatit, da nisam nikoliko puta tiro kera i da nisam pijančio, al šta ću, kad mi taka krv. A i inače, kad je čovik u brigi, pa briga ga natira, da malo dublje zagleda u bokal.

ŠIMSIR: A kaka vas briga mori? Kako znam, vi niste nikom dužan novaca?

DOIĆ: To ne, al jedno hrdjava godina, a drugo ta moja starija kćer dosta mi brige zadaje, pa kad sam pun jadi, a ja zaboravim za sve, te hajd u mijanu.

ŠIMŠIR: Al sa Anicom nemate valda brige?

DOIĆ: U dobar čas nek je rečeno, šnjom nikake brige nemam.

ŠIMŠIR: Na nju sam mislio i ja, kada sam odgodio utiravanje. Ja momak, a ona divojka! Mogli bi se udesiti.

DOIĆ: E a vi se dakle udešavajte, a mi baba ajdmo za poslom. (Rukuju se i odu.)

ŠIMŠIR: Ja ozbiljno mislim Anice, a kako si čula otac i mater ti ne zabavljaju.

ANICA: (bojazno) Ja se bojim i nebi želila se umišati u kakvo zlo.

ŠIMŠIR: Ne luduj divojče! Kako zlo bi te moglo dostići?

ANICA: Ja se zahvaljujem što ste odgodili egzekuciju, al da ja s Vama baratam, što bi me drugarice krivo sudile. Ja nisam rodjene za gospodara, ta ja sam cura prosta. (Kuc)

DOLFIKA: (nespretno se pokloni) Dodar dan Anice! Sluga sam ponizni gospodaru pisare. Zar sam u hrajav čas došao? Ja ništa ne vidim, nit čujem.

ŠIMŠIR: (srdito) Ta mogo te djepro i u bolji čas doneti, bar da oherlaviš, al kad si već tu, a ti kaži zašto si došo.

DOLFIKA: Dobio sam vrlo finog espapa novi svilenih pantljika, češljova, pripinjaća ... kod mene se može dobiti svašta, što jednoj divojki triba.

ŠIMŠIR: No pa da vidim te pantljike.

DOLFIKA: (pokaziva) Vidite ovu crvenu, ko rumenzora, ova modra, ko plavo nebo, ova zelena ko kumošna trava.

ANICA: (Čudi se) Je, alaj su lipe. Blago onom ko može kupiti.

ŠIMŠIR: Zar ti se dopadaju?

ANICA: Al vrlo! (gleda pantlike)

ŠIMŠIR: A ti Dolfika odsici od svake boje po metar. (Dolfika odsiče i prida Šim- širu.)

DOLFIKA: Udjite u sto dućana, taku robu nigdi nećete naći. To samo Dolfika zna nacunjati. (Drži ruku)

ŠIMŠIR: Zapiši, jer sad nemam kod sebe novaca!

DOLFIKA: Gilt! Samo nemojte, da kojim drugim egzekutorom moro budem cinu na Vama utirati.

ŠIMŠIR: Jezik za zube, pa se tornjaj!

DOLFIKA: (nespretno pakuje) Molim, molim već odlazim. Ja ništa nisam vidio, al baš ništa! Adjo (odlazi)

ŠIMŠIR: Evo Anice, prvi zalog moje iskrene priklonosti prama tebi.

ANICA: Al ja neznam, jel meni to slobodno od Vas primiti. Ako tko dozna, da ste mi vi dali, a poštenje ode. (pokaziva u vitar)

ŠIMŠIR: Ništa se ne boj, ja ću te obraniti. (Kuc) Tko nas opet hoće da buni? Slobodno!

IVŠA: Hvaljen Isus Anice! Jesil uranila? (začudjeno Šimširu) A od kud vas u ovoj poštenoj kući? Valda ne želite kod Doićevi egzekvirati?

ŠIMŠIR: Ti se ne mišaj u moj posao.

IVŠA: Samo lakše malo sotom tintaroškom, gospodaru, jel se nećemo lipo rastati/ (K Anici) A od kud tebi Anice te lipe pantljike?

ANICA: (gori od stida) Baš sad ih kupio gospodar pisar, pa mi dao, a ja ih nesmim da primim.

ŠIMŠIR: (Ivši) Svrši svoj posao, pa se gubi, što zabadaš nosom u ono što te se ne tiče!

IVŠA: Ao, sto mu jada! Još da se mene ne tiče! Aničino poštenje da se mene ne tiče? Sram vas bilo vi pakleni skote! Prohtilo vam se da nevinost ne poštujete? Pfuj! Jel Anice zašto je ovaj gospodar došao?

ANICA: Da nas egzekvira. Ciča mi još duguje 22 Pengova porcije. Al gospodar je eto odgodio utiravanje.

IVŠA: Baci mu te pantljike (maši se u džep) A vama evo 22 Pengova, pa sad gledajte gdi su vrata.

ANICA: Rado ih vraćam, ta nisu ni isplatite.

IVŠA: (digne pantljike sa zemlje, kamo su pale) Onda ih primi od mene, koji ti ih pun ljubavi i u pošenju dajem, a Dolfiki ću platiti ja.

ANICA: (radosno ljubi pantljike) Al baš ti hvala. Od tebe radosnim srcem primam.

ŠIMŠIR: (srdito) Ti balo...

IVŠA: (skoči, uhvati ga za vrat) Što sam ja? Al sad oma napolje. (Vuče ga na desno, u taj čas kuc i unidje)

MALI BIROV: Hvaljen Isus! (trgne se) A vidi, vidi, što je to? Što se vas dva tako vrlo milujete?

ANICA: Što želite?

MALI BIROV: Tražim gospodara. Stari dida Rako podigo graju kod seoske kuće. Tražu na njemu 40 Pengova, a on to već isplatio gospodaru pisaru, samo gospodar pisar ih zaboravio uplatit na blagajni (huncitski namigiva)

IVŠA: (prdačno) Tako daklem gospodaru? Odmah dajte natrag ti 22 Pengova, jel ćete i te zaboravit uplatit, a ja ću već sve izravnit na blagajni. (Kad primi novac) A sad što brže gubite se, ta vi nemate obraza. (Pisar ode bez obzira, mali birov za njim)

ANICA: (radosno) Baš hvala ti, što si me oprostio od tog nasilnog čovika.

IVŠA: (uzrujano) Što? Zar je želio što napošteno?

ANICA: To ne, al je želio, da ja šnjim se držim, al sam ga ja odbila.

IVŠA: Dobro si učinila! Taj čovik nema obraza! (Pridje bliže) A sad reci kako si spavala?

ANICA: Svakako i nauznak i na livoj i na desnoj strani.

IVŠA: Onda te štogod diralo kad si tako nemirno spavala.

ANICA: Diralo me da. (Stidno) Ti došo sinoć na divan i upravo sio nuza, me, a meni odma sinilo priko da neće biti dobro, ta otac tvoj i moj zakleti su neprijatelji. To me mučilo i u krevetu.

IVŠA: (smišeci se) A da nisu neprijatelji, onda bi mirno spavala?

ANICA: (Stidno) Onda još ni toliko!

IVŠA: Zašto?

ANICA: Zbog sriče i blaženstva.

IVŠA: Što, zar me bigenišeš?

ANICA: (Digne na njega oči) A tko tebe nebi bigeniso?

IVŠA: (naglo) Anice, zlato moje, dušo moja! Evo ti poštenu rič dajem, da mi je srce sasvim tvoje i da neću mirovati, dok oce naše ne pomirim. A onda ako, ako...

ANICA: No kaži već, ako, ako...

IVŠA: : (obgrli je obim rukama) Ako me samo malo voliš, moja moraš biti na vike. Voliš me Anice malo?

ANICA: (naglo) Malo ... vrlo! (pobigne za astal, Ivša za njom, stigne je i poljubi u čelo.)

IVŠA: Tako mi gori srce, da moram zapivati, ded Anice poprati me:

Jovo Ružu u frulicu viče

Ajde Ružo, da čuvamo ovce,

Ja ću ovce, a ti ćes jaganjce,

Ne smim, Jovo, karaće me mama

Ako kara valjda tua neće,

Ako tuče begaj k meni Ružo.

(slive Doićka)

DOIĆKA: Gle, gle, što vidim? A otkud ti Ivšo ispo? Ja mislila da je još uvik pisar tude, a ono gle Ivšo nam svratio.

IVŠA: (Poljubi je u ruku) Jest ja, dobra snašo. Svratio sam da vidim kako vam se ova ružica raspupala, dok sam ja na škulama bio. Ja unišo, a pisar je napastuje. Zato sam ga bacio napolje!

DOICKA: E to mi drago. Pa dodji nam i više puta. Rado te primamo.

IVŠA: Čuješ Anice s jedne strane se već kida žica, a s one druge strane ćemo ju milom ii nemilom raskinuti. A sad s Bogom snašo. (Poljubi ruku)

DOIČKA: S Bogom Ivšo. Pozdravi mamu tvoju. A ti Anice isprati Ivšu. (Otidju. S druge strane udje)

DOIČ: Tko je to malo pre izišo?

DOIĆKA: (vragoljasto) To pogodi, ako imaš oštru pamet.

DOIĆ: Valjda pisar?

DOIĆKA: Tog su već davno morali isperjašiti. Nego otvori te debele uši: Ivša Radišin je bio tu. (veselo) Kaže došo je vidit, kako se naša Anica raspupala. Taj mal ako ne želi našu Anicu uzeti.

DOIĆ: Bar da oće! Ja naprid dajem moj blagosov. (pokaziva raskrilitim rukama) Istina da Marko Radišin ništa reži na mene, al ja na to ni ne hajem. Ja mu praštam u svaki čas i poštivam ga kao rođenog čovika.

DOIĆKA: I tako bi sve bilo dobro, samo da i Milku kakogoder udomiti možemo. Danas sutra će već navršit 32 godine, pa još uvik čeka Lojziju Bilinovića. A gdi je Lojzija? Gdigod u Rusiji ispod zemlje miriši kupus, krastavce i salatu. DOIĆ: Ta već bolje bi bilo, da joj nije pošlo to pismo sa ruske poljane, jel to pismo ju zaludilo. Eno prosio ju i zet Lajčo kad je došo iz rata, a ona ni da čuje i tako nam se mlada kćer Teza udala za njega. Sirota Teza. (tare oči) Već godina je ravno, kako smo je sahranili.

DOIĆ: A jel mala Katica već došla iz škule? Kad je vidim, baš koda Tezu gledim. DOIĆKA: Još nije došla, al doći će skoro. I ja ju jedva čekam.

DOIĆ: (Izvadi lulu) Nije fajde, zapalit ću, pa idem za poslom, a ti se lati užine.

(Otide. Doićka namisti stolce i otide za njim. Unidje)

ANICA: (koraca brzo gori, doli, stane, hvata se za glavu) Sto misliš poljubio me u čelo!...

Ah tako mi gori na čelu misto, kao da ga žeravicom posuo. Juj srce, samo sad neiskoči.

A gdi su pantljike, idjem se nakititi, da vidim kako ću izgledati med kiće- nim svatovima... Jer da nas dvoje nitko više rastaviti neće, to je taka istina ko ovaj Božji dan. (Rukom šalje poljubac za Ivšom.)

Zastor

 

II. čin

Ista soba, isti namištaj. Prid večer je. Doićka sidi i razgovara se sa Klarom Komšinicom. Mala Katica stoji prid krilom Doićke. Doićka ju grli.

DOIĆKA: Ti ludi cigani uzorali ih muzikom, a krčmar ih posijava vinom. KLARA: E šta ćemo? (Katici) A ti mali slipi miše još nećeš u zorinu?

KATICA: Neee, slušam svirku. Jel majko, još nemoram leći?

DOIĆKA: Još malo možeš ostati mila moja bubice. (Pogleda je.)

KLARA: A gdi je dida? Zar je već lego?

KATICA: Lego je kera, loka u mijani i trpa novcem tog rapavog Mujka. KLARA: A šta Milka?

KATICA: Sidi u kuhinji i študira.

KLARA: Troši u ludo petriol.

KATICA: Ne, već Boga moli.

KLARA: Valda za Lojziju Bilinovića? Božem prosti već šesnajst godina ga čeka, ta ta je cura ispravo luda. Tko za 16 godina nije došo, taj već neće ni doći. DOIĆKA: Dosta joj govorim, izbaci ga iz glave, moju rič možeš poslušati. Pet- najste je nešto, a sad već 31. pišemo... al ona ni nehaje!

KLARA: Pa kako znam, nisu bili ni zaručiti.

DOIĆKA: A djavola. Svega što je dvaput igrala š njime kod Dolfike.

KLARA: Valjda su se vrlo ovolili?

DOIĆKA: Eh kera. Lojzija narukovo i bio je s našim zetom Lajčom u jednim rovu. Zet mi se vratio i uzo moju pokojnu Tezu, a Lojzija nešto.

KLARA: A gdi su sad Lojzijini roditelji?

DOIĆKA: Čak tamo gdigod oko Erčina, tamo imadu mlin. Još 19-ste su se preselili.

KLARA: A jel, ako dobro računam Milka već mora bit oko 32 godine. Komu sad već triba? Ko će je uzeti?

KATICA: Bog dragi!

DOIĆKA: Ti nevaljana, odma da si ćutila!

KATICA: Dida tako kaže.

DOIĆKA: Sram te bilo. Tetka Milka tebe voli najvećma.

KLARA: Toj curi su malo odviše razvezali jezik.

LAJČO: (idje s live) Dobro veče!

KLARA: I tebi Bog da!

KATICA: (pritrči k njemi) Čiča moj!

LAJČO: (s po ruke ju obgrli s drugom jednako lulu drži.)

KATICA: Dida mi opet pijan.

LAJČO: Jel kod kuće, govorio bi š njim koju rič.

KLARA: (Ustane) Samo malo čekaj. Tu je vrime, da već i moga gosu doćušam kući i tako ću poslat kući i tvog didu. (otide)

DOIĆKA: (k Lajči) H si malo nabran.

LAJČO: Pio sam.

DOIĆKA: Pa ti to nisi običajan.

LAJČO: Kad već neznam šta da radim. (Katici) Idji lipo bajiti.

KATICA: (bekelječ se) Nisam sanjava.

LAJČO: No samo idiji!

KATICA: Kad ćete mi već donet pticu vivericu?

LAJČO: Sutra dragice.

KATICA: Lahku noć. (otidje na desno)

DOIĆKA: Zar ćeš se i ti dat na pijanku?

LAJČO: Tako mi teško srce.

DOIĆKA: Lud divan. Od vina će pak trbuh ti bit težak. A šta oćeš s didom? LAJČO: Vrag bi znao! Moram kreniti ili na livo ili na desno. I sama vidite da ovako nije dobro. Pa sad želim s didom koju rič govoriti. Zato sam se i nabro. Š njim samo onda mož divanit, kad je pijan. On od vina postane mudar, zato da me nenamudruje, i ja sam se nalio.

DOIĆKA: Al što oćeš od njega?

LAJČO: To ćemo već viditi. Jel ja ovaj kerski život već nemogu dulje da podnosim. Kuća mi bez žene, dite mi kod vas, nit nemam kuvanja, nit poštenog pranja. Zbog toga sam sasvim van sebe.

DOIĆKA: (uzdahne) Sirota moja Teza!

LAJČO: Ukrast će mi već i kosu s glave. Udovca čovika pilež komšije pojidu.

DOIĆKA: Dok je Teza bila živa, dotle nisu komšije jili tvoj pilež.

LAJČO: Ne bome, već ja njev.

DOIĆKA: Teza je bila očepema.

LAJČO: I Vilike Čifuta groždje smo sve mi očipali.

DOIĆKA: E, Teza je taka bila.

LAJČO: I sa pop inim orasima mi smo pekli kolača i kuvali nasuva.

DOIĆKA: Jest, tako je.

LAJČO: Od Hidegovi je krala kukuruz, jer tamo je bilo najlipših klipova, od Melegovih višnje, znate one zrnate panjerice, ta i vama smo dali... od Šatre je krala guščiće jer su vrlo dobre bile za priplod i rano su se legle, a iz spajinske bašče luk, krompir, ripu i već što siroma čovik triba.

DOIĆKA: (kroz suze) O sirota moja Teza.

LAJČO: Moja je Teza imala dobar kus. Imala je finu ruku, al ko čiriz, tako se svašta lipilo za nju. Bog joj dao pokoj vičnji!

DOIĆKA: (djipi) Idje ti dida.

DOIĆ: (dosta pijan unidje na livo, za njim cigani, okrenut ciganima udara takt.) Čim čujem tambure Zaboravim ja za sve /: I za moje poslave :/ ponavlja (Kod ponavljanja zaustavi cigane) Pst ovo sad tiho, jer pravo svaćanje stvari tako donosi.

Il sam Švabo ii sam rus

Kad ja odem u bircuz

I donesem litru dve

Pa ja pijem do zore

(kod poslidnjeg reda opet pst, ko prija, zatim) Šta je? Tu ste?

LAJČO: Tude.

DOIĆ: A ti baba još nisi legla;

DOIĆKA: (srdito) Nisam.

DOIC: To si hrđavo uradila. Spavanje daje snagu.

DOIĆKA: A ti onda zašto nisi lego?

DOIĆ: Jer ja želim slab biti (ciganima) Ded Mujko, kako idje dalje:

Kad ja dodjem naderan

I pokvarim ženin san

I žena je ljutita

Pa za novac upita (naglo Doićki)

Pa dobro! Ti zato baba nemoraš tako gledat na mene. Kanda ja šaljem led iz oblaka. To nije lipo od tebe. Prohtilo mi se, pa sam se malo veselio. Svojim novcom to činim, svojim grlom pivam, svoj trbuh kvarim sa prokletim vinom Dolfikinim.

DOIĆKA: Nisam rekla ni rič.

DOIĆ: To je istina, al pogled ti takav, da mi se sva kosa nakostrišila na glavi.

DOIĆKA: Ti bi se kanda svadjo? Al samnom nečeš! Lahku noć! (otidje na desno)

LAJČO: Lahku noć!

DOIĆ: Zar nemam pravo?

LAJČO: Al pravo pravcato pravo.

DOIĆ: Jesil me ti želio kući?

LAJČO: Imo bi malo divana.

DOIĆ: (Puni lulu) No daklem? (Sidne i zapali.)

LAJČO: Vidte dida... ovako to nemož dalje ići. U kući nemam nikog ko da kuću mi vodi.

DOIĆ: Dobro govoriš. (Iz džepa izvadi čuturicu i gucne koji put.)

LAJČO: Tako kažem, kako jest. (I on izvadi svoju i još dulje nategne, da ga dida nenadmudjure.)

DOIĆ: Jest, jest, pa onda?

LAJČO: Lip život sam proveo s vašom Tezom, al Bog je htio, da žalosnom smrćom umre. Bog joj dao pokoj vičnji!

DOIĆ: (Klima glavom) Da, da!

LAJČO: A vidte, kome odzvoni zadušno zvonce, taj se sakrije pod zemlju, da opočiva, a koji ostanu za njim, ti se mogu prikiniti od posla.

DOIĆ: Ipak ja još ne želim pod zemlju.

LAJČO: Nemojte misliti, da me nije bolilo, što sam je izgubio, al nisam mogo finije je sahraniti, ta i sami znate, kaka je slaba bila lanjska godina.

DOIĆ: Odviše slaba! Al šta tako iz daleka počimaš? Skoči na sridu i prija ćeš doći na kraj.

LAJČO: Zar odmah na sridinu sride?

DOIĆ: Jest punkt na sridu!

LAJČO: Daklem dida moj... onaj... no kaki bis ... vrime od kajanja je isteklo.

DOIĆ: Jest, prošlo je!

LAJČO: Tu nam berba za petama.

DOIĆ: Ta da, da tako je.

LAJČO: Kad čovik pane u vodu i davi se, onda bi se uhvatio još i za oštariju od brijače britve.

DOIĆ: I to ti dajem za pravo.

LAJČO: Dida!... Ja se moram oženiti. (Najedared izvadu čuturice i naglo gutaju.)

DOIĆ: Dakle ženio bi se?

LAJČO: Moram!

DOIĆ: (olagano) Kad moraš, onda ćeš se i oženiti.

LAJČO: Hoću!

DOIĆ: Al onda vratit moraš Tezin ris, ono 26 jutara! Jesil razumio?

LAJČO: Čekajte malo!

DOIĆ: (srdito) Al neću čekati ništa, iskopale ti vrane oči i srce! Ima već misec dana od kako vidim da sumnjivo žmirkaš na me. Daklem ti si tako štogod imo u toj tvoj oj lukavoj glavi?

LAJČO: Al strpite se i slušajte vamo!

DOIĆ: 26 jutara to nije mačiji kašalj. Dok Katica odraste i uda se, njezino će bit, al ti više nećeš jisti sa te zemlje, jer već i onako odavno te mazim, ti poslid- nja huljo ovoga svita.

LAJČO: Nemojte urlikati, uhvatila vas žuta bola, zar mora sav svit čuti, da Doić i zet mu Lajčo Babić o zemlji se razgovaraju. Zar vi nemate vaspitanja i odgoja za pametan društven razgovor.

DOIĆ: Šta si reko? Da ja nemam? A ko ima ako ja nemam?

LAJČO: Onda me prislušajte do kraja. Najpre ću ja lajat, ponda možte vi blejiti.

DOIĆ: A ti daklem laj!

LAJČO: Ne želim ja maćuvu nuz Katicu doneti.

DOIĆ: A kaku ćoravu seku tvoje pramajke želiš onda uzeti? Zar Tezu hoćeš nanovo iz groba da istrpaš.

LAJČO: Čujte dida! Vaša Milka tako voli malu Katicu, ko da je ona rodila, a ne Teza.

DOIĆ: (u čudu) Milka?

LAJČO: Jest Milka.

DOIĆ: (smišno) Milka?

LAJČO: (isto smišno) Milka!

DOIĆ: O Lajčo sinko, izim ti tu ušljivu glavu... a odkud ti to došlo na pamet? Zar Milku želiš uzeti?

LAJČO: Zato sam došo.

DOIĆ: No vidiš to je divan, u tom ima mudrolije.

LAJČO: I tako bi sve ostalo u staron vagašu.

DOIĆ: Onda ostaje. Ali... onaj... ta Milka još uvik čeka Lojziju Bilinovića.

LAJČO: Dosta je glupava krava. Svojima očima sam vidio, kad je jedna četa kozaka obuzela Lojziju, pa onda š njim hajde, hajde u Rusiju.

DOIĆ: Pa zašto nisi mu u pomoć priskočio?

LAJČO: Nije bilo moguće zbog močvare. Samo sam mu doviknio: „Servus Lojzija, pozdravljam ruskog cara", a zatim sam jednog rusa sa kundakom tako štucnio u glavu, da je odma zakrenio vratom i pao kampec u travu.

DOIĆ: Dobro si uradio. A ja ću onda uzeti Milku uza se. Ali... onaj... ta moja Milka znaš nije već bebence...

LAJČO: Znam ja to dobro. Trideset i dvie.

DOIĆ: Neće to tebe ženirati?

LAJČO: Pristaje nuza me. Ja 36, ona 32. Baš pasira, ko sapište u sikiru.

DOIĆ: Pasira. Al i zemlja će pasirati. Težina zemlja, pa Milkina zemlja. Jer odma ćeš dobit i Milkin tal, odma ću ti izdati, pa ma mi srce puklo. LAJČO: Glavno jest da zemlja ostane u jednoj ruki.

DOIĆ: Pravo imaš Lajčo. Vidim, da dušom i srcem težiš za Doićanima, jer se uvik odovud ženiš. Zato da imam 8 cura, sve bi tebi dao za ženu, ako bi jedna za drugom trefila umriti od velikog blaženstva, koje bi s tobom uživale. Jer nema u selu još jednog tako radenog i smirenog i triznog, valjanog čovika, kao što si ti. Nema bome. Dakle Milka je tvoja. Serbus. (Rukuju se)

LAJČO: A sad ajdmo Dolfiki na nikoliko kapi! Čekaj he! I s Milkom triba koju rič reći. Ja ću š njome divaniti. (Viče na desno.) Milka, jesil još gore?

MILKA: (iz druge sobe) Što želite?

DOIĆ: Hajdmo napolje. (Vuče Lajču na livo) Ti sad tude pričekaj! Pametno i lipo i umiljato valja š njom početi i potakniti njene osićaje. (obadvoje odoše)

(Medjutim s polja tiho se čuje svirka. Milka unidje molitvenikom u ruki iz kojega viri bili cvitič. Traži oca. Sidne na klupu i počne pivati.)

/: Cmiljano, cmiljano cviće šareno :/

/: Brala ga, brala ga soka divojka :/

/: Baca ga, baca ga dragom u krilo:/

/: Dragi joj, dragi joj cviće odmeće :/

Oj dilbere dilbere

Kad ćeš mi već doći

Kad ću s tobom pod vincem

Na vinčanje poći? (ponavljanje)

(Glavom lagano klone na lakat svoj)

DOIĆ: (vrati se, sidne do Milke, obgrli je, puni lulu.) Lipo je danas veče!

MILKA: Lipo.

DOIĆ: Neće ti se u krevet? Nisi sanjava?

MILKA: Nisam oče. (gleda na nebo)

DOIĆ: (Pali lulu) Što špekuliraš?

MILKA: Mislim se o tomu vidul se ove zvizde i u Sibiriji?

DOIĆ: Onaj koje živ, vidi ih.

MILKA: Vidi ih?

DOIĆ: Onako odozdol.

MILKA: A zar ih kogod i odozgor gleda?

DOIĆ: Ako je u nebo dospio. Jel ako ne, onda odozdol. (pokaziva)

MILKA: Zar iz pakla?

DOIĆ: No ako mu djavoli ne izbodu oči, jer onda ih ni odozdol ne vidi. MILKA: Koliko mož biti taka jedna zvizda?

DOIĆ: Ajoj, ima taki veliki ko jedan lavor, a ima i veći.

MILKA Lipe moraju biti iz blizu.

DOIĆ: Lipe bome. Jedared sam vidio jednu.

MILKA: Iz blizu?

DOIĆ: Kad me ono Henga ošinio sa livčom priko čela. (Naglo) Ded reci mi koliko je dvatput dva.

MILKA: (začudjeno) Četir.

DOIĆ: A šest puta osam.

MILICA: (Misli se, zatim) Trideset i tri.

DOIĆ: Samo to sam htio iz toga viditi, jesil doista poludila, jer u selu takav je glas.

MILKA: Bola ih sve kidala.

DOIĆ: Al ko tako lipo zna jesapit, taj je čist u pameti.

MILKA: O mene oštru svoje prandave labrde?

DOIĆ: Bolje kaži žale te!

MILKA: Mene? Mrska djubrad.

DOIĆ: Ne momci, nego ženske.

MILKA: A nji zar mož kogod zlobiti? Rafo češljar mi reko podavno, šteta što nema dvi žene, jer bi ih uprego u kola.

DOIĆ: Hm! To nije luda glava.

MILKA: Samo tako je ne tuče čovik, ako je bolesan. Fajin blažen ženitben život. Pa još mene žale?

DOIĆ: Samo zato, jer si tako sama ostala. Vidiš Lajči šogoru isteklo kajanje, pa se sad nanovo ženi.

Milka: Zar Lajčo?

DOIĆ: On, glavom.

MILKA: Otkud znate?

DOIĆ: Odo mi se danas.

MILKA: Maćuhu nuz Katicu? Bar da ga teška bola otanji.

DOIĆ: I reko sam mu: ti djubre, ti smradu, samo se ženi, al onda Težinu zemlju daj natrag!

MILKA: A šta on na to?

DOIĆ: Kaže to od suda zavisi. Ako njeg metnu za tutora, onda zemlja kod njega ostaje.

MILKA: Ostati će kod njega kerećiji rep! Nova žena da se dočepa Težine zemlje, koja se je toliko tiče, ko vola zornice.

DOIĆ: Al on kaže, mož to i drukčije biti.

MILKA: Da čujem kako?

DOIĆ: Kaže i zemlja nek ostane, a ni maćuva netriba. On misli da, da... tebe isprosi.

MILKA: (skoči) Mene?

DOIĆ: Jest tebe i već što k tebi pripada, daklem i glavu i ruke i noge ti.

MILKA: Pa što ste vi na to rekli?

DOIĆ: Sto bi drugo mogo reći? Jidan sam bio, bubnem onako bedasto: eto, nosi je! Ako je ti ne odneseš, uplisnivit će mi se na vratu.

MILKA: Zar tako oče?

DOIĆ: Već si puni 32 godine.

MILKA: Zar sam ja komad goveđe, da me na pazar vodite? I ja sam čovik.

DOIĆ : Al si stara! Kome tribaš?

MILKA: Za ove se nebi ni udala. Znate, koga ja čekam!

DOIĆ: Već 16 godina!

MILKA: Ako moram i sto ću čekati.

DOIĆ: Ali zašto? Ta nikad nije ni spomenio, da bi te uzo. II je zar tebi kazo o tomu?

MILKA: Pisao je. Iz rata je piso. Pa još u pismi. Znam je napamet, (deklamira)

Ovdi na dalekoj ruskoj poljani

Osićam, kako venem za tobom,

Čekaj me, čekaj draga curo,

Jer ako se vratim

Iskreno se kunem, vinčat ću se s tobom.

DOIĆ: Ovamo slušaj! Dosad sam ćutio, jer mi pravo bilo što materi pomažeš, al sad je već vrime prohujalo nad tvojom glavom, a i Anica je već za udad- bu, zato se mani ludorija. I sama moraš uviditi, da taj Lojzija gdigod u sovjetskoj Rusiji leži zakopan i odozdol miriši i bundeve i geršlu.

MILKA: Imate vi Boga?

DOIĆ: (bisan) A ti imaš Boga? Ti bi, da Lajčo maćuvu donese nuz Katicu, koja će je mučiti i gladovati i zemlju joj na sebe potrošiti? Zato ti lipo kažem, udaj se za njega, jer ću te tako pleniti, da ćeš sve sibirske zvizde viditi. Razumiš (Viče na livo) Lajčo, Lajčo, hodi!

LAJČO: Evo me.

DOIĆ: Ded sad počni, zemlja je umekšana. (ustane)

LAJČO: Dragice moja!

MILKA: (s prdnjom) Tako naglo?

LAJČO: Nisam od sebe došo, za srcem sam pošo. Huncutsko oko Milke Doić me vamo dovaralo.

DOIĆ: (žagne ga u ledja) Bola te kidala, tako lažeš ko kaki kantor, (namigne) No samo zakuvavaj dalje, (otidje)

MILKA: (moljakajuć) Lajčo, uvik si mi dobar šogor bio, nikad mi hrdjavu rič nisi reko, što daklem sad hoćeš?

LAJČO: E tako se okrenio svit. Vidiš onu topolu. Ako ju vitar odoma šiba, vamo se savija, ako odovud, onda onamo.

MILKA: Nit' je sat, nit zgoda za takav divan.

LAJČO: Dragice moja, to je magarećiji divan, to i sama moraš uviditi. Zašto da nije čas za takav divan? Ta evo si pridamnom u potpunoj lipoti.

MILKA: Mani me se već!

LAJČO: E kod ženske je to najglavnije ako je tilesata i malo gojna. Taka je za poso, a i za opočinak.

MILKA: Znaš, da Lojziju čekam.

LAJČO: A što se već toliko nećkaš? Dobro će ti bit kod mene, to znaš. Nosićeš čizme na mrske, imaš belindersku maramu, 18 sukanja, i dugački kabat od kumoša.

MILKA: Netriba mi.

LAJČO: Na pisku ćemo posijat raž, na ravnoj žito, za božjih ledji ćemo zasadit vinograd, u aprilu božjom pomoćjom izgorit će nam i kuća, pa ćemo iz sekularizacije sazidat novu s cripom i ne više trskom.

MILKA: Ne triba mi.

LAJČO: A diče će bit, koliko ti oćeš. Nek je na tvoje. Ja ću ti sve učiniti po volju.

MILKA Daj mi mira.

LAJČO: Ako sustaneš imat ću brigu, da opočineš, ako si se odmorila, ja ću se postarat, da opet sustaneš.

MILKA: Ni to mi netriba.

LAJČO: A ti daklem crkni gdi si. (Doiću koji ulazi) Nemož sotom niko izaći na kraj!

DOIĆ: Šta? Zar nemož? E, onda ćemo grubo! (Milki) Otac sam ti, ja sam te rodio. Kad ja kažem udaćeš se za njeg, onda tako mora biti, jer ću te tako ćušiti, da će ti na nos i na usta trgnut krv.

MILKA: A sve zbog zemlje.

DOIĆ: I zbog Katice! Tako da! (Kreće se na desno) Druge nedilje ćete na pisanje, punktum. Jel kogod već vidio tako štogod? Čovik je mora silom upleskati u blaženstvo. (S Lajčom izidju)

MILKA: (sidi i prida se bulji)

(Svirka tanano glasi. Milka maramom tare oči, zatim tiho piva.)

(Gine, vene arija)

/: Bar da nisam nikad procvatala :/

/: Na viek da sam bar pupolj ostala :/

(Iz knjige ispane bili cvitić, Milka plače, svirka forte.)

Zastor

 

III. čin

Prelo kod Radišinih. Soba, U livom ćošku astal. Oko njega Marko domaćin, dva zeta (statiste), Pere seoski birov, Radišin šogor i Luka komšija. S desne Marga domaćica sa dvi kćeri, sa birovljevicom i Lukinom ženom komšinicom. Na sridi Ivša i pajtaši, njima na suprot tri divojke sa Jelkom, Radišinom divojkom. Naprid na strani cigani. Kako igraju momci i divojke, stariji gledu, žene predu. Posli nikog vrimena tanac stane.

MARKO: Bože mili, kako je to lipo kod nas Bunjevaca, kad starešina pokupi svoju čeljad na prelo. Zuji vreteno, trči motalo, idje čekrk i sve to uz veso divan, pisme i pripovitke.

MARGA domaćica: Da, vidim kako lipo pređete. Idje tikva iz ruke u ruku, pa guc na grlašce. (Ženske grohotom se smiju)

MARKO: No, no neznam, da vas onako malo opipam, nebil i kod vas našo, ako i ne tikvicu, a ono bar lončiće. (Muškarci udare u grohot.)

MARGA: (diže lončić i piva)

Tužilo se vince lozici

Popile ga žene iz lonci

Jedna na drugu namigne

Svaka svoj lonac nadigne (pije pa daje dalje)

MUŠKARCI: Vidi, vidi, kako predu, (opći grohot i hihot)

MARGA: Valjda vam žao za to nikoliko kapi, što sam sakrila, da vi sve to ne popijete.

MARKO: A zašto bi nam bilo žao? Samo složno i veselo.

PERE birov: Tako sam dobre volje, da bi volio malo pivanja čuti. Ded divojke, pokažite kaku noviju!

PAVA momak: Ded pazite, ja ću voditi.

Vozila se ladja divojaka,

Trula ladja, utonila ladja.

Samo j Ana, stala kraj kormana.

Ko bi mene mladu izbavio?

Dala bi mu neljubljeno lice.

Al to čuo skeledžija mladi,

Pusti čamac sa zelenom farbom

Snažnom rukom odvesla do ladje,

Ded Anice da ti ljubim lice.

Nije moje lice ze bećara

Već je moje lice za pisara.

PAVA: Ta budte veseli.

PERE birov: Vi živi zdravi! Na to možemo piti! (Tikvica se daje naokolo). A vi divojke koje znate jednu lipu, da čujemo i čist ženski glas.

RUŽA: Ako dopustite, a ja sam kontena.

SVI: Da čujemo Ružu.

RUŽA:

Ej ej ej ej ej ej

Magla pala, magla pala ej

Biser rosa pokapala jorgovan.

Tu sam svu noć proplakala i vas dan ej uzaman.

Ej ej ej ej ej ej

Dragi reče dragi reče ej

Doći ću ti svako veče u akšan

Al što reče, pa po reče onaj dan ej onaj dan.

PERE birov: (dlanove lupa) Bravo, bravo, krasno si pivala. Živila!

SVI: Živila Ruža.

PERE birov: Božem prosti, tako rastu ta dica ko iz vode. Jučer se još u prahu sigrali, a danas već momci i divojke, već prid ženidbom i udadbom. A zbilja Marko, kad ćeš Ivšu ženiti?

MARKO: (slegne ramenima) Dok se ujedinimo sa Ivšom.

PERE birov: A zar niste na jednom mninju?

MARKO: Nismo Pere. On bi svakako Doićevu Anicu, a ja, znaš kako sa Doićem stojim, pa kako da se baš š njim sprijateljim.

PERE birov: Zar te uvridio? Zar ti štogod zabavio, ili ti na put u čemugod stao?

MARKO: Iskreno rekuć, nije, al ipak ništa škripi med nama dvama. No, nemogu da ga zgledam.

PERE birov: Nerazumim te. Kad nemaš uzroka, zašto da ga prikim okom gledaš?

MARKO: Nemogu ti kazat, kako me dira, kad čujem Doićevo hvalisanje. Kod njega po holdu uvik najviše žita i ječma i kukuruza rodi, a taki divan mene uvik vrlo dira.

PERE birov: Nemojmi zamirit šogore, al u tim nemaš pravo. To nije hvalisanje, to je živa istina. I ja mogu biti svidok na to. Izbrojio sam krstine, bio sam kod vršitbe, a od berača sam po njevim risu čuo i izračuno, da je Doić i zet Lajčo imo po jutru 9 meteri žita i 20 kukuruza, dok smo mi samo 6 i 14 dobili.

MARKO: Pa valda nije on vištac, da on najbolje zna sa zemljom baratati?

IVŠA: Nezamirite mi oče, što ću i ja koju reći. Eto bio sam u gazdalačkoj škuli i od profesora sam mnogo koješta čuo. Ne samo na 9 nego i na 13-14 meteri mož čovik natirati po holdu, ako se drži onoga, što se znanstvenim putem dokazalo.

MARKO: (gnjevno) Zar i ti Doića partuješ?

IVŠA: Ne partujem ja njega, samo moram ustanoviti, da je Doić svojom brigom naišao na koješta, što mu sad veliku hasnu donosi. On dobro nadjubri zemlju i često prioravajuć zrači je.

Da ima dosta djubreta, ne prodaje slamu, a ni kukuruz, već slamu pod konje, a nuz to uviek hrani svinje. A znamo da je svinjsko djubre najjače. Gdi tako djubre padne, tu hrana odmah skokne u vis, jača joj slama i krupnije zrno.

MARKO: Vidi, vidi, čini mi se da nisam zalud trošio na te.

IVŠA: Niste oče i ja vam obećajem, ako mi dozvolite, da po onom, što sam učio, vodimo gazdašag, mi ćemo još veći rod imati.

PERE birov: Dobro Ivšo divani. Svaka rič mu na mistu. Vidiš Marko, mogo bi malo popustiti, pa kad on Anicu želi, a ti pristani.

MARKO: Ha, ha, ha, ha, ha, ha. (Svi zabezeknuto ga gledaju.)

PERE birov: Što ti je? Zar nas ismijavaš?

MARKO: Ni na kraj mi pameti tako šta. Evo prid svima dajem rič da pristajem. Nek Ivša i Anica budu jedan par, pa ako zaista više roda donese moja zemlja pod Ivšinom rukom, nego Doićeva, onda ću ga do sitosti duše moći nazlabati i sekirati. (Ha, ha, ha, hvata se za trbuh.)

PERE birov: No to mi godi! Tako valja. Čestitam ti sinu, koji će osvitlat Radišino ime.

SVI: Živio Ivša! Živio!

MARGA domaćica: Živio i otac mu, koji mu toliku brigu najedared skinio s vrata.

IVŠA: (koji je dosad iznenadjen u oca gledao) Oče, ozbiljski ii samo od šale govorite?

MARKO: Ivšo moj! Ti si sva moja nada, ti ćeš nosit moje ime i proslavit ga. Ako sam se dosad nećko, al sad i srcem i dušom nuza te sam. Možemo u prosce kad hoćeš.

IVŠA: Hvala vam oče. (poljubi ga u ruku) Evo prid svima tvrdu rič vam dajem, da se nikad zbog mene nećete morati stiditi i da ću podići rodu glas.

SVI: Živio Ivša! Živio Marko!

PERE birov: A sad tamburaši najpre jedan marš, a zatim kolo, pa onda igrajmo ko dokleg može. Gdi se otac i sin tako lahko sporazume, to je blažena kuća, i u takvoj kući se veseliti jest pravi raj. (Pije i dalje daje, svirka udara marš, ljudi i žene, momci i cure veselo se razgovaraju. Zatim kolo. Posli nikoga vrimena zastor spadne.)

 

IV. čin

Nediljom u mijani i u seoskoj sudnici.

I. prizor

Mijanska dvorana. Momci, cure, svirači. Krčmar trči i trči tamo vamo, mladež se razgovara. Čuje se po koji hihot i cirik.

IVŠA:

Ded pivajmo štogod! (Svirači prate.)

1.) Volim diku, dika voli mene,

Samo nek nas, nerastave žene.

Crn konac, crn gajtan,

Crna cura, crn deran.

Aoj Jelo, Sarajevo belo

Nećeš više piva ti kroz selo.

Poljubi mi garava Zagrli me rukama.

2.) Ljubi diko s koje strane bolje

S koje bolje obadve su tvoje.

Crn konac itd.

3.) Kaži diko jel te tukla mati,

Što si samnom stajala u vrati.

Crn konac itd.

IVŠA: Ded ti Pavo sam odrapi jednu!

PAVA: Nemarim. Koju ćeš?

IVŠA: Pivać ono piva što mu srce šapće.

PAVA:

Kad se sićam mila moja

Rumenila lica tvoga

Tad nepijem druga vina

Samo rujna rumena.

 

A kad mi na um dodju

Dodju tvoje carne oči

Tada krčmar ništ ne radi

Samo crno vino toči

Samo crno vino toči

SVI:

Čije je ono luče bilo

Što nosi svileno odilo?

Onom je luče čika Paje,

/: Što zemlju i salaš prodaje:/

Sinoć sam pio iz bokala

A jutros, da mi bukne glava.

Al ja znam ove mudre riči

Mamuran šiljerom se liči.

(Podvikuju. Svirka udara.)

IVŠA: Ded sad kolo! (Pohvataju se i tance. Ivša nuz Anicu. Posli nikog vrimena otvore se i desna vrata i unidje Šimšir. Stane i motri igrače. Malo posli otide i baci sviračima dvopengeš, nek sviraju čardaš. Čim čar daš zaori, parovi se pohvataju. Ivša sa Anicom. Posli nikoliko skokova Šimšir dodje i hoće da oduzme Anicu.)

IVŠA: Anica s Vama ne igra.

ŠIMŠIR: U mijani se igra sa svakim.

IVŠA: Jest sa svakim, samo s vama ne!

ŠIMŠIR: A zašto da samo sa mnom ne?

IVŠA: Zato jer je Anica moja zaručnica!

ŠIMŠIR: To je laž. Anica će moja biti! Otac joj meni ništa ne zabavlja.

IVŠA: Al Anica Vam zabavlja, a brez nje nema ženitbe.

ŠIMŠIR: Jel istina Anice?

ANICA: Ja sam paorka i udajem se za paora, a vi tražite sebi škulovanu damu! ŠIMŠIR: Ipak molim jedan tanac.

ANICA: Al ni pol!

IVŠA: Nemojte nam dalje smetati, nego idjite tamo u vašu sobu.

ŠIMŠIR: Jezik za zube ti meni ne zapovidaš.

IVŠA: Nezapovidam, nego vas molim, radi mira, sklonite se u onu sobu. ŠIMŠIR: Što si se naduvo, ko zelena žaba?

IVŠA: (Uhvati se s Anicom pa će igrati.) Ded Anice, jer će nam manje doteći!

(Šimšir opet pruži ruke, da oduzme Anicu.)

IVŠA: Al sad ozbiljno kažem, udaljite se!

ŠIMŠIR: Ne laj!

IVŠA: (plahne) Što ste rekli! Zar ste zaboravili, što je bilo niki dan kod Doiće- vih?

ŠIMŠIR: Pritiš se?

IVŠA: Idjite već, jer ću zaboraviti za se!

ŠIMŠIR: Tako daklem? (porugljivo) No pa odmah ćemo viditi kakav si goso. (Otidje u drugu sobu. Ivša i Anica igraju. Šimšir se brzo vraća, al štapom te viče.) Ded junače, da vidim ti snagu! Ti balo jedan.

IVŠA: (Skoči i uhvati Šimšira za vrat.) Što si reko, ti bekrijo jedna? (Šimšir bi udario, al mu momci otmu štap, drugi pak drže Ivšu s obe strane.)

ŠIMŠIR: Pustite ga, da vidimo, jel skinio već pelenice sa sebe!

IVŠA: (viče) Skinio sam, a s tebe ću sad skiniti i košulju, (istrgne se i udari šakom Simšira po ramenu tako da se ovaj sruši.)

MOMCI: Bacimo ga napolje! Šta nam kvari veselje? (opkole ga, zgrabe ga i bace ga van)

ŠIMŠIR: (spolja) Čekaj paorski skote, naučit ću ja tebe pameti. (Momci mu bace štap za njim i zatvore vrata.)

IVŠA: (uzrujan) Ako se taj čovik vrati, neće biti dobro.

MOMCI: Nesmi taj natrag, raduje se što je vani.

MUJKO cigan: (digne gitar) Ako še vrati, ja ću ga s ovom velikom tamburom po njuški!

IVŠA: Jezik za zube, već sviraj štogod vatreno, da se u igri izbisnem.

(Posli jednog vrimena igranja...)

IVŠA: Manimo se! Neće mi se. Sve vri krv u meni. Bolje zapivajte štogod.

SVI: (nuz svirku Ivša sidi i potpoča glavu.)

  1. Jezer voda, jezero!

Jezer voj-voda zajezerilaj-la se zajezerila se.

  1. Tamo j cura bile noge prala
  2. Tamo j curu zabolila glava.
  3. Zovite joj popa od oltara
  4. Neće ona popa od oltara
  5. Već bi ona diku gospodara!

MALI BIROV: Posio nas je gospodar knez, Ivša odmah neka dodje senskoj kući!

MOMCI: Ne samo Ivša i mi ćemo svi ići! Aj, aj, još ni taku prašinu nismo vidili. Al ajdmo i budimo složni. Nedajmo Ivšu!

KRČMAR: Ja ću vas voditi.

IVŠA: Al pivajuć, nediljno veselje nedamo si oteti! (Cigani sviraju, svi pivaju.)

Svi cigani lipo sviraju

Liberali, radikali igraju.

A i ja sam radikal

Skinem šešir pa igram.

(Pisma sve slabija biva. Kad je i poslidnji izašo,

Zastor

 

II. prizor

Stol za notaroša. Pere birov dugačkom lulom se šeće. Pisar nuz notarošev stol stoji snuždit. S polja čuje se svirka i radikal.)

NOTAROŠ: Ti su tako veseli kao da ništa nisu skrivili.

PERE birov: Tako je nikako. Tko zlo učini, nemož tako veselo ziniti.' (s live strane unutra krčmar s keceljom, na glavi od čorape kapa, momci divojke, cigani.)

PERE birov: Vi momci ovamo, a vi cigani onamo, cure na sridu. Ivša Radišin nek iskoraci!

IVŠA: (otidje prid birova)

PERE birov: Optužen si da si udario gospodina pisara i dao ga iz mijane izbaciti! Zašto si tako što uradio?

IVŠA: Gospodine birove i crv se brani, kad stanu na njega. Gospodin je pisar zamećo kavgu, a ja sam ga lipo molio nek nam dade mira i neka idje u gos- pocku sobu. Poklem nije htio da posluša pametnu rič, malo sam oštrije zuknio na njega. Na to je on otrčo u sobu i vratio se štapom, pa viče meni, „ti balo". Prostite, al tako štogod nisam mogo podneti, pa sam ga uhvatio za gršu.

PERE birov: Gospodine pisaru! Jel tako bilo?

PISAR: (oboritim očima ćuti)

PERE birov: Zašto ne govorite!

MUJKO cigan: Nišu mu čiste čakšire!

VAŠO cigan: To i moja Zuška vidi, da smo nadobili proceš!

PIŠTA cigan: Pisar plaća troškove!

PERE birov: (zvekne bronzom) Mir. Momci i cure jel tako bilo, kako Ivša reče.

SVI (na glas): Jest tako je bilo... pisar je počo... Mi smo samo načinili red... šta se miša med nas? Nek idje med gospodu!

NOTAROŠ: (pisaru) Pa vi ste još smili tužbu podignuti! Sram vas bilo! Bolje da ste ćutili.

CIGANI: Šram ga bilo. Taj čovik nema obraz.

BIROV: Mir! Ivšu lišim od tužbe, a vas gospodine pisaru opominjem da drugi put ne zamećete kavgu. Sotim niste ni najmanje hasnili kaputašima. (S desne Doić udje i provuče se kroz mladež.)

PERE birov: A što vi nosite gazda Doić?

DOIĆ: Čuo sam što se desilo, i došao sam, da obranim Ivšino poštenje. Ivša ni najmanje nije kriv.

PERE birov: Već je dokazano! Al mi zato drago što si i ti došo, da to posvidočiš. (Marko koji je unišo i stojo za momcima izadje prid birova.)

MARKO: (Doiću) Kaži mi Doiću, možeš li ti meni prostiti eto sam te dosada prikim okom gledo i čisto mrzio? (Pruža mu ruku.)

DOIĆ: (hvaća ruku) Bog mi je svidok, da te ja zato ni na čas nisam preziro. Istina, da sam tro glavu, e zašto da me obilaziš, kad ti ni slamku na put metnio nisam, al sam se nado da ćeš i sam doći do bolje uvidjanosti. I sad mi puno srce što se s tobom rukovati mogu.

MARKO: Hvala ti na riči! A ako ti pravo da sklopimo još i užje prijateljstvo! Šta bi reko da sa Ivšom odemo tebi u prosce zarad Anice?

DOIĆ: Srića će bit po mene i veselo vas čekamo.

MARKO: (trese ruke Doiću) Onda ništa neću odgadjat, već odmah sutra ti odlazimo. (Ivša i Anica namiguju.)

DOIĆ: Bit ćete mi najradje vidjeni i dočekani gosti i zato jel mi se i Milka udala za zeta moga Lajču.

MOMCI, CURE: Šta?... Jel moguće? Milka se udala? Ta to je najveće čudo! MUJKO cigan: Da nismo kod opštine, na to bi mogo jedan fokstrot zasvirati. BIROV: Gle, gle, najedared dvoje svatove! Ili zar i od vas, cure, želi se koja udati? (Cure se smiju.)

IVŠA: I Pavo i Tomo i Djuka će skoro na pisanje. (Pokaziva na nji redom.) NOTAROŠ: Onda vi gospodaru Šimšire izadjite. (otide) Vi pak Doić i Marko primite moje čestitke. Jedno što ste se pomirili, a drugo što ćete se spreteljiti, te će Ivša na vašoj zemlji moć pokazati, što je učio, a po njegovom poslu će i drugi naučiti pametnije gazdovanje, što će opštini biti na korist i na diku. (Rukuje se sa gazdama.)

BIROV: Primite i moje čestitke! Baš volim, što se sve ovo u sudnici desilo.

Možda je baš Bog tako htio. Ded Mujko! Zasviraj kolo!

SVI: Živio notaroš, živio knez/ (Jedan komad igraju. Zatim zastor.)

Predigra

Gledalište mračno. Zastor spušten. Na sridnjim vratima stupi unutra mlad momak odiven u svečano, s dvi strane druga dva momka. Prvi je djuvegija, a druga dva su čauši. U djuvegijinoj ruki okićen štap, na šeširu pantlike i ružmarin, na prsima crvena i plava pantlika. U ruki druga dva momka pantlikama iskićeni štap, na šeširu kita cvića, na prsu zelene i bile pantlike. Svaki ima kulaču.

ČAUŠ: (izkoraci, podigne šešir i monotono bez ikakog duha recitira.) Srićan dobar dan vam želim svima, malim i velikima. Nuz srdačan pozdrav moli vas domaćin i domaćica i sva njegova sopra, tako i stanovnici kuće njeve, naime: kokoši, guske, patke i prasici, da u utorak na crkveno i obiteljsko vinčanje Lajče Babić sa Milkom Doić, a tako i Ivše Radišin sa Anicom Doić poniznom dušom doći vam na teret ne bude, gdi će posli potrošenja nikoliko jedžaka jila i ispraznjenja sviju buradi i boca mladi parovi priblaženi biti. A da na putu vam ne bude dangubno, natovarite sebe koje kakvim slasnim i mastnim stvarima, isto i nužnim sudima, koji će mladim parovima biti od potribe.

Pridje u recitiranje

Donesite šavolj, rolju i slanicu

Šta će to vas koštat tim ne vodte brigu.

 

Donesite astal i više stolaca

Da nov par, kad ždere, stojati nemora.

 

Lonac, ćupu, lončić, ćupice i zdile

I to će im tribat

 

Da kad se potuku, uzimaju s čim će

Glave si polupat.

 

Donesite jorgan, dunju, slamaricu

Jastuke, navlake, da posli te tuče

Novi par na njima pomirit se može.

 

Gjuvegiji bardu, sikiru i halat

S čim će moć nevirnu seku malo mlatat.

 

Novaliji kantu, kravljaču i vajdling

S čim nevirnog muža moći će poparit.

 

A pored tog i to valja predviditi

Da će mladom paru kolivka tribati.

 

Donesite ljulju dugačku, široku

Da dvojčad i trojčad u nju stati mogu.

Nalično dobro svima vama želeć, molimo oproštenje, ako smo vam bili na teret. Sve vas na Boga oslanjamo, a i dobro vam zdravlje želimo, da darove odvuć uzmognete. Sa svima vama neka je Krist Gospodin, Amen.

(Svi stoje iza zastora. Na gledalištu mrak, bina se prosvitli. Izdaleka svirka prvo tiha, a zatim sve jača. Sjedne strane čuju se koraci. Zastor se podigne. Ulaze priko bine. Naprid čauš iskićen pantlikama, s čuturom, za njim kum i stari svat ozbiljni, s ružmarinom na prsu, za njima Katica svečano, mazno nasmijana. Za njom Milka, pod vincom na glavi u šlajeru. Lajčo s čokorom na prsu, za njima Anica u šlajeru, za njima divojke, komšije, Klara, Luka, roditelji statiste i na kraju tri cigana. Za njima Dolfika notaroš krčmar.

Time je vinčanje simbolično gotovo, sliede svatovi.)

 

V. čin

Doićeva soba, prazna, samo jedan astal u sridi i 5-6 stolica.

Doićka u crno obučena dočekiva svatove. Svirka sve jača biva.

Ulaze.

Dva kuma ozbiljno.

CAUS: (skiči da nadjača muziku)

Čujte baše harambaše

Vinčale se obe snaše!

(i maše čuturom nad glavom.)

DIVOJKA: (veselo kliče) Ujuju, ujuju, ujuju.

NOTAROŠ: (došao i on na čašu vina, za njim)

DOIĆ: (već malo nabran viče)

Svaka ptica ima para

Gdi se ljube, Bog ne kara. - Izvolite gospodaru notaroše čašu vina.

MILKA: (ozbiljnim tužnim licem sidne.)

LAJČO: (U crnim ozbiljno)

KATICA: (kapicom na glavi, prava miniatiir snaša.)

DRUGI PAR: (veselo se smije i divane megju sobom. Svi im naprave puta)

(Tanac, Ivša i Anica igra, Milka neće.)

Posli niko vrimena:

DOLFIKA: (čašom u ruci) Živili novi parovi!

SVI: Živili! (Koji iz čaše, koji iz flaše piju.)

ČAUŠ: (stane prid Doića) Dragi domaćine!

DOIĆ: (pije, a na rič se trgne) Tu sam!

ČAUŠ:

Otvorite uši! Jer ne svaki dan tu, tolka raja žuči!

I Milka i Anka jesu već vinčane

Ili bolje rekuć na vik su svezane.

Evo djuvegije - dva mrka medvida

A evo i snaše - al blide ko krpa

Al ne tog se boje na što vi mislite

Nego jer će sutra - već kuvat užine,

DOIĆ:

Ne valja ti divan, naš mili čauše.

Tako i čačika zna kad uvom maše.

Šta se tebe tiče, dal se snaše boje?

Evo njihvi ljudi, nek ih osokole!

Sad molim sve goste, gledam na vrućinu

Da na dvor i hodnik na igru izidju.

A kad kusno jilo bude na astalu

Svi opet nek udju na dobru večeru.

DOIĆKA: Ded cigani izidjite i svirajte! Izvolite gospodaru notaroše i kumovi, tamo vas čeka dugačak astal, pun svačega, i kave i pletenog kolača i paprikaša i žmarima pogačica. Izvolite.

I. KUM: (uhvati se sa Doićkom i koji put okrene š njom, dok na vrata ne izlete na dvor.)

NOTAROŠ: (malom Katicom igra prama hodniku, izidju.)

IVŠA I ANICA: (ispod ruke cupkajuć se udalje.)

MILKA: (sidi na stolcu. Lajčo nimo stoji pored nje. Doić nabran i opet pije, a zatim:) DOIĆ: A vi što stojite tu ko sveti Ivan kod bare? Što ne idjete i vi tančiti?

MILKA: Trefili ste! Baš mi je do igre!

DOIĆ: A šta bi ti drugo u tvoj im svatovima?

MILKA: (tiho) Volila bi skočit u Dunav.

DOIĆ: (srdito) I gutat vodu, kad je tu toliko vina i rakije napripravljano. Zalud izbacat novac to znaš. Zbog tebe sam se moro u toliki trošak uvaliti. To silno jilo... eno vidi Dolfika tako jide trefli, sve se davi, gadno ga i gledati, a notaroš, on opet svašta osoli, da mož više lokati za njim... a onaj suvonja Rafo toliko je već naždrt, da je moro popustit kajiš.

MILKA: Al kažite mi zašto sam se ja morala vinčati i udati?

DOIĆ: Zbog žuljeva na nogama. Od toga će proći žuljevi.

LAJČO: Zar me Milka, na toliko mrziš?

MILKA: A ko grih, tako te mrzim.

LAJČO: Pa reci bar zašto?

MILKA: Jer taku imaš pofu!

LAJČO: (oštro) Ti...

DOIĆ: Samo po njoj! Ded ćuši je!

LAJČO: A kud mislite!? Vrlo hrdjavo činiš. Milka što se tako kobacaš. Ja ću jedno vrime trpit, al ako i dalje jezičaš, onda što dobiješ to će tvoje biti.

MILKA: Ne bojim se ja tebe, a ni smrti.

LAJČO: Od smrti. A što hrdjavo ima u smrti. Smrt svašta spokoji. Al hrdjav život... svadjaniju, što iz hrdjave ženitbe niče...

MILKA: A ko ti ker reko, da baš mene uzmeš?

LAJČO: Tko, pa makar tko...

DOIĆ: Lajčo te htio da počasti, ti matora štuka. Ovo je redovan čovik ovo je pošten čovik, koji ne trči za svakom suknjom i ne gestikulira za svakom ženskom.

MILKA: Zbog mene može i to raditi.

LAJČO: Ali ja to neću! Ja poštivam zakletvu, koju sam malo pre prid oltarom izreko. Rič sam dao da ću u dobrom i u hrdjavom nuza te izdurat.

MILKA: Baš nemoraš.

DOIĆ: Na dan vinčanja bit bijena, nije dobar znak.

LAJČO: O bijenju ni riči! Bog nek toga ne dopusti.

DOIĆ: I moja baba je još oma onu noć izvukla lutriju.

MILKA: Samo ga dražite, samo ga pujkajte.

DOIĆKA: (unidje) Sto vi to radite unutri. Evo vrebaju na pendžer. Kogod mi doušio da vi mal ako se nesvadjate.

DOIĆ: No još samo bi to tribalo, da nas selo uzme na jezik.

DOIĆKA: Zato sam došla javit vam.

DOIĆ: Ded Lajčo, smij se, a i ti Milka.

LAJČO, MILKA: (silom raztegnu usta, ko da se smijedu)

DOIĆ: Pivajte, gosu mu gosinog, pivajte, jer ću srušit krov... (izidje s Lajčom)

(Napolju svirka)

MILKA: (se spusti na lakte, hoće da proplače) Mama, mama.

DOIĆKA: (se vrati sa Katicom) Ta smiri se curo moja.

MILKA: Al kako na tako šta da pristanem?

DOIĆKA: Al zar misliš da sam ja volila Doića. Tako sam ga mrzila kako samo jednog čovika mož mrziti...

MILKA: Al samo da budem jača, pa da mu nočas izbijem oko!

DOIĆKA: Vidiš i ja sam se smirila... kad sam tebe rodila...

MILKA: Al kad ja drugog volim!

DOIĆKA: Ti samo misliš to. Sto možeš voliti na jednom čoviku, koga već 16 godina nisi vidila? Onog volimo, ko je prid nama, koga možemo zagrlit. Mrtvi i izgubljeni su kod Boga. Naš je život i živi ljudi. Ded pij jedared!

MILKA: (vrlo nategne) Joj meni!

DOIĆKA: Bogati Lojzija Bilinović nije ni riči ti reko o tomu, kako ti se mogo daklem u meso i kosti ukopati?

MILKA: Evo mu karta i sad mi na srcu. (izvadi i pruži Doićki) U ovoj karti me prosi.

DOIĆKA: (kratkovidno do oka digne kartu i šilabizira do kraja. Na koncu:) Šalje L. B.

MILKA: Lojzija Bilinović.

DOIĆKA: (Bez riči razdere kartu.)

MILKA: (Skoči) Mama!!!

DOIĆKA: Pij srce moje! Opij se. (pruži joj bocu.) Tog čovika već davno nema.

MILKA: Al ako je živ i dodje?

DOIĆKA: Neće rad tebe doći. Ti si već udata. Ded pij?

MILKA : (povuče) Joj!

KATICA: Opit će se ko krmača.

MILKA: (trgne je sebi) To meni triba, da ništa o sebi neznam.

KATICA: Al ćeš i bljuvati ko ker.

MILKA: (smije se) Mala moja ptičice! No idji i gledaj kako igraju. (Katica ode.) Da nije nje! Da mi je nije žao. Al kako da je puštim maćuvi pod ruku?

DOIĆKA: Nije Lajčo hrdjav čovik.

MILKA: Ko svi Babićevi. Za zemljom ga bola kida. I Tezu je zbog zemlje uzo.

DOIĆKA: Teza je njeg volila. Ded pij!

MILKA: Pa neka, neka. (malo je već pijana) Kad sam sažvakala, a ja ću i progutati. Al mrzim ga iz dubine srca. Sotim leć u jedan krevet. Bar da umrem u onoj minuti. (Cirikom se nasmije.) Okreće se samnom soba.

DOIĆKA: Sad je sve u redu!

MILKA: Hopacaj, cupacaj. (spolja svirači zasviraju. Zatim unidje na pozornicu s njima čauš i dva momka, cure nose na tacama darove, dva kuma, Lajčo, Doić i Klara.)

ČAUŠ: Evo gle mnogi darovi.

DOIĆ: Hvala vam dico. Bog vam vratio stoput toliko. (Ivšo i Anica ispod ruke unidju.)

DOIĆKA: Al kako su lipi. Nosite ih sve ovamo unutra?

KLARA: Stani samo curo? Ovu mamuzu sam ja donela. Sotom mož vrlo lipo tisto za čorbu i listiće pravit.

LAJČO: Hvala vam teta Klara.

KUM: A ova češagija zar je mačji kašalj? To sam ja doneo!

MILKA: Čudo fina. Mogla bi se š njom i sama počešati.

STARI SVAT: A kud misliš. Snaša se ne češe češagijom, nego karanfilom i bosiljkom i ružmarinom.

DOIĆ: Mani te se toga divana. Pijmo!

ČAUŠ: Dok ne umekša jilo, oprobajmo snaše, nisul šantave, ii kljakave. Ded svirači, zasvirajte kolo!

MOMCI, CURE: Hujuju, hujuju!

KLARA: (utrče izvan sebe) Sveti Bože... onaj, onaj... evo došo Lojzija Bilinović.

MILKA: (skikne i sruši se na stolac. Svi poskaču, viču vamo, onamo.) Tko? Lojzija? Ah dušo i srce... Gdi gaje? No tako štogod?... Pa baš danas! (Svirka stane, svi gosti istrču, samo Lajčo i Milka ostanu. Milka sidi, Lajčo žalosno kraj nje stoji.)

DOIĆ: (iz vrati ciganima) Ti Mujko bar da oplisniviš! Šta se tebe tiče ta naša familijarna drogeria! Sviraj, jer ću te tako pleniti da ćeš oma dobit heptiku!

LOJZIJA: (unidje.) Polak paorski sa mici šepom. Vaselim smiškom gleda ih) Milka, Lajčo, pajtašu, zar je istina?

LAJČO: (oštro ga pogleda, zatim mu odkoraci) Istina je Lojzija... evo ovo mi je žena.

DOIĆ: (koji je za Lojzijom unišo) Lagano Lajčo, nemoj se prinaglit. Samo ričom ti je žena, ali tilesno ne!

LAJČO: Što vi tu brbljate. Žena mi je i prid Bogom i prid ljudima.

DOIĆ: Ne dreči se na me, jer ću te po njuški. Znaš da sam samo tako pristo, ako onaj kog čekamo nije živ.

LAJČO: To je laž.

LOJZIJA: (u čudu) Gle samo, gle! Valda se ne mislite posvadjati?

LAJČO: Pa što tu kukuriče?

MILKA: (koja Lojziju jednako gleda ko u svetu priliku) Lojzija, Lojzija! (pruža mu ruku)

LOJZIJA: (potrese ruku) Lipa si Milka, čudo lipa.

DOIĆ: Lipa bome, prakljaču joj ljubim. Al i ris joj lip... Zaista smo malo prina- glili svatove.

LOJZIJA: Kakav je to divan! Posli 16 godina da je prinaglito?

DOIĆ: Jedan dan smo još mogli pričekati.

LOJZIJA: Ded da već jedared sidnem. Što je prinaglito? Ništa. Dosta se načeka- la kroz 16 godina.

MILKA: Lojzija! Daklem kod kuće si?

LOJZIJA: Iz Pešte putujem kući u Erčin, jer tamo mi suvaja. Iz Rusije upravo sam tamo očo. Jer sam dobio pismo od roditelja.

DOIĆ: Pošten si čovik. Prvi su roditelji. Zatim si odmah došo ovamo. Sve će to doći u red.

LAJČO: Doći će da!

DOIĆ: Doćiće da. Onaj... Kaži nam Lojzija sinko, kad si došo kući?

LOJZIJA: Odakleg?

DOIĆ: Iz ropstva ruskog?

LOJZIJA: Sad na svetog Štipana će biti 12 godina. (zapali na cigar)

LAJČO: (naglo se okrene) Šta si reko?

MILKA: Dvanaest...(Obe ruke nebu diže.)

DOIĆ: (zgurito) 12 godina!

LOJZIJA: Da! Dvanaest! Pa uvik sam govorio, sutra idem u moje rodno selo, al me nešto uvik zbunilo. Mnogi posao... pa nov žervanj u suvaju, ponda smo cripom pokrili sve... ponda dica, jer lani mi se žena četvrti put prisporila. (Svi ga zinitim ustima slušaju.)

DOIĆ: (zamuknuto) Tvoja žena?

LAJČO: (grohotom se smije) Ha, ha, ha. (grli ga) Imaš ženu? (trese mu ruku) Od srca ti gratuliram.

LOJZIJA: Pa kako da nemam? Već četvero diče. Najmanje je od podrug godine.

MILKA: O Bože! (spusti glavu)

DOIĆ: (Milki) Šta slincaš? Zar ti nisam kazo, da nije vridnost čekati ga!

LOJZIJA: Nije da! Da ste se davno oženili, već bi i vi mogli imati toliko. To je tako bilo, kako sam danas iz Pešte putovo kući, natrevim na Gjuru Kikicu. I reče on, a ti zar došo iz robstva. A ja na to. Došo sam. Onda opet on. A zar i neznaš, danas će se vinčat Lajčo Babić sa Milkom Doić. Tako on, a ja na to, no onda idjem upravo tamo.

DOIĆ: Došo si, došo, al bola te kidala, mogo si već prija deset godina doći. (Ode k astalu i pije.)

LOJZIJA: Al kad nikad nisam dospio. Ej ti Lajčo, moći mu gosine, sićaš li se onog šturma tamo kod Zečkova?

LAJČO: To je bilo štogod! Mi smo jurišali iz rovova, 301. regimenta je bila u rezervi. Tako smo sikli ruse ko ripu.

LOJZIJA: I sutradan si ti piso onu lipu pismu. Kako je glasila?

LAJČO:

Ovdi na dalekoj ruskoj poljani

Osićam kako venem za tobom,

Čekaj mene, čekaj draga curo

Jer ako se vratim,

Iskreno se kunem, vinčat ću se s tobom.

MILKA: Zar je to Lajčo piso?

LOJZIJA: On da!

MILKA: A potpis je L. B. - Infanterist L. B. Zar to nije Lojzija Bilinović?

LAJČO: Jok! Nego Infanterist Lajčo Babić.

DOIČ: Ti da si piso? Taku krasnu pismu? No, tako štogod nebi ti povirovao! Ohol sam sad već i s mojim dvostrukim zetom.

LOJZIJA: Pa zašto da ste se istom sad vinčali?

MILKA: Zašto? (proplače) Zašto? Zato jer sam ja vrlo bolesna bila.

LOJZIJA: Bolesna? A što ti falilo?

DOIČ: Imala je padavičnu bolu, al je već došla u red.

LAJČO: Al vi nikako nemožte, da dodjete k sebi.

DOIĆ: Ne luduj Lajčo sinko! Ta samo sam se šalio. Kazo sam, da ako mi 20 cura mojih umru pod tvojom rukom i dvadeset i prvu ću dati za te. Hajde ti Lojzija samnom i vidi, kako Dolfika čifut ždere treflu. (odvede ga)

LAJČO: (zapali i ponosno stoji)

MILKA: (još nikako nije pri sebi) Ti si piso?

LAJČO: Ja sam samcat. Pa još kako lahko je išlo... Pamet nije imala posla, samo mi srce diktiralo.

MILKA: (drži se za glavu) Zašto Bog dragi provodi taku šalu s ljudima? (naglo) Al nimog diteta rič ni rodjena mater ne razumi. Zašto se već davno nisi odo?

LAJČO: Ama jel me kogod pitao?

MILKA: Al samo da si kazo: Ti keru ili ti kučko ne vidiš da te volim.

LAJČO: Zalud bi bilo. (odmahne rukom)

MILKA: Ohol si bio!

LAJČO: Djavola! Ja došo kući. Srce mi prepuno bilo ljubavi, tako da se prilivalo. Najpre sam tebi koracio, kolino mi drćalo, još i trbuh me bolio od prižarkih osićaja... napokon ti rekoh: Milka. Ti se na to razdrečila: A gdi je Lojzija osto? Kaki Lojzija? A ti kažeš Lojzija Bilinović. No pomislim u sebi provalila se, Bog da, ko čir, kad nevidiš kaki sam lud za tobom.

MILKA: Istina je. Tako je bilo. (Klima glavom.)

LAJČO: Čeko sam možda ćeš ga zaboravit. Al si ti do vrh glave u Lojziju zaljubljena bila.

MILKA: Možda ne toliko u njega, ko u pismu.

LAJČO: A Teza, sestra ti, vukla je meni.

MILKA: (kroz suze) Zato si je tako dugo obilazio?

LAJČO: Samo zato. I najposli sam je uzo. Al samo zato jer vrlo naliči na tebe.

MILKA: Al Bože, šesnaest godina!

LAJČO: Al bi zato slago, da reknem da mi ljubav prama tebi za ti 16 godina ma i najmanje izladila.

MILKA: Alaj si ti Lajčo izvršan čovik!

LAJČO: Sto sam drugo mogo činiti?

MILKA: (Uhvati ga za ruku) Već 32 godine imam... neće biti odviše zakasnito?

LAJČO: Nasuprot. Odviše je rano. Gdi je još ponoć.

MILKA: Lajčo! (i sasvim se podvuče pod ruku mu)

LAJČO: Milka moja (s obim rukama je stisne)

MILKA: Hoćeš li me znat volit?

LAJČO: U ljubavi neće bit falinge, al pismu više ni jednu ti neću odrapiti.

MILKA: Još štogod. Voćku ne sadimo da samo jedared rodi, njivu ne kopamo da je samo jedared posijemo, ne držimo kravu, da nam se samo jedared oteli, zato obećaj, da ćemo toliko diče odhranit, koliko nam Bog da!

LAJČO: (gleda joj u oči) Tako će biti. Živićemo po Božjoj volji. Ko dede jaganjaca, starat će se i za pašu. (Ljube se, grle se. Napokon se Milka istrgne i skoči na desno.)

MILKA: Čiča, mama, Anice, Ivša kume, stari svate, momci, cure i svi gosti hodte unutra, (zvani sa svatovima guraju se unutra)

DOIČ: No što ti? Što si nas zvala?

MILKA: Sad nek sviraju da zaigra snaša!

ANICA: Al valda i ja, ne samo ti? (Zagrle se i poljube.)

LAJČO: Obadve s jednakim i iskrenim veseljem.

MILKA: Jest prid očima našim u ovaj čas sve je sunčano, radosno, lipo i krasno.

DOIČKA: O hvala ti Bože, kad tu rič čujem.

DOIĆ: Eto vidte, došla je k sebi, a silom sam je moro ugnječit u blaženstvo!

LAJČO: Nemilom je išlo, a milom se svršilo!

ČAUŠ: Gdi ste crnci, gdi si Mujko, sad tako veselo udaraj kako je samo moguće.

(Kolo svira, jedno vrime se igra, a zatim)

Zastor i konac

 

 

Sretan lov

 

LICA

Birov (Maco)

Birovinca (Anka)

Gjuka kasir

Grgo eškut

Perka, Grgina žena

Katica, sluškinja kod birova

Mali birov

Konštaber

(Birovljeva soba. Astal, dolat. U dolatu svileno ruvo birovincino. Birovinca naslonita o dolat stoji. Birov hoda gori, doli.)

BIROV: Baš mi drago, što sam stao med strike. Sada već tako višto trevljam i nagadjam, da me nitko nadmašiti nemože.

BIROVINCA: Al čemu to sve? Bolje bi bilo, da sa svojim gazdašagom vodiš brigu, da nadgledaš biroše i sluge, jer od kako si se zadao u strike, u našem gazdašagu sve ništa naopako idje.

BIROV: Ama nemoj biti tako luda, nego uzmi već jedared na znanje, da to nije zbog toga, što sam stao medju strike, već je to danas opća bolest i to ne samo kod nas, nego širom po svitu. Nema prometa, države se ograničile jedna protiv drugoj, pa zato hrana nema cinu i zato je pala cina debelim svinjama i marvi.

BIROVINCA: Ipak, reci mi, na što će biti dobra ta tvoja viština u pucanju?

BIROV: Na što? Ako bukne rat, bit će mladež pripravna i izvižbana, te će moći odmah u rovove prid dušmana; a drugo poći ću u lov i donosit ću ti kući zecova, facana, jarebica i srna.

BIROVINCA: (srdito) No još samo to bi mi tribalo, da se zadaš u lov, pa da mi čile dane i noći flandruješ puškom po ataru!

BIROV: Zar bi ti žao bilo, ako bi sotim napravio sebi malo razbibrige i veselja?

BIROVINCA: To mi nebi bilo žao, al za lovom idje mijana, za mijanom karte i Bog zna, što još ne, a ja hoću od toga, da te sačuvam!

BIROV: Alaj ste vi žene čudna stvorenja! Pa nemoraš ti odmah na najgorje misliti. Zar me takim nikakim čovikom držiš? Da sam nitkovac, nebi me selo metnilo za birova, nit bi ti danas bila gospoja birovinca.

BIROVINCA: Ipak želim, da taj lov izbiješ iz glave, da me š njim neuznemira- vaš! Ja neću noćom sama da čuvam kuću i da čekam sat za satom bojeći se, dok ti s drugovima po ataru skitaš se. Ako nama triba koji zec, lahko ćemo ga kupiti!

BIROV: Eh, vrime je, da idjem u opštinu (uzme štap) možbit da me već čekaju kakvi poslovi. S Bogom Anka! (Izidje.)

BIROVINCA: S Bogom/ (Isprati ga, posli unidje.) No još to bi mi tribalo, da se zada u lov i da se natotali na kakve pijandure i š njima da se nauči na mijane, na karte i na drugu kakvu nevaljanštinu... Iztriznit ću ja njega iz toga snatri- lanja. Samo nek mu izidju godine, neće on bit više birov, ni druga kakva ptica kod varoške kuće... Istina, da birovinca biti, nije mačiji kašalj, al bolje nek nisam birovinca, samo nek je on kod kuće i nek vodi gazdašag. (zvoni, sluškinja dolazi) Ti Katice pazi na sve! Ja idjem malo sestri na divan. Pazi, da nenadjem nikakog nereda, dok dodjem, jer ja neznam za šalu!

KATICA: Razumim. (Birovinca ode. Katica kroz pendžer vreba, dok se neudalji, zatim ...) Zubaju se te zubaju, a mogli bi živiti, ko riba u vodi... Svašta imaju ne samo zadosta, već priko mire!... On birov, a ona birovinca. Sve selo ih poštiva. Već i solgabirov je bio više puta kod nas. Tako lipo joj zna kazat: Kedves bfrone asszony... ponda je pogladi po ramenama. Uj, da ja mogu bit birovinca, pa da mene tako solgabirov pogladi, nitko nebi bio srićniji od mene!... (Prstom upre u čelo.) Pa kad je gazdarica očla, a ja ću sad odmah viditi kako bi mi pristajalo gazdaricino ruvo i kako bi izgledala, kao birovinca! (Izvuče fioku i brzo se opravlja u gazdaricinu svilu. Zatim stane prid ogledalo i micka se. Kad je gotova ostane ogledalu okrenita. Kuc na vrati.)

MALI BIROV: Hvaljen Bog gospojo birovince! Dono sam vam poruku. (Tišina, Katica se neokreće.)

MALI BIROV: Poručio je gospodar birov, da će istom doveče doći kući, jer će u podne sa kasirom Gjukom u lov. (Katica se sva trese od smiha.)

MALI BIROV: Jestel me razumila gospojo birovinco?

KATICA: (Naglo se okrene.) Jesam, gospodaru birovu i kazat ću gazdarici sve onako, kako ste rekli! (Mali birov razoračitim očima ju motri.)

MALI BIROV: Što to vidim? Ta to nije birovinca! A vidi impostora, kako se priobukla? (Skoči do nje pa ju okreće.) Alaj ti lipo pristoji!... Al viruj mi, lipša si neg birovinca. (Smije se.)

KATICA: (cirikajuć, naglo) Zaista?

MALI BIROV: Baš bi te vridnost bilo ovako naslikovati!

KATICA: Alaj mi vrućina! Ded pomozite, da se skinem, jer gospoja u svaki čas može doći, a ako me ovako zatekne, bit će jao i pomagaj! (Svlači se i ostavlja sve na misto.)

MALI BIROV: Gorke li štete, što nisi ti birovinca. Viruj mi, da bi se sve selo oholilo s tobom.

KATICA: (šaljivo udari malog birova po ledji.) Vi laskavac jedan. No zato ćete dobiti jednu veliku čašu vina. (Pohiti van i donosi čašu.)

MALI BIROV: A baš dobro će biti. Jutros sam jio kulena, pa me ništa žeže iznutra. (Uzme i pije.)

KATICA: Da, da, vi mora da uviek kulena jidete, jer vas uvik žeže i u svaki čas možte vince u grlašce.

MALI BIROV: (smije se) Tako je nikako! To je već kod svih malih birova tako. Hvala ti! Pa s Bogom Katice! (u vratima) Nemoj zaboraviti pridati poruku, (iotide)

KATICA: (isprati ga) Možete ciguran biti, da ja neću zaboraviti, al šta će na to reći gospoja birovinca? (Vrati se sa hodnika... uplašito) Alaj pas mu po koži, ako taj mali birov izblebeće kako me je našao, bit će meni od gospoje! A sad idjem, pa ću doneti šling, da malo radim...

BIROVINCA: (unišavši) Nije to bio mali birov?

KATICA: Al jeste!

BIROVINCA: A što je htio?

KATICA: Dono je poruku, da gospodar birov nedolazi na užinu, jer će u podne sa kasirom Gjukom u lov otići.

BIROVINCA: (puna sto jada) Kuda u kera? U lov? A kad je on još bio u lovu? No čekaj samo! Doći ćeš ti još kući! (priti se) Dat ću ja tebi lova! Sudit ću ja tebi! Idji Katice za poslom i traži što ćemo zajititi! (Katica otide) On u lov? Moj Maćo u lov? Pa bez puške? ... Kaki će to biti lov? Tu mal ako kakav ker neleži zakopan! Toga su morali nikamo odvarati, ili na pijanku ili na kartaniju... No al ući ću ja u trag i to još danas! Mene neće gospodar birov za nos voditi. (Kuc na vrati) A koga hale sad ovamo nose? Slobodno!

GJUKA KASIR: Hvaljen Bog, Anka! Jel kod kuće gospodar birov?

BIROVINCA: (srdito) Nije kod kuće, otišo je u lov!

GJUKA: (uplašito) Šta je radio? U lov je očo? Birov je očo u lov? Pa s kime?

BIROVINCA: Pa stobom! Mali birov je dono poruku.

GJUKA: (minja noge) Pa to mož biti! Kad on kaže, onda je tako!

BIROVINCA: Šta mož biti i šta je tako? Zar da si i ti očo s njime u lov? Pa tko onda stoji pridamnom?

GJUKA: Ja neznam... Ja samo toliko znam, da što birov kaže, to mora biti živa istina!

BIROVINCA: Neznaš, dali si ti Gjuka ili nisi? A tko onda zna?

GJUKA: Oprosti Anka, doista neznam. Nego ću odmah ženu svoju zapitati, ona će znat kazati, nisam li i ja otišo u lov?! (pobigne)

BIROVINCA: (smije se) Idji čovče bez traga i sram te bilo! No, takoga glupana još nisam zapamtila. (Obim rukama se hvaća za glavu.) Što to može biti? Taj moj Maćo neidje pravim putom, (lupi nogama) Taj šara! Taj štogod krije pridamnom. Šta da radim, kako da počnem, koga da zapitam? (Kuc na vrati)

MALI BIROV: Hvaljen Bog! Jestel dobili poruku?

BIROVINCA: (srdito) Jesam! Pa kud je očo i s kim je očo gosp. birov, jer Gjuka je evo baš sad prid tobom bio ovdi.

MALI BIROV: Što ste rekli? Gjuka je bio ovdi?

BIROVINCA: Jest, on sam, svojom glavom.

MALI BIROV: (slegne s ramenima) Onda mora da nisam dobro razumio. Mora, da je gosp. birov sa Grgom eškutom očo u lov.

BIROVINCA: (vikajući) Očo je i on i Grga a i ti u pako... jer ste se složili i oćete da me privarite! Hulje jedne i bekrije! Ali ući ću ja u trag svemu, al onda će jao biti i birovu a i tebi!

MALI BIROV: Molim, ja sam sluga, ja moram slušati i ćutiti.

BIROVINCA: (ozbiljno) Kaži mi pravo, na koju stranu je očo i čiju pušku je ponio?

MALI BIROV: Pušku nije imo kod sebe, samo birovljev štap.

BIROVINCA: (srdito) Ama nečini me Martinom, valda neće štapom loviti.

MALI BIROV: Ko bi to mogo znati? Možda će od Grge eškuta iskati pušku, jer na onu stranu je očo.

BIROVINCA: Pa što si dono novoga?

MALI BIROV: To da će gosp. birov na 7 sati biti kod kuće i večera nek ga čeka.

BIROVINCA: (bisneć) Čekat će ga al i ja ću ga čekati, pa kad mu pročitam lekciju, znam da mu neće tribati večera. Gubi se! (Mali birov u naglosti nemož da nadje bravu.) No što ti je? Zar si pijan pa nevidiš ključanicu?

MALI BIROV: (uzšeprtljano) Barem da sam već napolju! Aha, evo je/ (Otvori i iskoči u gang.)

BIROVINCA: (hoda gori doli) Sad još manje znam, nego li prije. Tojest, samo toliko znam, da će moj gazda na 7 sati se vratiti, a sad je istom tri... Sto ću da radim? Sto da počnem? (Misli se, posli zvekne.)

KATICA: Izvolite zapoviditi!

BIROVINCA: Idji trči Grgi eškutu i vidi jel gosp. birov bio tamo posli podne i jesuli zajedno očli u lov? Jesil razumila?

KATICA: Jesam i već hitim ko oluja, (otide)

BIROVINCA: Znatiželjna sam kaku će vist Katica doneti. .. Sigurna sam da je to sve izmišljotina i gola varancija ... Ti su zašli krivim putom... Tu štogod nije u redu!... Al čekaj gosp. birove, čekaj ti prvi šicaru, danas mal ako neću ja tebi sudjivati i mal ako neću ja tebe zgadjati u ledja. Bezsramni hulje, lukave lisice. No samo mi dodji kući. (Kuc)

KATICA: Evo me gospojo! Grga eškut nije kod kuće, jer je sa gosp. birovon zajedno otišo prama vinogradima. Al puške nisu poneli.

BIROVINCA: (čudeć se) Nisu puške poneli? Pa kakav će to onda biti lov? Tko je još lovio bez pušaka?... Sad sam još većma zamislita i zapletena. Tko će tu zagonetku odgonetiti?... Idji zakolji jednog pivca i pristavi ga za večeru, a mi ćemo dočekati, dok gosp. birov kući nedodje, onda ćemo valda sve doznati. (Katica otide.)

BIROVINCA: (Ode do pendžere, pa do druge i gleda sokakom sad ovamo sad onamo.) Evo gle, Gjuka kasir! (cirikom se smije) neznam jel i on očo s birovom! Takog glupana! Mora da je već dozno od žene, da on ipak nije očo u lov. No, to mi fin kasir! (opet gleda kroz pendžer) A gle, gle, kud će notaroš i gospoja mu? Ili zar idju od kudgod. Tako valja, i ženu voditi! (opet na pendžer) Eno i stari gospodin, odje bolesniku, al komu će?... Vidi, vidi, eno onamo i mali birov! Alaj se nalio! Alaj mu tisam sokak! Puf, eno baš sad se lupio o zemlju! Na zdravlje mu bilo! (opet gleda na sokak) A vidi Baruške! Kako se prisvukla ko kakva gospoja. Još i kosu je ošišala. Samo to neznam, odkud joj dotiče novaca na modu, kad nikad neradi i nezasluživa ni pare. Nevolim ogovarati, al kod Baruške nemora bit sve u redu. (opet na pendžer) Šta je sad? Ta eno Grga eškut i njegova Perka! Kuda će ti? Ti mal ako neće ovamo! - Eno još i većeg čuda. Idje jedan konštaber i nosi zeca. Oćel ovamo? (gleda i čeka) Al baš ovamo će! I na koncu konca ipak je u lovu bio moj svitli gosp. birov. (Kuc)

KONŠTABER: Hvaljen Bog! Gospojo birovince evo gosp. birov šalje vam ovoga zeca.

BIROVINCA: (mrko) A gdi je on?

KONŠTABER: Kod opštine je. Još ima malo posla. Jedan nerist nam bolesan i čeka kuršmita.

BIROVINCA: Pa dobro! Iznesi zeca Katici i išti neka ti dade čašu vina!

KONŠTABER: Lipo vam hvala. S Bogom! (Salutira i ode.)

BIROVINCA: Baš poludit moram zbog toga lova. Malo pre sam vidila Grgu eškuta. Puške nisu poneli. A moj Maćo evo posio zeca. To još ni stogodišnji gatalac nebi mogo odgonetiti. No al izbiti će uskoro i 7 sati, a onda ćemo već doznati, kaka je to danas bila zbrka. (Kuc)

BIROVINCA: Ko je opet sad? Slobodno.

GRGA I PERKA: (rukuju se) Hvaljen Bog Anka! Jel već došo gospodin birov?

BIROVINCA: A odakleg?

GRGA: Odakleg? Pa nije poručio po malom birovu, da ćemo izaći Tadiji guro- šu okoštat mu vino?

BIROVINCA: Gdi ste bili? Kod Tadije guroša koštat vino? (srdito) Al oma će me udarit vitar! ... A gdi ste još bili?

GRGA: (mirno) Na drugom mistu nismo bili.

BIROVINCA : Ni-s-te? To je laž! To nije istina!

GRGA: Al istina ko ovaj Božji dan!

PERKA: (jidno) Tako daklem slavni eškute! Ti zalaziš stramputice, idješ kojekud, a meni lažeš, da si kod guroša bio! Ao mamo moja, al zašto si me rodila na svit! Ili kad si me već rodila, zašto me nisi zgnječila?! (Grga priplašito gleda sad na birovincu sad na Perku.)

BIROVINCA: Ded izmutaj već, gdi ste još bili, jer ja imam ciguran znak, da ste još gdigod bili! (lupi s nogom)

PERKA: Jao meni, još i ciguran znak ima birovinca! ... (Sa 10 nokata skoči prid Grgu.) Al oma ću ti iskopati oči. Šaraš daklem, šaraš!... Pfuj! (Priti se.) Al

lakše je uloviti lažu neg šantavog kera! Nebojiš se, da ćete progutati zemlja? Ne gori ti obraz?

GRGA: (oštrije) Ama jestel poludile? Šta vam je? Ja sam živu istinu reko! ... Al evo baš idje gospodin birov, on će moje riči posvidočiti.

BIROVINCA: (žurno) Friško idjite u ovu drugu sobu i ćutite tamo! Da čujemo što će birov kazati! (Grga, Perka se udalje. S ganga otvore se vrata.)

BIROV: Hvaljen Bog Anka! Jesil dobila zeca?

BIROVINCA: (gadnim pogledom) Dobila sam al neznam ko ga je ulovio. (Birov se strese.)

BIROV: (kuražno) Tko drugi, nego ja!

BIROVINCA: (porugljivo) A da, da, da! Tako fin lovac i prvi šicar, ko ti! Sram te bilo, ti licumirac ! ...To sam ja od tebe zavridila? Šaraš, šaraš i varaš me?! Pa ded reci, na kojoj strani si bio?

BIROV: (necigurno) Pa udarili smo s Gjukom priko gumna i onda skočio jedan zec, a ja nadigo pušku pa durr, a on se prikobecio.

BIROVINCA: (srdito) Lažeš, lažeš! (birov curukuje) Gjuka je posli podne bio ovde i tražio te.

BIROV: (uplašito) Gjuka je bio ovdi?

BIROVINCA: Jest, bio je u jedan sat, a i malo pre je ovudan naišao, (keci zube) Ded gospodaru birove recite, kako je to moguće, kad ste zajedno udarili u gumna?

BIROV: (u nuždi) Nemogu svatiti kako je to moguće!

BIROVINCA: A od koga si dobio pušku? Ili si zar batinom udario zeca?

BIROV: (krije oči) Pušku sam od Grge isko!

BIROVINCA: Pa jel i on bio u lovu?

BIROV: (u menguli) On nije htio doći!

BIROVINCA: (viče) Grga, Grga, hajde ovamo i reci jel to istina.

GRGA: (iskoraci) Da, zajedno smo bili, ali ne u lovu, nego u Tadijinim podrumu.

BIROV: (crven ko rak) A odkud si ti ispao?

GRGA : Došo sam da te vidim, nijel ti naudilo gurošovo vino. (Smije se.)

BIROV: Propo sam...propo sam. Auj Maćo sad budi pametan!

BIROVINCA: (pobjedonosno) Hoho goso, još nismo gotovi. A odkud zec, što si ga poslao?

BIROV: (misli se, a zatim) Najbolje će bit, ako istinu reknem. Kupio sam ga, ali kako vidim, sve je bilo zabadava.... Ja se nisam na to rodio, da šaram i varam. Ja sam uvik iskren i prav čovik bio, a takav oću da ostanem i posli. Jel Anka? Obil mi mogla ovo malo lukavštine prostiti?

BIROVINCA: (misli se, a zatim) Sve će biti oprošteno, al pod ovim uslovima: prvo, kad ti sadju godine, više ti u opštinu ni koracit nije slobodno! Drugo: Moraš se maniti i šicarstva i lova ! A treće: poklem si gazda, moraš gledat za svojim gazdašagom! Pristaješ li?

BIROV: (radosno) Pristajem na sve i tako mora biti!

BIROVINCA: Onda evo ti ruku dajem u znak, da je sve prošteno ... Sotim radje praštam, jer sam danas evo ja bila u lovu i ulovila sam sebi ono, što mi je najdraže. Ulovila sam i natrag sam dobila svog starog valjanog i poštnog Macu!

PERKA: (kroz suze) A ti moj dobri Grga, prosti mi, što sam sve malo pre tako bekejila na te. Vidim, da si prav, kakav si uvik i bio.

GRGA: Mani se Perka toga divana! Mi dobro poznajemo jedno drugoga, zato sam siguran, do više nikad nećeš tako naoštrit jezik, ko što si malo pre uradila. (Svi se smiju.)

BIROVINCA: A sad poklem je današnji lov tako dobro uspio, ded otpivajmo: Rog se ori po zelenoj gori.

Konac

 

 

Evo crven! Gdi je crven?

 

LICA

Seoski knez

Mali birov

Ilija, paor

Kokler

 

I. Prizor

Knez sidi u svomu stolcu, prid njim mali birov dugim štapom.

KNEZ: A ti sadekar dedekar mi isporedjaj, kako idje cina stoki!

MALI BIROV: Pa onako, svakako... Ne može se reći, da je odviše nadržana, al zato paori ni nepopuštaju lako. Za konja koji štogod vridi ištu i 250, a i 300 Pengova. I goveda je isto tako na cini. Sve od toga zavisi da li rogovi ovako (pokaziva gori) ili onako (pokaziva doli) ili pak jedan ovako, a drugi onako stoji, (pokaziva na dvi strane) Mladji su naravno skuplji. Po par i do 500 P. Od sise odbijeni prasici nudu se do 25-30 po par. I godišnja kezmad koštaju 70- 80 Pengi.

KNEZ: Pa onda je stoka dobro na cini.

MALI BIROV: Vrlo na cini.

KNEZ: Al gazde zato jednako se tuže i jauču.

MALI BIROV: Ko uvik. Kad je gazda još bio zadovoljan? Uvik se tuži.

KNEZ: Al jel se desio kakav izgred?

MALI BIROV: Dosad još nije... Nego sad se počijamu aldumaši. U šatri kod seka Marice već štimuju cigani... A što se mene tiče, do sada ni od koga ni čašu vina dobio nisam.

KNEZ: Tako je u redu! Danas da si mi osto trizan, jer će ti u košari osvaniti. Trizan budi, otvori oči i uši, pazi da niko nesadje s puta od poštenosti, da nam opštinu ne dostigne kakva sramota. Dok sam ja knez, mora biti reda/ (Kuc na vratima)

KNEZ: Eto gle! A ko se to usudjuje danas ovamo? Ded vidi!

MALI BIROV: Odma! (Dosadanji i Ilija)

ILIJA: (uvuče se) Dao Bog!

KNEZ: Što vi to želite?

ILIJA: Tražim gospodara kneza.

KNEZ: Mene netriba tražit. Ko je još tako što čuo? Ja sam zasad uvik na svom, mistu... No što vam fali?

ILIJA: Ej, veliko je moje zlo! Strašno veliko! Jedan bećar hara po vašaru. Krade i vara svit. I mene je ogulio!

KNEZ: Zar i krade i vara?

ILIJA: Nuz to za pravo rekuć, baš otima novce.

KNEZ: Kakav to mož biti skot?

ILIJA: Niki nadošlica, kradikesur, nitkovac, dezenter.

KNEZ: Čekaj, čekaj, možda je odviše od tih lipi titula.

ILIJA: Još je malo!...Vrlo malo... Jer taj bezbožnik još i guli ljude.

KNEZ: Šta? Zar ovdi u mom selu?

ILIJA: Ovdi gospodaru kneže, na srid velikog vašara. I mene je otribio, oduzeo je moji 85 Pengi. Okruglo i ravno 85.

KNEZ: Zar 85 Pengova? Gdi je taj čovik? (Malim birovu) A ti Pera šta onda radiš na vašaru, kad se ovako ruglo mož trefiti?

MALI BIROV: Pa dosad još nitko nije ništa javio!

KNEZ: Javio? A ti bez prijave nemožeš ništa doznati?

MALI BIROV: Ja, ako ću pravo reći, nisam još ni osinu vidio toga berzebuka.

KNEZ: A kaki si mi onda ti mali birov? (Iliji) Al istina, ti ga Ilija već poznaješ! Ded reci, gdi se zadržuje taj čovik.

ILIJA: Baš kod ringišpila, onako malo šreg. Izvmio je jedan feršlog i za njim stoji taj kokler... Tri karte drži u ruki i furtom furt viče, da Evo crven, gdi je crven.

KNEZ: Pere! Al oma da si mi dono toga berzebuka! A kako je i smio doći ovamo u moje selo? - Taj dezenter za cilo nije ni sanjo o tomu, da sam ovdi ja knez. Al tako mi ovoga dana, danas će doznati! Naučit ću ja njega pameti! Idji, dovedi ga.

MALI BIROV: Idem! Al jao njegovoj koži!

KNEZ: Ako neće lipim, a ti ga sveži! Al za kratak frtalj sata, da je ovdi !

MALI BIROV: Ovdi će bit ako se dotle neopijem.

 

II. prizor

KNEZ: A vi Ilija sad mi kažite redom, što se i kako se to s vama dogodilo? Al živu istinu, da ništa niste izvrćo i polipšo, već baš onako kako se desilo.

ILIJA: Daklem...onaj... da sprid počnem... onaj... kako se i počelo? Aha! ... To je tako bilo, sinoć mi kaže moja Baruška... sutra je vašar. Istiraj to dvoje slabi kezmadi, pa ih prodaj! Pravo imaš, reknem joj , i tako se samo uvik jidit moram š njima ... Već na tomu sam bio da ću ji motikom poubijati.... To je želila prodat Baruška ... Pravo mi bilo. Pomislim, sad nek se drugi brine š njima. Tako smo računali, da ćemo za taj par dobit 60 do 80 Pengova, a iz toga, šta dobijemo, kupit ćemo Baruški kožuh... i onako mi odavno čangriza, a meni nov šešir i nove čizme... Izišo sam na vašar dosta rano... i već za frtalj sata 70 Pengova je obećo za nji niki tudjinac - velik glondjo čovik, baš ko jedan medvid. Malo posli podigo na 75, a zatim na 80. Već sam htio, da mu lupim u dlan i da se dalje ne nećkam, kad ono dodje jedan kupac i u prvu rič obeća 82. Ja zakrenem da nedam, na to obeća 83. Pomislim, dat ćeš ti i 85.1 zaista u treću rič mi obeća 85.

KNEZ : Zar punih 85?

ILIJA: Jest, punih 85. Nije tu prošlo ni 5 minuti i pasoš već bio pripisan. Dobio ja novac do poslidnjeg filira. Šesdeset pengova u papiru i 25 u srebru. Triput sam i pribrojio. Potpuno 85. Sinilo mi friško u pameti, alaj će se obrado- vat Baruška, dok joj odnesem 80 Pengova. Jer znate, al nemojte me izdat, 5 Pengova sam htio odštipnit sebi. Za trud. Malo na porciju paprikaša i na čašu piva. Jer napolju nije tako lipo hladno ko ovdi, već je jaka požega. I krenem odonud prema pečenkarskim šatrama i putem pomislim, da sam čvršće se držo, mogo sam dobit i 90 Pengi, a onda bi mogo odštipnit i 10 Pengova za moje potajne potribe. Jer Baruški zalud divanim, ona tako štogod nerazumi. Ta poznajete je dobro . . .

KNEZ: Poznam je.

ILIJA: Kad sam prišo nožare i makazare i došo do ringišpila i drugi komendiaša, opazim, da jedan na talijanski odiven čovik sa vrvastin šeširom na glavi stoji za jednim privrnitim feršlogom i na sve grlo viče: Evo crven, gdi je crven? Otidjem bliže, da vidim, znate samo onako, da imam kod kuće šta pripovidat... Bar da sam slomio vrat, prija neg sam tamo krenio. Kad ja bliže, a taj kokler baš miša, al ne više neg samo tri karte! Izvrne ji, podizavo ih i bacao ih... To bila tri keca: zeleni, makveni i crveni. Pokazo ih, oma bacio ih i pita gdi je crven? Kad ji bacio, oma sam vidio, da je crven pao na livo. Još sam i pomislio, mogo bi taj kokler i bolje pazit, te ovako mu svako može još i oči iz glave nadobit. Na to će on meni: Gdi je crven? Evo ga na livo! - upečim prstom. Pa razdrečio oči i kaže, da metnem na njeg jedan Pengov... Valda nisam lud - reknem ja. Al on mi neda mira, već reče: No pogodite, za jedan pengov plaćam ja dva. Al ako izgubim? - upitam. Onda je Pengov moj. Oho! reknem, moj novac ti nećeš metnit u tvoj džep. Baš sam htio, da odmaknem dalje, kad ono...a on opet nadigo tri keca, izmiša ih, pokaže ih, pa što mož drekne: Evo crven, gdi je crven i baci karte na fer- šlog... Ja sam oma upečio prstom, evo ga crveni... Dobro oko imate, rekne on, ded metnite jedan Pengov. Ja zakrenem glavom da neću. Nudio me, nagovarao me, al sam se ja protivio! A vidte, već onda se uselio u mene djavo, jer sam pomislio, vidiš da si metnio jednog i dobio bi sad dva Pengova! Taka dva Pengova, kao da sam ih u pravu našo. Na to podigne kokler kartu i zaista crveni kec je bio, prakljaču mu gosinu... Na to rekne kokler: Baš dobro što niste metnili, sad bi ja izgubio dva Pengova, i nadoda, alaj fino što nećete. Pravo rekuć, s vama nebi se baš rado ni sigrao! Medjutim na novo se latio mišanja, no u tim je bio neumoran! Okrenio je, izvrnio je karte nad prstima, drečio se i opet bacio karte, a ja izdrečio oči. Opazim da je crveni kec sad pao na sridu. „Ovo je" pokažem na kartu. „Oćetel metit na njeg Pengov?" Pomislim, nebil uz ono 5 sakriveni dobio još pet, onda bi i kod kuće mogo kadkad zavirit u našu salašarsku mijanu. Najedared smislim i bacim Pengov. Kokler podigne, a mene obuzla nika vrućina. Al potrefio sam. Crveni kec je bio. Na to kokler počo ajmekati, zavrćati glavom, al mi zato izbrojio dva Pengova. Zatim odmah pomiša, pokaže i baci - gdi je crven? Vidio sam crvenog keca, zato metnem na kartu 2 Pengova i pokažem, ovo je. Sto se desilo, što nije, al sad nisam trefio. A tako sam bio siguran, da bi i život svoj smijo položiti. A ono bio makov kec. Što sam prija dobio, to je propalo. Al ništa zato, pomislim. Sad ću ja nji nanovo mišat. Ali jok, opet izgubim jednog, 5,10 Pengova. Pa sve više i više. Razgrijo se ja ko žerava. Medjutim sam koji put i potrefio... pomislim okrenit će se srića. Al se nije okrenila. Za kratko pola sata očli obadvoje kezmadi, tojest svi 85 Pengova. Našo vrag još i ono 5, što sam sakrio ispred Baruške. Pa sad ni novaca, ni kezmadi, ni kožuva, ni šešira, ni čizama. Joj meni, što ću istom od Baruške morati čuti!

KNEZ: To ja nemogu znati. Al toliko vam za cigurno mogu reći, ako je taj dezenter varao, a ja ću ga naučiti igrati!

ILIJA: Varo je, varo je da! Al što mi fajde ako njeg gosp. knez nauči igrati? Već dosudite vi meni moje novce, jer je taj kokler skroz nepošten čovik. Hamiš- no se sigro! Varo je!

KNEZ: Jel mi vi to možete dokazati?

ILIJA: Svi će posvidočiti koji su tamo bili!

KNEZ: A ko su to svi?

ILIJA: Pa svit, što je zjao oko nas.

KNEZ: Al te nemožem sve ovamo dovesti. Al ću zato doznati jel je varao. Mene neće na tanak led navesti. Ja razumim u karte! Meni je svejedno jel durak, ili filkovi, ili mariaš. Ja sam u svima sigranijama uputit. Samo nek ne umakne kakogod taj kokler dok ga Tatar ne sveže. - Takav hulja! Na tako što se dati! - Ako je novac još kod njega, ako nisu drugi od njega pridobili, oma ćeš ga dobit natrag.

ILIJA: Nisu pridobili. Za cilo nisu. Jel od toga niko nemož ništa dobiti. Samo izgubiti mož.

KNEZ: Onda se neboj! Vratit će ga on tebi. Ja ću ti pokazati. Al pokazat ću i to da u ovo selo više neće koraciti. Naućit ću ja njega šta je poštenje!

ILIJA : Hvala vam gospodin kneže!

KNEZ: Još se nezafaljivajte! - Ostavite to za najposli... Al gdi ostaje već taj Petar? Zar da je odero papke... Ali ne... čujem idju. Čujem Petrov glas...Sad stanite samo malo ustranu!

 

III. prizor

MALI BIROV: Evo špiona!

KOKLER: Srićan dobar dan želim! Ponizan sluga sam gospodaru knezu! Kako vam služi činjeno zdravlje?

KNEZ: Šta se vas tiče moje činjeno zdravlje! Vidiš ti njega! Moje zdravlje nije jespap! Već o tomu divanite, što ste vi to manipulirali u vašaru?

KOKLER: Visoko poštovani prvi gosp. birovu! Iskreno ljubljeni prvi čoviku ovoga sela!

KNEZ: No no. Samo šporujte sa ričima!

KOKLER: Dajte mi samo koji čas, samo koji kratki čas! Zar manipulacija? Zar ja? O gospodo! Zar tako ja izgledam? Ja nisam pradida i pramajka. Znam sve izkazati i pobrojiti sve do 10-og kolina. Još i više!

KNEZ: Manite se vi pradidova i pramajki vaši. Od ote fajte vi sam ste ovdi previše. Već bolje kažite, gdi su novci ovoga čovika?

KOKLER: Evo su u mene!

KNEZ: To volim, kad bez nasilja priznajete!

KOKLER: Ali...

KNEZ: Nikaki ali! Sad ja govorim! A kad ja govorim, onda selo govori! Cilo selo! Jel u ovom selu ja sam glavni birov, ja sam glava sela!

KOKLER: Ja molim nespadam pod ovo selo. Mene se ovo selo ništa ne tiče! Ja sam varošanin.

KNEZ: Sotim gorje za vas! U tudjem selu ste varali.

KOKLER: Sa svojim kartama? (Izvuče ih) Pa zar mož kogod sa ove tri karte varati? Izvolite! Evo ovde ću ih metnit... Tessek! Zelen kec, makov kec, crven kec. Ovo je najčistija i najnevinija sigra na svitu. Još srića što neizgubim košulju smene. Izmišam, pokažem i bacim, pa viknem gdi je crven? Eto to je sve! - Gdi je crven? Pokažem da svako vidi, onda bacim. Uperi prstom - ovo je! I ja izgubio. Jer ja dvostruko plaćam. Gosp. kneže zacilo razumiš u karte! A što pitam kako nebi jedan glavni birov razumijo u karte!

KNEZ: Razumim da! Bolje nego li vi! To uzmite na znanje! Ne sigram se prvi put za moga života! Već ko dite sam se sigro. Al to sad ostavimo! Već ded sad pokažite što znate. Al naprid vam kažem pazite - što i kako radite!

KOKLER: Tako će biti! Recimo da je gosp. Knez metnio jedan Pengov. Samo na probu da pokažem kako idje ova nevina sigra. A sad evo - mišam. Pazite... bacim. Gdi je crven?

KNEZ: Oj, oj! Tako nije dobro! Čekajmo! Vi Ilija hodte vamo i gledajte! Ja zaradi pravde reskirat ću jedan pengov, al to naprid kažem, ako ja taj pengov izgubim, onda neće biti dobro! A i ti Petre dodji vamo. Ti mu stani za ledja, pa neka su ti oči otvorite!

MALI BIROV: Tako će biti!

KNEZ: Radi veće sigurnosti zavrnite mu rukave. Sto je cigumo-cigurno. Još većma! Još! No sad možete početi!

KOKLER: Izvolite gospodo - mišam, pokazivam.

ILIJA: Tamo na vašaru je uvik viko: Evo crven, gdi je crven!

KNEZ: Onda i sad vičite! Tako je pravo. Baš tako, ko da ste na vašaru!

KOKLER: O molim! Daklem ... Evo crven, gdi je crven! Svako je mogao viditi. Ovo nije vražji poso. Dignem, pokažem, bacim. No daklem: Gdi je crven.

ILIJA: Ovo je!

KNEZ: I ja tako mislim.

KOKLER: Vidimo daklem! (podigne) Potrefili ste gosp. kneže. Evo vam dva pengova! Metnite ih u džep!

KNEZ: Samo nek ostane za nov uložak.

KOKLER: Pravo ima gosp knez! U sigri se ne smije bojati. Sigra je kao boj. Kuražno! Ne sakrivat se za odžak i pod krevet. Tko smide dobiva! Daklem nanovo! Niko više?

ILIJA: Al samo da bar imam jednu probušitu staru krunu! Al kad mi oto sve!

KOKLER: Evo crven, gdi je crven, hopp, hopp.

KNEZ: Ovo je!

KOKLER: I opet ste potrefili! Dobili ste! Evo vam 4 Pengova. Smidem reći, da ni jastreb nema bistrije oko. Kod kuražnih je srića! Knez je kuražan čovik. Čestitam čilom selu! Al nuz oko i pamet je potrebna.

KNEZ: A pameti ima ovdi i odviše!

KOKLER: To je najglavnije, da ima. I vidim i iskusio sam na svom džepu! Iz ovoga i sami možete viditi, da u ovom sigurno nemož varati!

KNEZ: Još nevidim sasvim čisto. Zato probajmo još - još koji put.

KOKLER: Daklem nanovo se počima.

KNEZ: Ostavlja unutra sva 4 pengova.

KOKLER: To je divna kuraž... Za mene nemilosrdni postupak. Al svejedno! Probija me znoj, glavna žila mi se trza u nogi... Niko više? Evo crven, gdi je crven? Samo pokažite prstom! Dosta... Satrven sam. Izrobljen sam! Opet je dobio gosp. knez. Kraj mi je. Izvolite 8 pengova. A sada molim pustite me u vašar, jer i moja dica moraju živiti. Šest neodranjeni siročadi imam kod kuće... Molim.

KNEZ: Još jednu probu! Da sam sasvim osiguran. - Konačno... Sad će se posvi- dočiti.

KOKLER: Zbog svoje poštenosti moram prosjakom postati. Već 8 Pengova sam izgubio! - Budjelar će mi iznutra oćelaviti! - Joj moji 6-ero siročadi! (Naglo) Najveći uložak je 6 Pengova. Moja dozvola samo o toliko glasi. Više nesmim da primim. Zakon je zakon!

KNEZ: A ko je to tako usko skrojio?

KOKLER: Gosp. solgabirov.

KNEZ: No onda njegovo gospodstvo malo razumi u kartanje. Al kad je na toliko skrojito, ja se nesmim protiv njega uspropinjati.

KOKLER: Daklem kao za poslidnji uložak 6 Pengova.

KNEZ: Najpre se razumimo. U toliko je poslidnji, ako ne dodje medjutim neka promina. Dakle da vidimo!

KOKLER: Evo crven, gdi je crven? Već ne smidem ni mišati - samo ih evo ispuštam. Pridjimo i priko toga!

KNEZ: Ovo je!

KOKLER: Izgubio sam. Nanovo 12 Pengova. Svega gubim 20 Pengova. Prosjak sam osto. I to sve je gosp. knez dobio. Za koji minut 20 Pengova. Daklem gospodo gdi je tu varancija?

KNEZ: Čuješ ti Ilija? - Pa što si ti meni toliko nalago? Na ovoga čovika si ti smio reći, da se on hamišno karta? Da je ovo hamišan kartač?

KOKLER: Da nije sakrijo novaca ispred svoje žene i da mu pamet nije bila uvik na tim ukradenim i sakrivenim novcima, onda ni on nebi izgubio.

KNEZ: Vidiš Ilija, ima nešto u stvari.

ILIJA: Prostite gosp. kneže!

KNEZ: Nepraštam ti, nego ti kažem, nema poštenijeg čovika u čilom vašaru od ovog koklera, i nema pravednije sigre na čilom svitu od ove: Evo crven, gdi je crven?

ILIJA: Sad već i ja vidim gosp. kneže. Sad već i sam uvidjam.

KNEZ: (Trpa novac u džep) Onda svako može ići na posao.

KOKLER: Klanjam se! Ponizan sam sluga! Radujem se što sam imao sriču.

KNEZ: No to ja sa više prava mogu reći. Ja sam imao sriču.

ILIJA: E onda i ja ču dalje... idjem kući... kod kuće ću malo teško ispraviti račun... Ni novaca, ni kezmadi... O bar da sam već i priko toga prišo. Pa zbogom!

KNEZ: Zbogom! A drugi put se ne laćajte takog posla koji nerazumite! Ti pak Petre vidi imal koga u hodniku! (Petar ode) No ko bi mislio da ću danas 20 Pengova, dobiti i to pravim zakonskim putem!

PETAR: Molim gosp. kneže dotirali su žandari dvi ciganke, pa dva čifuta, jer im kraći bio rif, četir cigana jer su hamišne pasoše imali...

KNEZ: Dosta! Odmah idji rad vicebirova. Evo ti 1 Pengov. Kaži da sam obolio i moram kući. Al žuri se. (Petar ko oluja ode) Imam 20 Pengova čistog dobitka, pa valda nisam lud da ovdi sidim i slušam laž cigana, ciganka i čifuta. Idjem pod šatru jer sve miriši ciganska pečenica. (Uzme štap i šešir i ode.)

Zastor

 

 

Što tko čini sebi čini

 

Igroka u 5 činova

 

I. čin

(Stan ličnikov. Skromna sobica sa nojpotribnijim namištajem. Stol, stolci. Ličnik hoda gori doli i monologizira.)

LIČNIK: Napokon evo smistio sam se. Nuz vrataca mala tablica na glas viče da je Pava Hajdič ličnik sam svoj goso. Posli dugih nauka i mučnog prakti- ziranja odabralo me selo za ličnika i ja došao pravednim putem do kruva i do zvanije. Sad samo neka dolaze pacienti, a ja ču ih ličiti... Ličiti i izličiti. A ako se koji otme i Bogu prida dušu, tomu neka Bog dade pokoj vičnji.

DIDO: (ukoraciv osvrće se nazad, kao da ga vani nešto iznenadilo. Vidi mu se na licu da bi bolje volio vani biti kod pacienta nego li kod doktora.) Molim gospodine, vani čeka jedan pacient. (Okreće se prema vratima.)

LIČNIK: Što mu fali?

DIDO: Mora da ga zub boli. (okreće se)

LIČNIK: Star, mlad?

DIDO: Mlad ko rosa. (okreće se)

LIČNIK: Muško, žensko?

DIDO: Ah Bože, divojka! (okreće se)

LIČNIK: Lipa, gadna?

DIDO: Ko andjel Božji! Tako mi žao, što pati! Molim, brzo joj pomognite! (sklopi ruke, okreće se)

LIČNIK: Zabiliži! Tebi niko nije ni lip, ni gadan, tebi je svaki jednak pacient.

Razumiš? Pridamnom nemoj praviti grimase! Neka unidje!

DIDO: Razumim (otide, spolja kuc na vrati.)

LIČNIK: Slobodno!

MARICA: (bojažljivo) Jesteli vi nov ličnik?

LIČNIK: (umiljato) Ja sam gospojice!

MARICA: Dobar dan vam želim!

LIČNIK: Dao Bog! (Koraci prema njoj) Što, zar vas zub boli?

MARICA: Joj! Pa još kako?

LIČNIK: Samo kuražno. Odmah vas neće više boliti.

MARICA: A jeli slobodno mi nešto zapitati?

LIČNIK: Izvolite!

MARICA: Obil ga mogli izvući tako, da neosićam bol?

LIČNIK: (mirno) Mogu! Ja svakoga zuba bez bola izvlačim.

MARICA: Doista neće me boliti?

LIČNIK: Neće! Ja dobar stojim! Izvolite sjesti!

MARICA: (sjedne) (Ličnik joj odriši maramu, kojom si glavu zavezala. Zatim iznenadjen curukne.) Zar ste vi to Marice?

MARICA: (izbuljitim očima) A odkud vi to mene poznajete?

LIČNIK: (dražesno) A tko nebi poznavao bilu vilu gazde Števe?

MARICA: Ja sam mislila da su ličnici ozbiljniji i da neznadu laskati.

LIČNIK: To nije laskanje. To je prava i živa istina. Vidio sam vas u kolu, a i kada ste više puta ovudan naišla. Pravi biser je lahko raspoznati od hamiš- nog.

MARICA: (ruku metne na lice) Joj, joj, alaj me sad opet najedared zabolio, (hvaća se za lice)

LIČNIK: (skoči, uzme klište) Odmah će on biti vani. Izvolite zinite! (Marica zine.) Koji boli? Aha, zar ovaj kućni? Ta gle, probušit je!

MARICA: Al brez bola gospodine ličniče!

LIČNIK: Brez bola da kako! Evo vidte doktor Bezeredin on ovako vadi. (klištima zakrene na desno, Marica očajno drekne i skoči.)

MARICA: Jao, jao! To vi zovete bez bola?

LIČNIK: Izvinite gospojice, ja sam samo pokazao kako doktor Bezeredin vadi. Odmah čete viditi da ja bez bola vadim. Siđite. (Turi klište u usta, te će iznova) A doktor Roth ovako vadi. (zakrene klištima na livo, Marica još očajnije drekne.)

MARICA: Joj, ta to je strahota!

LIČNIK: No vidite, ja nevadim ko ova dva. Evo gledajte, meni klište ni netribaju. (Ostavi klište i s dva prsta izvadi zub, kojega je na dvaput već istrgo i u usti ostavio.) Evo vidte, ja ovako vadim. (Pokaže zub Marici.)

MARICA: (radosno skoči i uzme zub u ruku.) A gospodine ličniče, vi ste pravi šverckinstler! A kako je to moguće? Al ni ositila nisam! Tako štogod svit još nije vidio!

LIČNIK: Ni nezna to svaki ličnik. Tu triba duga praksa, dok se čovik tomu neuvižba! Izvolite malo obliti usta.

MARICA: (posli kada je isprala usta) Što sam vam dužna za trud?

LIČNIK: Od vas neuzimam ništa!

MARICA: (čudeći se) Ništa? Baš ništa? Pa iz čega želite onda živiti?

LIČNIK: (slegne ramenima) E, ja sam takav, ja uživam u praksi i to je meni dosta!

MARICA: (ponosno) Al meni nije! Još to bi tribalo, da me svit uzme na jezik, da ste vi Marici Števinoj zabadava istrgli zub! Izgorila bi od sramote.

LIČNIK: Pa dobro, kad je tako. A ja ću onda od vašega oca zaiskati nešto.

MARICA: A što? (znatiželjno)

LIČNIK: To zasad neću odati, al vas gospojice već sad naprid molim, da mi u onaj čas pomognete.

MARICA: (veselo) To mi već pravo i ja naprid obećajem, da ću sve moguće učiniti, da vam otac moj dade ono, što želite!

LIČNIK: (hamišno) Doista?

MARICA: Tako sam odhranjena, da zadatu rič vazda održim. I sad čuje održati.

LIČNIK: To mi drago i naprid vam od srca kažem hvala!

MARICA: (pokloni se) S Bogom gospodine ličniče!

LIČNIK: (isprati je do vrati) S Bogom gospojice, do vidjenja!

Zastor

 

II. čin

(Soba I. Števe Rapića. Stol, stolci, kanap, Marica trči po sobi naokolo, Jelica neopažljivo unidje i trči za Maricom. Marica napokon opazi Jelicu.)

MARICA: (cinkajući se) A odkud si ti ispala? Mislila sam da sam sama.

JELICA: (hamišno) Što je? Zar ti još jednako ličnik u glavi, kad si tako veselo skakučala, ko kako kozče?

MARICA: Ama mani me se već sotim ličnikom ... Oslobodio me od zuba i sotim punkt! On je vršio dužnost, a ja sam mu platila.

JELICA: Pa jel skup bio?

MARICA: Al vrlo skup! Ako me još koji zub zaboli, radje ću otići kojim berberu.

JELICA: A ja jedva čekam, da me koji zub zaboli, pa da i ja mogu njemu. Ta to mora milina biti, kad čovika livom zagrli i tako blizu se privije, ko evo sad nas dvie (prigne se Marici)

MARICA: Gle, gle, zar si se zaljubila u njega? Pa na čast ti! Valda neželiš dok- torovinca biti? (Smiju se, kuc na vrati)

KATA, MARGA, PERKA: Hvaljen Isus! Što radite?

MARICA: (smijući se) Baš sad smo trčale po sobi.

KATA: Pa ni nefališ se, da si jučer bila kod novog doktora.

MARICA: (srdito) Opet novi doktor! Ta mahnite me se već sotim novim doktorom.

MARGA: Idji, nebudali! Tako lip i tako mlad gospodin!

MARICA: (srdito) Meni je on samo doktor, a nije ni lip, a ni mlad. Moje oči nezapinju o tako što, što nije za mene. Nama je Bog odredio naše paorske momče, a on nek traži sebi kaku škulovanu damu!

CURE: (smiju se i cirikaju, na vratima kuc) Slobodno!

FIŠKAL: (čisto se uplaši) Dobar dan gospojice! Jel kod kuće gazda Števo? Imao bi š njime malo divana.

MARICA: (dražesno) Odmah ću ga ovamo poslati. A mi hajdmo vani. (odu)

FIŠKAL: Uzo sam nešto u glavu, al kako će plan moj ispasti, to nevidim naprid... Ipak mislim, da sam dobro namistio zamgu... Števo ima dvie cure, a bogat je. Polovica njegovoga gazdašaga dobro bi pasirala kod mene. Sotim bi se već moglo štogod početi... Istina da sa polak gazdašaga i Maricu moram priuzeti, al sotim ću lahko. Zato sam fiškal, da znam sebi pomoći.

I. ŠTEVO: Hvaljen Bog! A odkuda meni ta srića, da gosp. odvitnika pod mojim krovom mogu pozdraviti? (Rukuju se.) Izvolite sjesti!

FIŠKAL: Ja se nazivam sretnim, što tako odličnom gazdi mogu uslugu učiniti.

I. ŠTEVO: A kaku to uslugu?

FIŠKAL: U Banku sam našao, da vi tamo nikih 12000 Pengova dugujete, pa sam mislio, zašto da je vaše ime u banku zabrljano i zašto, da to i drugi doznadu, kako ste se u dug uvalili, zato sam vaše mjenice meni prikupio. A sad želim, da se dogovorim, kako ćete najlakše moći dug izravniti.

I. ŠTEVO: (iznenadjen, a zato veseo) Neznam, na što nikšanite, al od kako znam svoju glavu, ja još nikom dužan bio nisam. Štedljivo živim, zaludo netro- šim, nisam pijanac, ni lovac, ni kartadžija. Zato nerazumim, što hoćete sa vašim divanom.

FIŠKAL: Al znadu mjenice pod kojima je vaše ime potpisano. Zato sam baš došao, da Vam jednu ponudu učinim.

I. ŠTEVO: (smišeći se) Od svega nerazumim ni riči, ipak da čujem, kakva to hoče da bude ponuda?

FIŠKAL: Vi gazda Števo imate dvie kćerke, a ja nemam još ženu. Zato vas molim, dajte mi Maricu za ženu, pa ćemo tako dug kvitirati.

I. ŠTEVO: Zbog duga me neboli glava, al fiškala zato nebi mario imati. Samo to je falinga, što ja moje cure neću silovati, nego na nji ostavljam, neka si izaberu za para, koga hoće. Zato ćemo Maricu sad oma zapitati, pristajel na ovu ženidbu? A ako pristaje, moja privola je gotova. (Stevo vikne na vrata.) Marice! Marice! (Marica unidje i pokloni se.) Evo curo srića ti se javila. Ovaj pošteni gospodin želi te za ženu. Kaži, imaš li volju udati se za njega?

MARICA: (iznenadjena i pristrašena) Oče! Jel to ozbiljna stvar ili me samo kušate?

I. ŠTEVO: Gospodin fiškal sasvim ozbiljno misli.

MARICA: Istina da još nemam 20 godina, al zato već imam toliko svaćanja, da ja neuka paorska cura nepristajem nuz gosp. fiškala. Kakav bi to bio život, kakav razgovor medju nama, kad nas dvoje čitav svit rastavlja. Ja se kod gospodina fiškala nikad nebi osićala ženom njegovom, nego samo sluškinjom. A takav život meni netriba!

FIŠKAL: (srdito) Daklem odbijate me? Zabavljate mi? Uzmite na znanje da ćete se gorko pokajati. Što ja imam u rukama, to će vas dotirati na prosjački štap i potamniti ružice na vašim obrazima. (Ustane) A što je vaša poslidnja rič gazda Števo?

I. ŠTEVO: Ja sam svoje već rekao. Curu silovati neću. Kako si izabere, tako će imati.

FIŠKAL: (srdito) A vi onda uzmite na znanje, da vam cio dug u ovaj čas odricani i vi cio dug majuša 17-og dužan ste mi u gotovu novcu isplatiti.

I. ŠTEVO: Ja ništa na znanje neuzimam, ni pare platiti neću, jer hvala Bogu nikomu nedugujem ni pare!

FIŠKAL: A ja ću vam onda u preporučenom pismu odreći, da imam svidočan- stva i odmah ću započeti proces radi osiguranja moje dražbe.

I. ŠTEVO: (smišeći se) Nemarim! I to mi pravo, a ja ću vam u pismu odgovorit, da poklem nedugujem, zato ni platiti neću.

FIŠKAL: Onda s Bogom! A što će prid sudom se desiti, to će i ocu a i oholoj kćerki vrat slomiti, (srdito otide. Marica ko okamenita stoji. Posli kojega časa...)

MARICA: Što je tomu čoviku?

I. ŠTEVO: Ne brigaj sotim, nego idji i budi vesela, ko i dosada! (Marica odje) Nikad nikom nisam bio dužan ni pare, a on kaže da ima kod sebe moje mjenice u iznosu od nikih 12000 Pengova... Ha, ha, ha. Pa se još i priti, spominje prosjački štap i da će mi slomiti vrat... Jel taj čovik lud? No pa samo neka idje prid sud i nek proba te njegove mjenice na meni utirati. Ja kao čist i prav čovik znam, da na taj sud ni otići neću. (Nadesno ode)

CURE: (utrčaju veselo cirikajuć se) Ha, ha, ha. (Drže se za trbuh od smija.)

KATA: Zaista te prosio, ii nas samo praviš Benom?

MARICA: Prosio me, a ja mu dala košar. Juj, da ste to vidili, kako se zapalio kad sam mu rekla, da neću. Počeo se najpre prititi meni, pa onda baći, a zatim uzo košar - tojes šešir, pa biž ko poparit.

MARGA: Fajin gjuvegija! Mogo bi ti biti babo. (cure smiju se)

PERKA: Ja kod takog mrkog čovika nebi bila ni sluškinja, a kamoli žena.

MARICA: Neka ga hale nose. Ajdte zapivajmo koju. (Pivaju i igraju)

/: Kukuruzi već se beru, ej oj

Sto mi radiš moj biseru,

Sto čekaš, što misliš, što se neženiš?

 

/: Darove sam pripravila, ej oj

I ružmarin zasadila, što čekaš

Sto misliš, što se neženiš?

(Kuc na vrati)

MARICA: (uplašito) Slobodno!

LIČNIK: Hvaljen Bog gospojice!

CURE: U vieke hvaljen! (Smiju se)

MARICA: A gle gospodina ličnika. Otkud nama ta srića? (Cure hoće ličnika očima da progutaju.)

LIČNIK: (smišeći se) Volio bi sa ocom vašim koju rič progovoriti.

JELICA: (stidno) A tko vam tako lip cvitić dao?

LIČNIK: (dražesno) Bolje pitajte, komu ću ja taj cvitić dati?

JELICA: Pa dajte ga meni! (cure se smiju)

LIČNIK: Zasad nemogu. Al ako mi bude na prsima, dok podjem kući, onda ću vam ga dati. (cirik)

MARICA: A mi dakle hajdemo, da pošaljemo oca. Izvolite, sjednite! (Poklon, odlaze)

LIČNIK: Šta bude, da bude! Ako dobijem košar, samo nek nezaključaju zamnom vrata. Tako mi se čini, da gazda Števo ne samo jednu kćer ima, nego barem dvie. A meni je dobra ma koja.

I. ŠTEVO: (unišavši) Da ste mi zdrav! Vi i gosp. fiškal valda ste se dogovorili?

LIČNIK: Ja i fiškal? Mi neidjemo jednom stazom! Ja ličim, on rani, ja tišim, on ogorčava. A kakvim je poslom bio ovdi?

I. ŠTEVO: Ta, zbog nikih mojih dugova!

LIČNIK: (iznenadjen) Oho! (nastranu) To će dobro bit zabiližiti! (k Stevi) Nadam se, da dugovi nisu tako veliki.

I. ŠTEVO: Nisu. Samo o nikih 12 hiljada Pengova je divan.

LIČNIK: (uplašito k sebi) Najbolje uzmi šešir, pa begaj! (k Števi) A što je to u takomu velikom gazdašagu, u kakom ste vi?

I. ŠTEVO: Pravo imate! Vidite, da sam miran, makar mi se on popritio, da će me dotirati na prosjački štap i da će mi slomiti vrat. Što mislite, hoćel izvršiti svoju pritnju?

LIČNIK: (na stranu) Al što sam i došao ovamo? (k Števi) Nepoznam ga još skora, al sam čuo o njemu, da nepopušća.

I. ŠTEVO: Mogu li vas poslužiti čašom vina?

LIČNIK: (brzo) Tako sam žedan da jedva gutam. (Stevo izidje) Fajin bi izgledo da se zazetim u ovoj kući. Mogao bi plaćati Števine dugove, a još nuz to vaditi Maricine zube i to sve zabadava. Jok! Al kako ću odovud izkliktiti?

I. ŠTEVO: Od najboljeg nosim. Vrlo mi je drago što vam kao gostu svom mogu nazdraviti, (medjutim nalije)

LIČNIK: (uzme čašu) Meni još dražje, što vas lično upoznati mogu. (Piju)

I. ŠTEVO: A šta ste mi doneli novoga?

LIČNIK: (u nepriliki, k sebi) Što ću sad? (k Števi) Samo sam vam svratio, da vas pohodim.

I. ŠTEVO: To nemož biti. Zacilo ste htili štogod. Neoklivajte, nego recite očito. Valda ste rad plaće došli?

LIČNIK: (kao da nerazumi) A kakve plaće?

I. ŠTEVO: Za Maricin zub!

LIČNIK: Ne tražim ja za to ništa.

I. ŠTEVO: Kako nebi tražili, ta i Marici ste kazali, da ćete od mene nešto zaiskati.

LIČNIK: Potrefili ste dragi gazda Števo! Čujte daklem! Ja sam došao, da vašu Maricu zaprosim sebi za vimu ženu.

I. ŠTEVO: No hvala Bogu, samo kad Vam palo na pamet!... A baš drago mi, što ću imati ličnika zeta. Al to samo toliko hoće da znači, da ja pristajem. Pitanje pristajel i Marica?

LIČNIK: O tomu sam pak ja ciguran.

I. ŠTEVO: Kako to, kad još niste ni rič govorili š njom?

LIČNIK: Govorio sam ja š njom, kad je kod mene bila i ona je obećala da će sve učiniti, de mi se volja ispuni.

I. ŠTEVO: To volim, al ipak volio bi tu rič svojim ušima iz njezinih ustijuh čuti. (Otide vratima i vikne.) Marice, Marice! (Marica unidje ko odsudjena.) Marice moja, evo javila ti se novija srića. Gospodin ličnik te malo pre prosio za ženu.

MARICA: (trgne se i potrese) Ozbiljno govori dragi moj otac, ili me samo kuša?

I. ŠTEVO: Gospodin ličnik najozbiljnije te prosio.

MARICA: (oboritim očima) Oče istina, da još nemam 20 godina, al zato već imam toliko shvaćanja, da ja neuka paorka cura ne pristajem nuz gospodara ličnika. Kakav bi to bio život, kakav razgovor, ta eto cio svit nas jedno od drugog razlučuje. Ja se kod gospodara ličnika nikad nebi dobro osičala, nit bi on bio srićan sa mnom. Čemu da unesrićim i njega, a i sebe? Nemogu se za gospodara ličnika udati.

LIČNIK: (skoči i zgrabi za šešir) Nezamirite mi što sam tako slobodno koracio ovamo. Ni malo se neljutim. Marica ima pravo. Dao Bog, da se sa takvim momkom spari, s kojim će živiti srićno i zadovoljno. (Rukuje se, k vratima idući na stranu) Hvala Bogu, bar neću morati Stevine dugove plaćati! (Posli nike pauze)

I. ŠTEVO: Danas već dva košara! Ako još kogod dodje, neće nam ostat u kući ni jedan košar.

MARICA: (stidljivo) Al valda se nesrdite oče?

I. ŠTEVO: Ni srca ni zle volje! Imaš pravo, što si ih isperjašila. Svaka ptica nek idje svojemu gnjizdu. Tima netribaš ti, već moj gazdašag. Al jok, od toga brašna neće biti pogače. Na to ću popiti sad još jednu čašu vina, a ti se veseli sa drugaricama. (Pije i otidje, cure guraju se unutra)

CURE: Šta je htio? Zar opet prosac? Ili je došao da mu platiš zub?

MARICA: (cirika se) Doista prosac! Al i taj je dobio košar.

CURE: (začudjeno) Valda ga nisi odbila? Takog mladog i lipog gospodara?

MARICA: Ako vam triba i ako vam je po volji, nije daleko, idjite i pomozite mu košar nositi! (Smije se)

CURE: Neka ga nosi on sam! Ipak ga nam žao.

MARICA: Izbite ga iz glave i dajte da se veselimo. Činimi se, da se danas prolila čorba. Mal ako nećemo još jednoga prosca dobiti. Malo pre sam vidila teta Milku opravitu. Ta mal ako neće Luki Andrinom.

CURE: Što si rekla? Al ti će onda zaista ovamo. Pa šta je? Hoćeš i trećeg odbiti?

MARICA: (smije se) A gdi to stoji zapisano, da ja svakoga prosca moram odbiti?

PERKA: (opazi na Jelicinim prsina cvitić) A odkud tebi taj cvitić?

CURE: Gle, gle, ta to je ličnikov cvitić. (smiju se)

JELICA: Jeste zaista. Kad je htio otići, ja sam ga uvrebala u vrati i brez riči mi ga pridao.

MARICA: Taj cvitić je bio meni namirit, al kako vidim, tebi je dosudjen. Tako je pravo, ti si i tako svršila četir gradjanske škule. Ti ćeš umiti likove mišati. (Cure se smiju)

Ded zapivajmo onu:

Gine vene srce u menika

Što mi moja nedolazi dika,

Bar da dodje, da mi srce prodje.

(Kuc na vrati, cure do jedne izbignu. Samo Marica ostaje.)

MARICA: Slobodno!

LUKA, ANDRO: Hvaljen Bog Marice!

MARICA: U vieke hvaljen! (Andro namigiva na Maricu.)

LUKA: Jel kod kuće gazda Števo, volili bi š njime koju rič govoriti.

MARICA: Kod kuće je i odmah će tu biti. (Pokloni se i na livo izidje)

LUKA: Pa da si mi se pametno vladao. Poljubi gazda Števu u ruku i nemišaj se u naš razgovor. A ako te štogod zapita, ti pametno odgovori!

ANDRO: Neće biti falinge!

I. ŠTEVO: (unišavši) Hvaljen Bog! Dobro došo Luka, a i ti Andro. Ded posidajte! (Posidaju) Pa kako boraviš Luka? Jesili sustao u berbi i u branju kukuruza?

LUKA: Bome, dosta je bilo! Pa samo bar da ta kiša uviek nepada, al čovik cio dan mokar i spolja, a i iznutra.

I. ŠTEVO: Eh što ćemo! Božja volja! Moramo da podnosimo, kako on naredjuje. A kako ti Andro, hoćeš li skoro u katane?

ANDRO: Već sam izslužio katanašag. Prija dvie nedilje sam došao kući.

I. ŠTEVO: To mi drago, barem ćeš zaminiti oca.

LUKA: Pravo si rekao. Od kako je Andro kod kuće, pala mi briga s vrata.

I. ŠTEVO: To rado čujem. Ej najbolje će biti taj katanašag nanovo uvesti u modu. Tamo se momci nauču reda.

ANDRO: Živa istina! Kakvi smo bili, kad smo narukovali, a kakvi smo sad. Kao da su nas prominili.

LUKA: Pitaj ti nas Števo, zašto smo mi došli?

I. ŠTEVO: Pa vi ćete već kazati!

LUKA: Mi smo u prosce došli. Došo sam da isprosim tvoju Maricu za moga Andru.

I. ŠTEVO: (Jedno vrime ćuti) U prosce? Maricu za Andru? Jesil vidio lukave lije? Ta to je već naprid udesito, a ja nisam ni slutio.

(Marica unidje takom, bocom i čašama. Pokloni se i stavi na stol. Hoće da otidje.) Nemoj nikud ići! Ostani i odgovori: evo ti danas već treća srića. I ovaj pošteni momak te prosi za virnu ženu. Hoćeš li mu dati treći košar naš?

MARICA: (stidlijivo) Komu sam srce svoje dala, tomu ja košar nedajem!

I. ŠTEVO: (u čudu) Što čujem? Vi ste bez mene pravili jesap? A ako ja taj jesap sad pomrsim?

MARICA: To moj otac neće učiniti. Moj otac se raduje srići svoje Marice.

I. ŠTEVO: Amen.

LUKA: I opet amen.

I. ŠTEVO: Viruj Luka, da mi se pomaklo srce i najedared skočilo na pravo misto. O takoj sam srići sanjo i hvala Bogu, koji mi želju ispunio! Budte dico blagosovljeni i valjanim životom budte nam dika do groba!

LUKA: Amen. Iz mojih ustiju vadiš riči. Uzdam se, da Bog, koji je ovo dvoje spario, vik će š njima i ostati.

I. ŠTEVO: (naliva čaše i nazdravlja) Marice, zovi drugarice. (Marica odje) Danas ju već prosio i fiškal, a i ličnik. Htio sam već da zaplačem od tuge. Al Marica je pametno obojicu odbila. Meni ni uglavi, da se ona još na jedne prosce sprema. O hvala Bogu, koji mi svu brigu razgalio! (Nazdravi i piju. Cure ulaze unutra)

CURE: Treći košar je spašen, a Andro će vratit ona dva, koja su odneli fiškal i ličnik. (cure se smiju) A sad nam zapivajte jednu veselu pismu: Bez tebe draga Ijubezna

(Cure pivaju, muški piju.)

Zastor

 

III. čin

(U velikoj mijani tri cigana svira, Andro i još tri momka, Marica, Jelica i tri divojke pivaju.)

1) Bećarac

Diko moja jel te tukla mati

Što si samnom stojala u vrati

 

Iju iju daj da ljubim priju

Prija bisna ljubiti se neda.

 

Koliki je šlingeraj u prije

Kad s' okrene i sama se smije.

2) Jedan momak sam piva

Alaj volim garavu

Kad poveže maramu

Kad poveže do pol glave

Nema je do Save ej!

 

Šlingovana marama

Pričekaj me garava

Ta pričekaj tvoga, lolu

Dok ne svrši školu ej

 

Zelen ora zelen hlad

Ozebo nam vinograd

Na jesen bi vina brali

Kad bi ga imali ej.

3) Nešto brzo. S desna ulazi fiškal.

FIŠKAL: A što se toliko naprežete, bolje tančite.

MOMCI: Ded Mujko! Zasviraj kolo! (Pohvataju se i igraju. Posli kojega časa fiškal baci novac ciganima te će)

FIŠKAL: Svirajte čardaš! (Kolo se raskine, momci i cure par po par počnu tančit čardaš. Fiškal se uputi Marici da ju zamoli na tanac.)

ANDRO: (u isti čas uhvati se sa Maricom i koji čas tanči s njom. Posli dodje fiškal i oče Maricu da priuzme...)

ANDRO: Jok! Moja zaručnica ne igra s Vama!

FIŠKAL: Jezik za zube balo! U mijani se igra sa svakim.

ANDRO: (pusti Maricu) Jest sa svakim samo s vama ne! (Ličnik iz desne sobe unidje.)

FIŠKAL: A što si se naduvao, kao žaba jedna. Zar misliš, da si i ti kogod? (Tanac stane.)

ANDRO: Idjite gospodine fiškalu u vašu sobu, a nama dajte mira. Mi neželimo u vaše društvo, zato ni vi nebunite nas!

FIŠKAL: (goropadno) Ti ćeš meni zapovidati, kuda ću? Najpre otari nos! (Momci obuzmu fiškala.)

ANDRO: (isto goropadno.) Vi još niste otrli moj nos, a ni nećete, al da ću ja vas odovud izbaciti, to ćete odmah viditi. (Momci ga uhvate.)

FIŠKAL: (srdito) Pustite ga, da vidim kakav je junak! Inače, na čast ti ta prosjakinja! Ima i više cura.

ANDRO: (skoči k fiškalu.) Što ste rekli? Da je moja Marica prosjakinja! Kćer Števe Rapića gazde da je prosjakinja?

FIŠKAL: (podrugljivo) Da, da , Števo Rapić gazda evo je u momu džepu i još koji dan satrti ću ga i dati ću mu prosjački štap u šake, a ti onda budi srićan sa Maricom!

ANDRO: (viče) Marice, Marice! Jel istina, što ovaj čovik govori?

MARICA: (smišeći se) I ja sam ga već čula, kako nam se priti, al moj otac je zato miran, kao i prije.

FIŠKAL: (podrugljivo) Al neće biti miran, dok u četvrtak šaren doboš udari u bubanj i ja mu prodo budem i kuću i zemlju!

CURE, MOMCI: Što kaže? A jel moguće? Kod Števini da će biti mezet?

ANDRO: (uzrujan) Čuješ Marice, što ovaj čovik govori? Što ti na to veliš?

MARICA: (mirno) Samo to velim, da je kod nas pun i tavan i podrum, da hranimo čopor debelih svinja i da moj otac nikomu nije dužan ni jednu šućku.

FIŠKAL: (oholo) Al dužan je meni 12 hiljadaraka i u četvrtak ili će ih platiti, ili ću mu dati na mezetu sve imanje i prodati.

LIČNIK: A meni je baš gazda Števo spomenio, da je o nikih 12 hiljada Pengova divan.

ANDRO: (srdito) Gle, gle, progovorio je i drugi prosac! Samo što ja nevirujem ni fiškalu, ni doktoru, nego virujem mojoj Marici, zato više o tomu dugu ni riči da nečujem!

FIŠKAL: (porugljivo) Al i čuo si, a i čuti češ još i to u četvrtak, dok ti udari bubanj.

ANDRO: (srdito) Oćeli gospoda napokon otići odovud i dati nam mira, ili zar da silu upotribim?

FIŠKAL: (oholo) No tu silu bi ja volio viditi! (Ličnik brzo pridje u gospocku sobu.)

ANDRO: (drekne i skoči fiškalu.) A vi daklem vidite. (Zgrabi fiškala za vrat, okrene š njim, drugi momci tiskaju ga do mijanskih vrata, otvore i Andro izbaci fiškala na ulicu.)

FIŠKAL: (viče) Čekaj samo lucifer jedan, pamtit ćeš ti zato! (Vrata se zatvore.)

CIGANI: (koji se ni pomakli nisu.) Taj dobio što je zavridio!

MUJKO: (pokaziva) Al tako sam ga stisko za vrat, da su mu odmah ispale oči!

VAŠO: Šteta što ja nisam mogo do njega doći, ja bi mu svezo čvor na jezik.

ANDRO: (srdito) Ne balezgajte, već počnite na novo to kolo.

(Cigani sviraju, momci cure se pohvataju. Jedno vrime tanče zatim Andro se izvuče iz kola i drekne.)

ANDRO: Nek je dosta za danas! Ajdemo kući, jer ako se taj čovik vrati, biti će krvi.

MARKO: Varaš se, da će se povratiti! Raduje se, što ga nismo malo načeli.

BALTO: Al koji vragovi su ga ovamo doneli? Zar on nema svoje društvo?

PIŠTA CIGAN: (digne gitar) Ako dodje ja ću ga ovom velikom tamburom ošinit po žderaljki.

ANDRO: Hajdemo i prodjimo malo sokakom. Ded cure zapivajte!

CURE:

Milkina kuća na kraju

Oko kuće vaške sve laju.

Ta neka ih neka nek laju

Oni moju Milku čuvaju.

 

Milkino oko plavetno

kad namigne na me pametno.

(Krenu se na livo, uvik tišje)

Odmah moje srce ositi,

Da će mene Milka voliti.

Zastor

 

IV. čin

(Kod opštine notarošova soba. Stol, stolac, pismena na stolu. Tintaroška, pero. Notaroš dugačkom lulom sidi kod stola i piše.)

KANTOR: Faljen Bog, gospodaru notarošu!

NOTAROŠ: Uvieke hvaljen! (Ustane i rukuje se.) A što je vas donelo ovamo? Zar ćete i vi licitirati na Števinu kuću i zemlju?

KANTOR: Baš zato me poslao ovamo gospodin plebanoš, da zapitam jel to zaista istina?

NOTAROŠ: Istina ko ovaj dan. U 9 sati će doći komisija.

KANTOR: Nemogu svatiti, a gospodin plebanoš još manje, kako je Števo mogo dopustiti, da se protiv njemu mezet vodi? Ta da je prodo 20 jutara, još bi mu ostalo 100.

NOTAROŠ: (sleže s ramenima) To ni ja nerazumim. A još većma nerazumim, zašto ni na jednu raspravu prid sud otišo nije. Sud se držo, a on ni ne haje. I tako je makačovan.

KANTOR: Zlo, zlo! A koji Bank utirava te dugove?

NOTAROŠ: Kakav Bank? Te dugove utirava Mavro Mišić fiškal, koji se dočepao do Števini mjenica i poklem ga Števina kćer odbila kao prosca, sad hoće da se osveti.

KANTOR: A odkud je doselio ovamo taj fiškal?

NOTAROŠ: Iz Bečkereka. Bar pismena mu tako glase.

KANTOR: Žao mi Števe i nerazumim cilo njegovo postupanje. To je u mom oku prava zagonetka.

NOTAROŠ: U mom oku još veća, ta nikada porezom zaostao nije, a svi znamo, da mu kuća puna svačega. (Kuc na vrati.)

FIŠKAL: Dobar dan gospodo! Vrime se približava.

NOTAROŠ: Tako je! Još malo i počet će se hajka!

FIŠKAL: Čudim se, kako sudija i eksekutor još nisu došli.

NOTAROŠ : To je i meni za čudo. Drugi put su mnogo tačniji. Možda je Števo otišo sudiji i želi mezetu na put stati.

FIŠKAL: Ako tako štogod misli, vrlo se vara. Mavro Mišić nezna za šalu. Neka vidi cilo selo, tko sam ja! (Kuc na vrati.)

LUKA PUCIĆ: Dobar dan gospodo! Baš volim, što je gospodar fiškal tu!

FIŠKAL: Vi samnom nemate ništa!

LUKA: No, no! Samo malo lakše! Ja nedam da se ta sramota dogodi! Došao sam, da gotovim novcem uredim cilu stvar!

FIŠKAL: Zakasnili ste se! A i inače neprimam vašu ponudu. Vaš sin me u nedi- lju izbacio iz mijane.

LUKA: A vidte mene nije. Što idjete onamo, gdi nemate mista i zašto zamećete kavgu?

FIŠKAL: Zadržte sebi svoj nauk! Ja znam što činim! Radujte se, što vam sina nisam pridao na sud.

LUKA: (porugljivo) Pa mogli bi se prid sudom pohvaliti, kako ste nepametan čovik!

NOTAROŠ: (upada u rič) Molim, ovo je moja kancelarija! Tu nevridjajte jedan drugog! (Kuc na vratima. Ulazi ličnik i mali birov sa bubnjom.)

FIŠKAL: Dobro bi bilo telefonom zapitati sudiju, zašto se tako zakasnio. (Telefon baš zvoni.)

NOTAROŠ: Da vidimo, možda baš sudija želi štogod. HalloL. ovdi notaroš!... Jest,... Dobro... Klanjam se!

FIŠKAL: (nervozno) Zar kakvo novo?

NOTAROŠ: Pa još kako!

FIŠKAL: Govorite! Gorim od znatiželjnosti!

NOTAROŠ: (hladno) Mezet je odgodit.

FIŠKAL: (zinitim ustima) Što? Odgodit? Ja na to nepristajem!

NOTAROŠ: Pristajete li ili ne, mezet se neće održati!

FIŠKAL: (čupa se za kosu) Kakva je to zbrka? Zar je izravnio Števo?

NOTAROŠ: (mirno) Števo nije, al ima u selu još jedan Števo Rapić, mnogo bogatiji od vašeg Števe!

KANTOR, LUKA: (iznenadjeni) A jel moguće? Možda naš Števo ni neduguje?

FIŠKAL: (srdito) Al duguje! Nemože svoj potpis zatajiti!

NOTAROŠ: Poznate vi potpis Števe Rapića, vašeg dužbenika?

FIŠKAL: (zbunjen) Još ga nisam vidio.

NOTAROŠ: Pa kako ste onda mogli započeti sud protiv njemu. To će biti mjenice ovog drugog i bogatijeg Števe Rapića!

FIŠKAL: (uplašito) Onda bolje da me nema!

LUKA: No to vam prva pametna rič, koju svi odobravamo. (Smije se. Kuc na vrati)

II. ŠTEVO RAPIĆ: Hvaljen Bog Gospodo! Ja tražim Marvu Mišića fiškala.

FIŠKAL: (dahće) Ja sam! Bar da nisam!

II. ŠTEVO: A ja sam Števo Rapić. Bio sam danas u Banku, da izravnim što sam dužan, a tamo mi rekoše, da ste mjenice vi prikupili i da putem suda utira- vate moj dug na jednim drugim Števi Rapiću. Jel to istina?

FIŠKAL: Otvori se zemljo i progutaj me! Propao sam! Tko će meni parbene troškove vratiti?

II. ŠTEVO: Sram vas bilo, vi krvopija. Zato ste ovamo došli, da poštene ljude osramoćujete. Ne gori vam obraz? Ovamo dajte mjenice, da ih isplatim.

FIŠKAL: (očajno) A gdi su mjenice? Kod suda. Jučer su sašle, a danas u 12 sati izlazi rok. Jao meni, jao! Ded isplatite daklem 12000, i onda neka smo kvit.

II. ŠTEVO: Ja bez mjenica neplaćam. Ovamo mjenice!

FIŠKAL: (uplašito) Nećujete da su kod suda!

II. ŠTEVO: To se mene ništa ne tiče! Ja sam bio u Banku, da platim a sad sam evo i vama ponudio, da ću izravnit dug, al samo ako vidim svoj potpis! Evo svidoci. Daklem metnite mjenice na stol!

FIŠKAL: (skoči da će ići.) Bižte, da odmah idjem rad njih!

II. ŠTEVO: (gurne ga natrag.) Čekajte gospodaru! Još vam imam koju reći. Koji vas je djavo naučio, da moje mjenice prikupite i meni, a i onim drugim Števi neprilike činite?

FIŠKAL: Joj, smilujte mi se! Jao meni i mojoj ludoj glavi!

(Kuc na vratima. Milica, žena fiškalova unidje. Fiškal je opazi i drekne.) Jao! Evo idje sudnji dan! A otkod ti ispala? Koji su te djavoli baš sad ovamo uputili?

MILICA: (porugljivo) Što ti je? Što si se tako pristrašio Ta nisam ja strašilo, nego tvoja zakonita žena! (opšte uzbudjeje, glasovi:) Što? Njegova žena?

LUKA: (k fiškalu.) Što to čujemo slavni djuvegijo? Imate ženu, pa ste ipak prosili Maricu?

SVI: Sram vas bilo, ta vi nemate obraza!

NOTAROŠ: (k Milici.) Zar da je gospodar fiškal vaš zakoniti muž?

MILICA: (izvadi list) Evo vinčani list. (Notaroš rastvori i čita.)

KANTOR: Sad već razumim sve i svašta. Fiškal je htio po Marici da se dočepa do Števinoga imanja.

MILICA: (izbuljitim očima znatiželjno) Kakva Marica? Ja sam Milica, a ne Marica!

LUKA: Vi možbit da ste Milica, al on je ovdi zaprosio Maricu, kćer gazde Števe.

MILICA: (skikne i skoči k fiškalu) Al odmah ću ti iskopati oči. I prija si stranputice išao, a sad si oprobao još i zakon prikršiti. Čekaj, dati ću ja tebi nuz živu ženu ići u prosce!

NOTAROŠ: Utaložite i smirite se gospojo! Gospodar fiškal je htio drugomu da slomi vrat, a on evo slomio je samom sebi. Kogod drugim jamu kopa sam padne u nju. On naravno ostaje ovdi pod istragom. A vi izvolite sa ovim poštenim čovikom i sa mojim pismom požuriti se k sudu, gdi će vam gazda Števo Rapić isplatiti 12 hiljadaraka za dvie mjenice, koje kod suda leže.

FIŠKAL: (koji je dosad oborenom glavom stojao, naglo se isprsi i drekne.) Ja na to nepristajem! Nedam svoj novac njojzi!

NOTAROŠ: Pristali vi ili ne, gospoja će novac priuzeti, jer kad je čovik pod istragom u hapsu, za to vrieme žena uživa prava muža svoga. Ti mali biro- ve idji brzo rad žandara! (izidje)

MILICA: (Ijutito) No čekaj samo, dok se novaca dočepam, naučit ću ja tebe pameti. Izaći će na vidilo mnogo koješta, što će ti satrti vrat!

SVI: Tako valja! Zaslužio je. Huljino misto jest u varištama!

LUKA: (veselo) Bogu hvala, samo kad je poštenje moga pretelja ostalo nepomućeno! Idjem, da mu čestitam.

KANTOR: (veselo) A ja idjem, da odnesem glas gospodinu plebanošu.

LIČNIK: (komično) A ja, poklem gazda Števo ima još jednu kćer, idjem na novo u prosce!

NOTAROŠ: (k Milici) Izvolite sjesti, odmah ću opraviti pismo.

(II. Stevo sidne.)

FIŠKAL: (čupa se za kosu i lupa šakom sebe u čelenku.)

Zastor

 

V. čin

(Soba I. Steve Rapića, stol, stolci. U ćošku tamburaši. Luka Pucić, Andro, Marica, Jelica, cure, momci. Drži se rukovanje Andrino i Maricino. Tanac stoji. Stariji kucaju se čašama i piju. Posli kojega časa tanac stane. Momci i cure razdile se u čoporove. Notaroš i kantor dolaze.)

NOTAROŠ: (veselo) Hvaljen Bog! Da ste mi svi veseli!

I. ŠTEVO: I vi s nama. (Rukuju se redom.) Izvolite ovamo u pročelje.

NOTAROŠ: U prvom redu čestitam mladima, koje je zlotvor fiškal htio rastaviti, al mu hvala Bogu nije pošlo za rukom, a u drugu ruku vama čestitam gazda Števo, koji ste čist isplivo iz ove neprilike.

I. ŠTEVO: (smije se) To drukčije ni nije moglo biti! I vi, a i svi prisutni znadu, da ja nikad nikome ni pare nisam dužan bio, zato nisam htio na poziv suda na rasprave otići. Ta čim zapitaju, čiji je potpis na mjenicama, odmah je posvi- dočito da nije moj... A zbilja! Što je sa mojim zvanim zetom, sa fiškalom?

NOTAROŠ: Kod suda je u apštama, pod istragom. Jedno zbog pokušaja bigamije, a drugo, jer su mu sva pismena hamišna. Ako mu žena održi rič, mal ako neće još i drugi zločini na vidilo izaći, a onda će na dugo vrime biti zatvorit u arište .

KANTOR: Pravo su kazali stari: Što tko čini, sebi čini. On je htio drugom da slomi vrat i gle slomio je sam sebi. A tako je i pravo!

I. ŠTEVO: A šta moj imenjak, onaj drugi Števo?

NOTAROŠ: Ta već je zaboravio cilu komendiju. Prija toga dana je prodo 100 komada ranjenika i isplatio ženi fiškalovoj novac do filira. Pa sad mir i Bog.

I. ŠTEVO: To mi drago. Na to možemo piti! Da ste mi svi zdravi i veseli!

SVI: S vama i sa mladima zajedno! (Piju)

I. ŠTEVO: A gdi se gospodin plebanoš zakasnio?

KANTOR: Nemojte ga ni čekati gazda Števo. Tako ga je duboko dimio vaš slučaj sa fiškalom, da od onoga dana jedva jide štogod.

I. ŠTEVO: Zao mi je veoma, al kad je tako, nemogu želiti, da se ovamo potrudi.

JELICA: A vidte samo! Evo idje gospodar ličnik, i čini mi se, upravo će ovamo!

LUKA: A jeli moguće? Zar je i on pozvan?

I. ŠTEVO: Ja ga nisam pozvo, al ako dodje, bit će mista i za njega. (Kuc na vratima)

I. ŠTEVO: Slobodno!

LIČNIK: (unidje i pripane se) Molim, izvinite ! Nisam znao...

I. ŠTEVO: (smije se) Nefali ništa! Samo pazite da ne skrenete s pameti. Zarad čega ste došli?

LIČNIK: (veselo) Kao onda kad sam bio Maricu prositi. (Svi se smiju i tapšikaju.) Glasovi: To je iskren čovik. Tako triba!

LIČNIK: A vi onda dopustite, da odmah izlijem srce.

SVI: Čujmo čujmo!

LIČNIK: Gazda Števo, došo sam, da zaprosim vašu Jelicu sebi za vimu ženu! (svi se smiju)

I. ŠTEVO: (smije se) A to mi drago. Ličnika zeta imati, to nije mačiji kašalj. Ded Jelice curo odgovori. Zar pristaješ?

JELICA: (durcasto) Valda da tako prodjem ko fiškalova žena! Da me ostavite, a ja da vas tražim po svitu, (veliki srni)

LIČNIK: (uvridjeno) Valda me ne držite za takvog vucibatinu i pustolovca? JELICA: Nedržimo al se bojimo! Mi ćemo za naše paorske momče se udati, a vi tražite sebi kakvu škulovanu damu.

SVI: Pravo ima Jelica! Živila!

LIČNIK: (sa grimasima) Opet košar i nanovo košar, o to sve zbog toga hulje fiškala, (priti se) Propo sam na vieke!

ANDRO: Kako bi propao, kad eto stojite na patosu! (cure se cirikaju)

LIČNIK: A meni se čini, da se provalio podamnom led i da s jednim velikim košarom vaćam ribu, al ni jednu ne mogu uhvatiti.

SVI: Ne s jednim košarom, nego sa dva! U ovoj kući ste već dva košara dobili!

(svi se smiju i cirikaju)

LIČNIK: (klonut) Pa kad je tako, a vi bar platite mi trud za Maricin zub.

I. ŠTEVO: (smije se) Da, da, pravo imate! Koliko smo dužni?

LIČNIK: (grimasno s 2 prsta pokazuje) Dva pengova.

I. ŠTEVO: Evo vam. A ako rado primate, ostanite kao gost na današnjem rukovanju!

LIČNIK: Hvala, dragovoljno primam. I sotim ću zašporovat jednu užinu, (svi se smiju)

I. ŠTEVO: (čašom u ruki) Da ste mi zdravi! Zdravo moji mili gosti!

SVI: Živio Andro i Marica! (Piju)

I. ŠTEVO: A tko će nam zapivati?

LIČNIK: (veselo) Ako mi dozvolite, evo ja ću!

SVI: (radosno) Da čujemo doktora!

LIČNIK: (nuz muziku)

Svi se momci oženili

A ja osto sam.

Oj mladosti, oj radosti,

A ja osto sam!

 

Al i ja ću se oženiti

Baš na Djurdjev dan.

Oj mladosti, oj radosti

Baš na Djurdjev dan.

MOMCI, CURE: (tapšikaju) Ta valja! Ta pasira!

I. ŠTEVO: A koji će to biti Djurdjev dan?

LIČNIK: (slegne ramenima) To zasad još neznam! Kako vidim u poslidnjim Kalendaru taj moj Djurdjev dan nije bio štampan... A inače, kako sam loše striće, najbolje ću dočekati, dok mene koja dama ne prosila bude. Jer meni više košarova netriba. (veselo cinkanje)

I. STEVO: Ded tamburaši svirajte malo pod noge!

(Tamburaši sviraju kolo. Svi se pohvaćaju i jedno vrieme igraju. Zatim

Zastor

 

 

Poštenje i marljivost sve savlada

Predigra

Predsoblje. Astal, stolice, na zidu slika ili propeće. Majka i kćer razgovaraju.

ZORKA: (pruža curi kartu) Ded, priuzmi i čitaj! Da čujemo gdi ga je i što je š njime!

ZLATCA: (priuzme kartu) To ćemo teško doznati, da gdi ga je, jer taborske pošte brojom se oznakuju, brez imena sela ili varoši. Vojnicima je zabranjeno kući javljati na kojoj su strani, a još manje im slobodno ime varoši odati gdi su.

ZORKA: Pravo imaš! I ja sam već čula o tomu, samo sam zaboravila. Čitaj, što piše!

ZLATICA: (čita) Uzo sam pero u ruku, da vam koji redak napišem. Ja sam zdrav i želim, da i vas ova moja karta u najboljem zdravlju nadje. Na frontu sam. Kao prednarednik vodim svoje odelenje i to osim jednoga peštanca sve sinove naše Bačke. Uzdajte se u Boga! Sve će dobro biti. I ja se u Boga uzdam. Grli vas i ljubi vaš Petar Dolić.

ZORKA: (pruži drugu kartu) A sad čitaj i ovu. Dvi smo dobili najedered.

ZATICA: (priuzme i čita) Opet sam ugrabio malo časa, da vas pozdravim. Zdrav sam. Nadam se, da ste i vi obadvi zdrave. Peštanac, o komu sam pisao, velik je lupež. Pun je divana i šale. Baš volim, što je k nama dodiljen. Gdi on otvori usta, tu se nitko nežalosti. Javite Djidinima, da im Gjuka odnesen u špitalj. Na izvidu, zgodila ga kugla u ledja. Ljubi vas vaš Petar Dolić.

ZORKA: Nevolim, što je taj peštanac pod rukom oca tvoga. Peštanci su pokvareni ljudi. Bojim se, da će naš gazda od njega kojekakve stvari čuti koje nisu za paora čovika.

ZLATICA: Nemojte odmah na zlo misliti. Na frontu, gdi im u svaki čas opasnost priti, neće oni tako vrlo biližit peštancove ludorije. Ja bar mislim, da je njima tamo jedino kuća, gazdašag i čeljad svoja u pameti. Sto im peštanac nabrbljao to će vitar i kuglje odneti.

ZORKA: Dao Bog, da ti uzimaš pravo, al ja sam već mnogo šaržišta upoznala, koji kad su kući došli, u brzo su se pokvarili. Kao šaržište nauču se na to da im se svako ulagiva, da je podvore i poklem su tamo zapovidnici, kad dodju kući, omrznu na posao i tražu mijane i olak život.

ZLATICA: (uzdahne) Pa nemora se svaki šaržišta pokvariti. Ja se uzdam da će moj otac, dok se vrati, još većma ovoliti kuću i čeljad svoju i da neće zadati se u lakouman život.

ZORKA: To bi i ja najvolila. Zato ćemo od danas zajedno svaki dan izmoliti krunicu neka ga blažena mati Božja sačuva od pogibelji i neka mu sačuva triznu pamet, da kad se vrati, bude nam na radost i našem malom gazdašagu na korist... Uzmi očenaše, pa ćemo odmah započeti našu pobožnost.

(Mater i kćer uzmu očenaše i kleknu kod stola.)

Zastor

 

I. čin

Ista soba. U zoru u 3 sata žena sa svićom dolazi s liva iz spavaće sobe, stavi sviću na stol i zatim...

ZORKA: (žalosno) Žalibože! Čega sam se bojala, potpuno se obistinilo... Kad je došao ratu kraj, moj gazda se medju prvima kući vratio. Dočekali smo ga raskriljenim rukama i vrućim zagrljajima. Bio je veseo i srićan. Ozbiljno se latio posla, al samo za jedno vrime. U brzo se počo uztezati. Bio je neveseo i ljutit, kratkom i oštrom ričom nam odgovarao, a jednog dana otišao je na piacu i vratio se istom drugi dan i to pijan do zemlje. Kad se iztriznio, moljakala sam ga i svitovala, i on mi svašta obećavo, al posli dva dana na novo je osvanio u mijani. A zatim skoro svaki dan dočula sam da baca novac, da se med kartače umišao i da i protiv meni grieši... Ah Bože, što će biti samnom i sa mojom dobrom Zlaticom? Pa evo baš jučer je prodao poslidnji komad zemlje i od onoga časa neprestano u mijani mu sviraju cigani, a on se karta... Već tri sata je posli ponoći i njega nikako nema. Sirota Zlatica spava te ni ne sumnja, da ćemo možbit još danas morati uzeti u ruku prosjački štap i naučiti se na bedu i oskudicu... Blažena Mati Isusova, ti utočišće grišnika budi nam u pomoći, prosvitli mu pamet i dovedi ga natrag u naš naručaj... Al ako još i više podneti moram, ako do dna moram ispiti gorki kalež, i onda budi volja Božja blagoslovljena. (Uzme sviću i otide na livo. Posli koji čas utetura se Marko seljanin pijan do zemlje. Sruši se o zemlju. Teškom mukom ustane, udari se o stol, zapne o stolac, pipa ovamo onamo, napokon)

MARKO: Ha!... Ha!... Gdi sam ja? Ženo!

ZORKA: (još spolja) Hvala Bogu! Napokon došo moj lola. (ukoraci i opazi Marka. Sa strahom) A što vi tu tražite? Nije vam sramota na toliko se opiti, da ni kuću svoju nepoznajete?

MARKO: (štucajuć) A od kud ti Zorka ovamo?

ZORKA: (zlovoljno) Ni otkud! Ja sam kod kuće. Al kako ste vi ovamo došli u zoru u polak četir sata?

MARKO: (štucajuć se) Sto veliš? Zar da sam ja kod Perine kuće?

ZORKA: (srdito) Jest, u našoj ste kući! Ne gori vam lice u zoru doći prid jednu poštenu ženu, kad znate, da mi čovik nije kod kuće? Ta zajedno ste žderali cilu noć!

MARKO: (sidne na stolac) Pa nefali ništa! Ovako još bolje! Zar se tebi dopada taj život kako sad sa Perom živite?

ZORKA: (uzrujano) Nedopada mi se! A vaš bezobrazluk još manje! Gledajte da se gubite!

MARKO: (štucajuć) Nemoj biti luda, ti Zorka! Vidiš, da Pere nemari za te. Samo kuburiš i suze roniš i ko bi znao, što ćeš još dočekati. Nego znaš šta? Ja ću te na dlanu nositi, odivati ću te u svilu i kumoš, samo budi moja!

ZORKA: (skoči k njemu, istrgne stolac ispod njega i počne ga šakama udarati) A koji djavo te to naučio?... Ti besramna matora huljo... (jednako ga udara) Ako i spadnem na prosjački štap, al poštenje svoje ni onda nedam nikomu!... Jesil razumio... ti besramni ker! (gurne ga i on se na desno izgubi. Zorka hoda gori doli puna gnjeva i Ijutitosti) Jao moja pokojna nane! Sad sam doista do dna ispila kalež gorkosti!... Ili zar još i grdnije što me čeka? (Zlatica opravita unidje)

ZLATICA: Hvaljen Isus mamice! A što vas je tako rano uzrujalo?

ZORKA: (prstom pritisne si usne) Ćuti samo! Kao da tamburicu čujem! (prisluškuju) Doista, tambura je. Mora da naš lolo idje kući. Pazi, da ga ni jednom ričom neuvridiš. (S desna svirka, ulaze tamburaši. Pere, pa Bašo pijanac i kartač, foško senzal i Božidar momak. Ovaj poslidnji trizan, ostali svi pijani. Tamburaši okrenu bećarac i pismu)

Čije je ono luče bilo

Što nosi svileno odilo?

Oni je luče čika Paje

Što zemlju i salaš prodaje

Čiji su ono mališani

Što idju goli poderani

Ono su djeca čiča Veća

Što voli crvenoga keca.

BAŠO: A ta valja, ta pasira!... Primaš, ded udari u kolo, da mi se malo razdri- ma! (Kolo se čuje, svi se pohvaćaju. Zaradi mira i Zorka se dade uvući u kolo. Zlaticu Božidar dovara. Posli kojega časa)

JOŠKO: (porugljivo) Pa šta je domaćine, samo tako suho? Za to nas šteta bilo ovamo dovarati! Gdi ti vino?

PETAR: (štucajuć) Ženo, vina daj!

ZORKA: (srdito) A odkud? Valda iz plisnivo praznog bureta?

PETAR: Gdi je Zlatica, nek otrče i nek donese!

ZORKA: Nema se za čeg ni kruha kupiti, a ne vina.

PETAR: (gorkom mukom napipa u džepu bangu i fući je Zorki) Evo novca! Pa gledaj i što brže donesi vina na stol.

BAŠO: I donleg daj karte, da nanovo oprobamo sriču!

PERE: Zorka, gdi su karte? (štucajuć se)

ZORKA: Ne gori vam obraz? Kad drugi pošten svit konje rani i na posao se sprema, onda su vama karte u glavi? Dangube i pustolovci jedni! Mom Peri je dosta bilo za danas, a vi idjite opočivati!

PERE: (srdito lupi o stol) Karte ovamo, a jezik za zube! (Zorka otide, donese karte i baci ih na stol)

ZORKA: Evo karte, nepametni raspikuće! A imal kruva u kući, o tomu nevodi- te brigu!

PERE: Dok je mene, bit će i kruva!

BAŠO: (pomiša karte i dili) Tko je prvi?... Ded Pere metni vizu!

PERE: Majzli.

JOŠKO: Držim.

BAŠO: I ja.

PERE: Jedan Pengov. (vidi karte) Dva pengova beser.

JOŠKO: Dajem.

BAŠO: I ja!.. (Dili dalje) Perine karte četir pengova.

PERE: (raskrili karte) Ostajem.

BAŠO: Joškine karte osam pengova.

JOŠKO: Ostajem.

PERE: I ja.

BAŠO: Moje karte šesnaest pengova.

PERE: Dajem.

JOŠKO: I ja.

PERE: Ištem tridesetdva pengova.

JOŠKO: Dajem.

BAŠO: Evo trideset i dva... Još šesteset i četir natrag.

PERE: Evo ih! (Zorka lama rukama)

JOŠKO: I ja dajem... Još sto pengova natrag.

BAŠO: Dajem.

PERE: I ja. (metne novac) Al sad dalje ni makac. Nije mi ostao ni filir. Šta imate? JOŠKO: Tri sedmice.

BAŠO: Crvena banda.

PERE: Ja samo trideset i jedan tikve. (Zorka zaplače)

BAŠO: (grabi novac) Kasa je moja.

ZLATICA: (unidje tacom i čašama. Stavi na stol sa bocom vina. Naliju. Tamburaši sviraju - lole piju.)

/: Ženo moja tri forinta dajmi:/

Ako nemaš, idji pa uzajmi!

 

/: Meni mora tri forinta biti:/

Da ja mogu u kafani piti.

Skidaj žito s tavana

Pa nosi kod Avrama

Pa pazari što ti želja mari.

PERE: (podvikne pijano) Aj! haj!... Ded Bašo! mišaj te karte i dili na novo! BAŠO: (bezobrazno) Čemu da mišam, kad nemaš novaca? (cirika se)

PERE: Ja da nemam novaca? (traži po džepovima) Zaista ne-mam ni pa-re. Al ja bi se karto!

ZORKA: (skoči k Peri) Hajde Pere moj, krevet je namistit, ded lezi i opočini! PERE: (gurne je) Daj mi mira, jer ćeš zlo proći! Bolje daj novaca, da priokrenem sriću! Valda neću dat da Bašo odnese te moje silne novce!

ZORKA: (moljakajuć) Pere moj, zašto išteš novaca, kad znaš, da nemam ni Božjeg filira. (zagrli ga) Hajde lezi!

PERE: (smije se) Pa kad je sve propalo, a ti Bašo daj četir karte. Ako uzimaš više nego ja, onda nek je tvoja Zorka!

BAŠO: (cirika se i dili) Primam! Ako pak da ja izgubim, platit ću stotinarku. PERE: (štucajući se) Neka vrag nosi sve!

ZORKA: (oštro ciči) Sebe meći na karte, ti luda glavo, a ne mene. Upropastit si me mogao, al prokartat me nemožeš!

BAŠO: Koliko imaš?

PERE: Dva keco.

BAŠO: (cirikom) Onda je Zorka moja. Evo tri maka. (Pere bedasto gleda)

PERE: Ded ti Joško mišaj! Kad je propala Zorka, nek idje i Zlatica.

ZLATICA: (glasno zaplače) Ah, jao meni tužnoj navieke! Kako ću podneti toliku sramotu?

PERE: (privrne karte) Evo trideset zelena.

JOŠKO: (skoči) Tri gornjaka imam. Zlatica je moja.

PERE: (nasloni se na stol i zaspi. Jedno vrime gluha tišina i zatim)

BAŠO: Gdi si Zorka? Hajd ovamo meni na krilo. Moja si navieke. (ustane i idje prema Zorki. Kad stigne do nje, Zorka ga otisne)

ZORKA: (bisno) Dalje od mene smrdljivi pakleni skote. Idji i pravi šalu sa tvojom ženom, koja zbog tebe pati, kao kakva mučenica! Pfuj, gadu jedan!

BAŠO: (opet krene prema njoj) Hoho! golubice moja, to ne idje tako. Ti si moja i moraš moja biti! (Hoće da je zagrli)

ZORKA: (svom snagom ga otisne) Bezsramno pseto, keru jedan, da mi nisi došao bliže, jer ću ti noktima iskopati oči! Zato što si se ti zadao u pijanstvo i u bludnost, nemoj misliti da mi neznamo za poštenje.

JOŠKO: Gle, gle, nisam ni znao da si taka junakinja! Ded da vidim hoćel se Zlatica smiti protiviti. Ovamo Zlatice, jer ti si od ovoga časa moja. ZLATICA: (glasno zaplače)

BAŠO: Zalud svakako nećkanje. Ja sam te u poštenoj sigraniji od čovika nado- bio i ti moraš moja biti. (opet će Zorki)

JOŠKO: A ja ću koji put čupniti moju Zlaticu i odmah će se utišiti. (uputi se k Zlatici) BOŽIDAR: (otisne ga natrag) Neka je dosta od te magarećije šale. Gubite se, dok vam nebude tisno.

(Bašo hoće da zagrli Zorku, ova se otme i skoči na lievo. Bašo za njom. U isti čas već idju nazad, samo što sad Zorka oklagijom mlati Bašu gdi ga dovaća)

ZORKA: Evo ti zagrljaja!... Evo ti i poljubaca mojih ... (udara ga) Nisam mogla zapričiti, da Pere sve svama ne prolumpuje, al svoje poštenje sam kadra obraniti! (mlati ga) Odma do djavola se gubite!

JOŠKO: Ne daj se Bašo! Ovako radi kano ja. (skoči k Zlatici, al ga Božidar uvati za obašvu i zaokrene š njom svom snagom te ga lupi nadesno. Zorka nežali, već dalje mlata.)

BOŽIDAR: Dedte teta Zorka to drvo meni, da ih naučim pameti. (pridje Zorki i priuzme oklagiju, zamahne, al Bašo komično na vrat na nos biži na desno, gdi se Joško baš podigao. Božidar udari po Joški, ovaj skoči na desno za Bašom.) Bez- sramne varalice! Vidio sam sve što ste noćas sa Perom činili. Imati ćete vi još sa žandarima posla. (Cigani, koji su se za vrime hajke koji pod stol, koji za stolce posakrivali komično izidju.)

PRIMAŠ: (komičnim licem) To je bilo veselje! Au Bašo, au Joško, alaj su vam podbrusili pete! (Zorka se nagne nazid i plače. Zlatica isto tako kod stola.)

BOŽIDAR: Ovamo cigani, pa ćemo odneti gazdu na krevet.

VAŠO cigan: Gdi da ga uhvatim, zar za nos?

PIŠTA cigan: Ja bi najvolio za budjelar ga uhvatit, jer tko će nama našu mnogu dvorbu platiti?

BOŽIDAR: No jestel? Ded najedared ga dignimo! (Pere oglendžano obisi ruke i samo mrguda.)

PRIMAŠ: Alaj je težak! O bar da mu i budjelar tako pun! (Odnesu ga na livo i odmah dodju natrag.)

VAŠO: (češe si glavu) Da sam znao, da će se tako stvar završit, radje bi ostao noćas u mojoj putriki.

PIŠTA: Cilu noć smo grebali, ali nagrebali nismo ništa. To je bio jalov posao!

PRIMAŠ: (uzme halat) Hajdemo. Tu nemamo više šta tražiti. Čini mi se, da Peri više nikad nećemo zasvirati.

VAŠO: Vrane neka mu iskopaju oči, kad nema novaca, zašto se paradira?

BOŽIDAR: (unišavši) Još uviek ste tude! Odmah da ste se tornjali.

PRIMAŠ: Ded najpre plati/ (cigani kesu zube)

BOŽIDAR: Da ja platim?... Nemarim! (skoči rad oklagije, cigani dreknu i nagrnu na desno) Joj, taka plaća nam netriba! (pobignu)

BOŽIDAR: (ostavi oklagiju, podigne izvrnite stolce, zatim koraci k Zlatici.) Tiši se Zlatice.

Što je bilo - bilo je, al odsada ću ja stajati pored tebe i obmit ću tvoje poštenje protiv svakomu napadaju... Uzdaj se u Boga, moli se pobrano i tiši se sotim, da ćeš mi vikom biti u srcu, kao slika boginje moje.

ZORKA: (otare suze i okrene se) Hvala Bogu, samo kad se soba očistila od gadova. Hvala ti Božo, koji si mi pomagao.

BOŽIDAR: Nemate na čemu. Gazda Perine novce nisam mogao sačuvati, jer se neda ni vilama sedlati, al od Baše i Joške na vieke ste oslobodjeni. Ti neće više ovamo koraciti!

ZORKA: (jeca) Al šta da počnemo? Čega da se latimo? Tako smo duboko pali, da nevidim puta, kako da se dočepamo stare sviće i zadovoljstva.

BOŽIDAR: Zasada malo odmorite se. Posli pak vrimenom pogodit ćete vi način, kojim, ako i siromaški, al ćete zato zadovoljno moći živiti. Mislite se i sami, a i ja ću se misliti, čega da se latite. A sad s Bogom, idjem, da malo opoči- nem. (Rukuju se i otide. Zorka i Zlatica kleknu prid priliku i mole jutarnju molitvu. Iz druge sobe čuje se hrkanje pijanoga gazde.)

Zastor

 

II. čin

Soba ista

ZLATICA: (bolno) Virujte, nane, još i sad me boli srce, tako me tuga stegla, kada me otac po kartama ponudio Joški... Mislila sam da se srušiti moram na zemlju... Al kako je otac i mogao tako štogod izmisliti?

ZORKA: Nije to otac izmislio, nego vino i djavo, koji se po pijanstvu uselio u njega. Trizan čovik tako što nikad nebi učinio... Znatiželjna sam, kako će mu biti, dok se iztrizni i dozna, kako bezumno se noćas vladao!

ZLATICA: Dobro što ste rekli, i ja ću paziti, da vidim, jel ostalo u ocu još traga od stida i sramote.

ZORKA: Ej curo moja, ti ni ne shvaćaš, kaka borba za život nas čeka, ako želimo, da imamo dostatno kruha i da koju tranju možemo metniti na se! Jer zemlja naša je prišla tudjinu u ruke i nerodi više nama. Odsele sa svojih deset nokata moramo da stvorimo sve, što nam od potribe. Već sam i zgon- djala da ću skinit s tavana i sastavit moje pokojne nane stan, pa da ću tkati drugom za novac, jer skrštenih ruku badava bi čekali, da nam pečeni kopuni dolićaju.

ZLATICA: A čujte što sam ja smislila. Dajte me kojdj šnajderki i ja ću naučiti šiti. Posao nije sramota. Mlada sam, jaka sam, a nuz to uzdam se u Boga, zato se nadam da ću brzo izučiti, te ću vam i ja pomoći u borbi za kruh.

ZORKA: (raskrili ruke) Hajd ovamo, da te nana zagrli. Hej! Drukčiju sriču sam ja tebi osnovala! Al čovik sanja, a Bog odredjuje. Čisto mi odlanilo na duši, kad si rekla, da bi za šnajderku. S moje strane odobravam i ljubim ti mudro čelo. (Poljubi je.) Mislim, da ti ni ocu neće biti protivno, ta drukčije ni nemože biti. Zato neću dugo ni čekati, već dok sutra zadjem po kućama, da sebi posla tražim, u jedan put ću se kojom šnajderkom udesiti, da što brže možeš stati za šegrta.

ZLATICA: (veselo poljubi Zorku) Vrlo će dobro biti nane, jer tako osićam u srcu svomu, da ću vam mojim zanatom biti na korist i na radost.

ZORKA: Idji, curo, vidi spaval ti otac (Zlatica ode) Sirota Zlatica moja, sad kad bi tribalo, da se divojči i da uživa radost mladosti svoje, sad evo mora da uzme na se jaram i da pomaže kruh svakidašnji zasluživati. O jaki Bože! Budi nam u pomoći! (Kuc na vrati) Tko to može biti? Slobodno unutra! (ulazi s desna)

POLA: (Namickana, namazana, sjajno opravljena) Faljen Isus! Zorka!

ZORKA: (bezvoljno) Ako ga iz čistog srca hvalite, onda navieke hvaljen.

POLA: (s velikim očima) A kakav je to divan? Valda ne držiš, da se sotona uselio u mene?

ZORKA: Ja nedržim ništa. Ja po onomu sudjivam što svojim očima vidim i svojim ušima čujem. Zar je to, Pole, u redu, kad ti u poslen dan opravita, namickana i namazana već prija podne idješ kućama na divan?

POLA: (dirnito) Idji, mani se... Pa što ti je hasnilo, što si taka bogomoljka, ter uvik kod kuće sidiš? Zar nevidiš, da ste nuz tvoju kripost propali, jer ti čovik prosti pijandura i kartač.

ZORKA: (Ijutito) A što hoćeš sotim da kažeš? Zar da je smutljivicama bolje? Hej, Pole! Dočekat ćeš ti još taj dan, kada ni ker neće zalajati za tobom, a kamoli pošten čovik stat s tobom u razgovor.

POLA: (s podsmihom) Gle, gle, pritiš se, kao kaki popo! A sotim nećeš pomoći ni samoj sebi, a ni svojoj kući. Propali ste! Ako nećeš da uzmeš prosjački štap u šake, odsele moraš da se guriš i znojiš i radiš, a vidiš i drukčije bi mogla sriču dostići. Čovik te nevoli! Prokarto te, kako sam od primaša čula. A krv ti još mlada! Zato sam došla da ti ponudim sriču. Ima u selu bogati ljudi, koji bi te zakrilili, samo nemoj ih odbiti kad tvoj mili pogled ili koji poljubac od tebe zažele.

ZORKA: (skoči bisneć od nutarnje uzbudjenosti) Tornjaj se odovud, beštio jedna, pa kad si sama u blatu i nevaljaštini, bar nemoj se o druge očešati, da i nji tvojom bludnošćom ukaljaš. Ja sam Peri dala viru moju! Održala sam ovu viru dosada, a održat ću je i odsele. Virna sam mu bila u dobrim, a neću ga privariti ni u nevolji. (Pola krene prema vratima.) A ti, koja već ni neznaš, tko ti je bio vinčan čovik, jfer već sa devetim si sastata, još ćeš sisti na moj prag i tražit ćeš zalogaj kruva, da nasitiš svoje bludno tilo, bezsramnica jedna! (Pola na desno otide. Zlatica na livo unidje.)

ZLATICA: Otac mirno spava, namistila sam mu pod glavom jastuk i pokrila ga. A na koga ste vi tako kereštali?

ZORKA: (materinski) Zlatice moja, ima stvari, koje tebi još nije slobodno znati. Ja sam te naučila, da u poštenju živiš, da čuvaš svoje divičanstvo, jer ti je to najlipši cviet u divojačkom vincu. I sada ti to kažem: moli se Bogu, neka te obrani od napasti, a Blaženu Gospu, neka ti pomogne, da uviek mogla budeš odbiti svakojake grišne misli i želje.

ZLATICA: (ponosno) I dosada sam se toga držala, a i odsele ću. Kada me je otac na karte metnio, ogadila sam se na sav svit i jednim Bogu želim ugoditi.

ZORKA: Dodji mi na krilo. (Dodje, Zorka je gladi.) To volim, al zato neželim od tebe duvnu odhraniti. Ako tako pošten momak te zaprosio bude, kao recimo Božidar, onda mu slobodno možeš ruku dati, al se bojim, da smo u našoj nevolji i njega navieke izgubili. (Ode)

ZLATICA: (snuždito) Ja pristajem na volju Božju i pripravna sam svoj život Bogu žrtvovati. Očev primer me sasvim pristrašio. Bolje volim na vieke pod vincom ostati, neg da nuz takog muža patim kao što je moj otac. (Kuc na vrati, strese se) A tko nam sad opet dolazi? Slobodno, unutra!

DOKICA: (ošišana, opravita, sa rukavicama, namazana, namickana) Faljen Isus!

ZLATICA: Amen uviek! A od kud ti ispala?

DOKICA: Došla sam, da te vidim.

ZORKA: (zlovoljno) A kako nam dosada nikad nisi dolazila?

DOKICA: Dosta mi žao, al odsele ću sotim češće.

ZLATICA: (održano) Čuješ Dokice! Iskreno ti kažem, mahni se ti mene! Ja i ti neidjemo jednim putem. Smutnje pak, koje si po selu učinila, sićaju me, da se nedružim s tobom!

DOKICA: Gle, gle, nisam ni znala, da tako pobožno znadeš pridičiti. Zar si ti bolja?

ZLATICA: Dokice, nad nama je Bog, koji sudjiva i ja u svaki čas smidem na nebo podići oči, ja sam čista i nevina, a meni je to dosta! Ja netežim za gospoštinom, ja sam zadovoljna i sa našim siromaštvom.

DOKICA: A vidiš baš zato sam došla. Propali ste sasvim, a živit se mora. Nuz to te otac noćas ostamotio, jer te je prokartao. Pa što ćeš sada početi? Zar ćeš u službu ili ćeš nadničariti? Dosta bi bila luda, kad se i lakše dade živiti.

ZLATICA: (sumnjivo) A kamo nikšaniš s tvojim ričima?

DOKICA: (hamišno) Kazat ću iskreno. Ima u selu jedan momak koji gine, vene za tvojim milim pogledom i za tvojim zagrljajem i koji ćete na dlanu nositi...

ZLATICA: (bisno) Gubi se djavole i nenapastuj me, jer ću ti odmah ispribijat te bludne kosti. (Dokica sa strahom skoči.) Ti prodaji svoje meso i svoju bezsramot- nost, kako hoćeš, al mene nenapastuj, jer ću ti naprišivat ono, što si zaslužila.

DOKICA: (bojažljivo) Pa nemoraš se zato tako zlovoljiti, ja sam dobro htila!

ZLATICA: (vikajuč) Jest svaki vrag dobro hoće, dok napastuje, al kad kogod posrne, onda je vrag prvi koji ga izsmije. Bolji je dobar glas, nego svilen pas, zato biž, dok nezamahnem, jer ćeš zlo proći! (Dokica prema vratima curukujuć)

DOKICA: Nije svaki andjel tako liep kakim se čini. (Ulazi Zorka)

ZLATICA: (srdito vikajuč) Gubi se sotone! (Dokica iskoči na desno) Prositi ćeš ti još na našim pragu, bezsramni druže paklenog sotone.

ZORKA: (materinski) Smiri se Zlatice moja i hajd ovamo da te nana izljubi. Ćutila sam za cielo vrieme, jer sam htila viditi kako ćeš se prema toj smutlji- vici ponašati. Hvala Bogu! Pobjedila si! I ja se srićnom osićam što si moja! (Ljubi je grli. S live strane Pere)

PERE: (tare oči i proteže se) A kakva je to larma? (Nitko neodgovara, Pere gori doli hoda...) Zorka, Zlatice, zašto neodgovarate? (Svi ćute. Pere se zaustavi.) Stoje to, zar ja nemam žene i kćeri, da mi na pitanje odgovore?

ZORKA: (kroz suze) Nemaš! Noćas si nas u pijanim ludilu prokarto. Mene je dobio Bašo, a Zlaticu Joško... (Pere sidne i sagne glavu.) I Bašo i Jockoš odmah ovdi u našoj kući su nas htili da siluju, a ti si zaspao i nisi nas branio. Bog, zna što bi bilo da ih Božidar nije oklagijom razvijo. Ah tužna mene i nesrićna! A Zlatice moja alaj te otac osramotio! (Pere ćuti i uzdiše. Jedno vrime tišina.) Al to još nije sve! Videć tvoje nepametno vladanje, već jutros u zoru je bio jedan napastovac i to Marko komšija, s kim si noćas ždero i želio je, da grišim š njime, malo pre je pak bila Pola i isto tako me napastovala, sad pak prije nego što si unišao, bila je tu Dokica, da ti kćer na zli put odvede, al ju Zlatica oklagijom izperjašila. (zaplače) Ah tužna Zorko, ah tužna Zlatice, po našem ocu smo postali grdobe svita i danas svako u nas tare svoj ukaljan opanak.

PERE: (teškim uzdahom skoči na noge) Zorko moja, mučenice moja!

ZORKA: Uviek sam tvoja bila, a sada mi gori obraz, jer neznam čija sam! (na- glas zaplače)

PERE: Zlatice moja, andjele moj!

ZLATICA: (kroz suze) Vazda sam bila andjel, al me je moj otac gumio Joški u grišan naručaj!

PERE: (tronuto) Zorka moja! Zlatice moja! Možetel vi meni prostiti? Vidim da na rubu pakla stojim i priti mi propast, al vi me još možte spasiti, ako me nanovo primite u vaše srce.

ZORKA: Bog neka ti prosti, njega si vridjao najgrdnije. A kada se s Bogom pomiriš, naše oproštenje je gotovo.

PERE: Hvala ti Zorka moja! Naskoro će prošiun ići na Jud. I ja ću s prošiunom. Otići ću bos i gladan, činit ću tešku pokoru i nadam se, da će mi Bog prostiti. A da i vama posvidočim, kako se ozbiljno kajem za sve, položit ću zakletvu na sakramenat, da opojnog pića više ni okusiti neću. Virujetel mi?

ZORKA: Netriba da se na sakramenat zaklinješ! Ti si šaržišta! Postavljen si bio da drugima zapovidaš! Ded pokaži sad, da znadeš i samom sebi zapovida- ti. To ćemi dražje biti, neg da se na sakramenat zaklinješ. Budi daklem odsele čovik!

PERE: (oduševljeno) Tako će biti! Koji sam nepametnim vladanjem toliku smutnju činio, odsele ću i bez zakletve pokazati, da sam čovik i da znam sebi zapo- vidati.

ZORKA: Bog ti pomogao!

ZLATICA: Bog vam pomogao! (Kuc na vrati)

BOŽIDAR: Faljen Isus! O kako mi drago, što vas u tako lipom razgovoru na hrpi vidim!

PERE: (oboritim očima) Dobro govoriš! U najlipšim smo razgovoru. Ti budi prvi u selu, koji si doznao o čemu divanimo. Evo ti prid Zorkom i Zlaticom tvrdu viru dajem, da koji sam toliku smutnju počinio, odsele triznim, valjanim i radenim životom sve želim popraviti. Tako mene Bog pomogao!

BOŽIDAR: Taku namiru voli Bog, zato će vas i pomoći. (k Zorki) Pa jestel već štogod zgundjali?

ZORKA: (utišeno) Jesmo Božo ! Ja ću presti i tkati, a Zlatica će biti šivalja. Dat će Bog, biti će kruva i zadovoljstva! Gdi se radi, tu se teče!

PERE: A ja ću tirati sve one zanate, koje sam kod katanašaga učio. Stedit ću i raditi, da za silnu sramotu, koju su zbog mene podneli, utišit mogu i Zorku moju, a tako i Zlaticu.

BOŽIDAR: Bog će pak blagosovit vam posao, jer ćete vršit njegovu volju. (Kuc na vrati)

ICIG čifut: Dobar dhan, gazda. Čujem da si noćas tušta dobio na kartama, došo sam, da mi platiš dugove.

PERE: (mirno) Nisi dobro čuo. Sve je propalo. Zemlja mi u tudjim rukama, samo je još kuća na mojim imenu. Al zato budi uviren, sve ću ti platiti, samo imaj strpljenja!

ICIG: (gnjosan) Dha, dha! Icig nek se strpi, a ti dan i noć po mijanama! Danas ću platit, sutra ću platit, a ono dug stoji, a ti lokaš i kartaš se. Dosta je bilo od šale... I tako je sve moje. (ode do Pere) I ovaj kaput i čakšire i košulja i što je na ženi i na curi, sav namištaj u krevetima, sve što je u dolafima i ormarovima, to sve je moje! Ja dalje nemogu čekat! I kuću i sve pokućstvo sat ću protati na mezetu.

PERE: Icig, imaj Boga! Požali mi ženu i kćer.

ICIG: (slegne s ramenima) Ni mene nežali nitko! Zašto daklem da ja požalim koga?

BOŽIDAR: Tomu se nije slobodno dogoditi!

ICIG: Ti se nemišaj u naš posao!

BOŽIDAR: To je i moj posao, ne samo vaš!

ICIG: A ti onda plati, pa kvit!

BOŽIDAR: Jest kvit, al i kod tebe će četir kunšafta manje biti.

ICIG: Pa dobro! A ti daklem plati barem polak od duga!

BOŽIDAR: Koliko iznosi polovica?

ICIG: 84 Pengova.

BOŽIDAR: (pruži rukom u nutarnji džep, izvadi stotinarku) Evo daklem! A za ono drugo ja stojim dobar. Jel ti pravo?

ICIG: O molim! Neka i odsele imamo sriču.

BOŽIDAR: Gledaj da se gubiš!

ICIG: Ponizan sam sluga. Ostajte s Bogom! (Posli nike pauze)

ZORKA: Hvala ti Božo, koji si nam spasio krov nad glavom. Dati će Bog i mi ćemo tvoju ljubav pošteno vratiti. A sad, nemojmo dalje ajmekati, nego se latimo ozbiljnog posla. Ako složno radili i nuz to štedili budemo, uzdam se, da će za sadanjim žalosnim danima jedared nam opet siniti sunce radosti i zadovoljstva.

Zastor

 

III. čin

Apoteoza domaćeg obrta

Gore livo stan Zorkin. Zorka sidi za stanom. Gore na desno Zlatica kod šiveće mašine, kalfice i šegrtice koje fircaju, koje petlje prave, opet jedne peglaju, jedne civi motaju. Na sridi naprid diljača, na njoj Pere makijom u ruci. Daske, lica tojest lotre. Na zidovima ćilimi otkani, peškiri od usnovaka i u četiri nita sa šarama. Propeće, torba i dr. material. Zastor se digne, jedno vrieme sve niemo stoji, zatim zastor se nimo spusti.

Posli nike pauze zastor se na novo digne, posao u potpunom toku. Pere makijom radi, Zorka tka, Zlatica šije, jedni fircaju, drugi petlje prave, opet jedni motaju na čekrk civi.

Svi pivaju:

Vozila se po moru galija

Vozila se po moru galija oj

U galiji okovan delija oj

 

Gledala ga s prozora divojka

Gledala ga s prozora divojka oj

Što me glediš s prozora divojko ti?

 

Oženjen sam, uzet te nemogu,

Oženjen sam uzet te nemogu ja

Okovan sam, ljubit te nemogu ja!

BOŽIDAR: (na desno udje) Faljen Isus i Marija! Alaj to složo idje!

PERE: (pristane, makija u ruci) Na vieke faljen! E, ako nećemo složno, onda nemož bit od nas ništa!

BOŽIDAR: Baš mi žao, što kad ste počeli domaći obrt, nisam odmah i ja stao u vaše kolo.

PERE: Još nije kasno. Bolje ikad, neg nikad. (Božidar otide do Zorke) Zar vas teta Zorko nebole ruke, kad cio dan trzate š njima naprid i natrag?

ZORKA: (veselo) Bome, dragi Božo, dosta ruke pate, jer još i u snu se trzaju, al tko negubi isprid očiju cilj, taj nema kada vodit brigu sotim, bole ruke ili ne!

BOŽIDAR: Pa imatel zadosta naruča?

ZORKA: Ima i odviše. Bilo bi i za dva stana. Samo da mi naći jednu uputnu ženu, odmah bi je uzela nuza se.

BOŽIDAR: To volim! A isplatil se?

ZORKA: Hvala Bogu, ne kuburimo. Po poslu i trizvenosti vratio se u kuću mir i zadovoljstvo.

BOŽIDAR: (medjutim otidje do Zlatice) Baš mi te žao, Zlatice, što se toliko mučiš.

ZLATICA: (smišeći se) Ni najmanje neka ti nije žao! Zar nisi nas zatekao pivajuć? A gdi se piva, tu nema umora!

BOŽIDAR: A slušajul te kalfice i šegrti?

ZLATICA: E, moraju! Nit mene plaćaju badava, niti ja nji! (Božidar gleda prstice Zlatičine bez da oko skine š nji) (Kuc)

KANTOR: (Unišavši) Faljen Isus, Gazda Pere!

PERE: (skoči i rukuje se) Na vieke hvaljen!

KANTOR: Tako mnogo koješta sam dočuo o vama, da sam morao doći jedared vas pohoditi.

PERE: Srićni smo što ste se k nami potrudili!

KANTOR: Kako vidim, tu je cila kuća zaposlena, a još i drugima dotiče zasluge-

PERE: Tako je! Jer je posla odviše!

KANTOR: A gdi ste učili drvodiljski posao?

PERE: U katanima. A tako i cipelarstvo. Jer obadva zanata tiram.

KANTOR: Neće to biti malo odviše?

PERE: (smišeći se) S jednim osladim a s drugim zasladim. Kad mi dosadi makija, a ja uzmem šilo.

KANTOR: Vrlo pametmo! Pa jel težak bio početak?

PERE: Al vrlo težak! Posli moga nepametnoga pijanstva ostala kuća prazna, a ja bez poštenja. Zorka je brzo našla posla, jer je od matere svoje naučila tkati. Njoj je samo stan tribalo sastaviti. Svit ju žalio i naneo joj puno posla. Zlatica pak, jer je imala volju i dobrog je shvaćanja, za najkraće vrieme je izučila šnajderajstvo i danas jedva može posao savladati, toliki je kod nje naruč. Kako vidite i kalfica i šegrtica triba.

KANTOR: To je sve lipo! A kako ste vi Pere započeo? Jel i kod vas tako lahko išlo?

PERE: Kakav lahko? Meni je tribalo najpre pouzdanje jer mi poštenje bilo propalo. Kad sam trizan prvi put udario sokakom, svi me obilazili. Za čudo im bilo, što je Pere trizan. Tako sam naišao na snaša Tezu. Bila je u pantuškama. Ja ju pozdravio i reko da tako neće biti dobro, triba te pantuške podjoniti. ,,A rano moja, a tko tako štogod u našem selu umi?" - odvrati ona. Umim i ja, samo ih donesite! Kad sam opravio, seka Teza, ma je stara, skače od radosti. U ime plaće sam dobio pladanj grah. Srićna ona, a srićan i ja. Ča Bolti sam napravio novu livču. On mi dao kotaricu kukuruza. Birovljeve sonice išle širom druma, ja ih udesio, a on mi posio džak krompira. Po njima svit razčuo o mojoj vištini, i dan u dan dobivao ja sve više posla. S poslom rasla zasluga i tako sam danas blizu onomu čaru, da ćemo sa Zorkom i Zlaticom naskoro moći kupiti isto onoliko zemlje, koliko sam ja prolum- povao. Hvala Bogu, koji mi prosvitlio pamet. Po štediši i radiši doći će naša kuća naskoro k starom blagostanju i k zadovoljnosti.

KANTOR: Veoma se radujem, što sam sve to iz tvojih ustiju čuo. Neka ti nebu- de na teret jer ću mnogu oskudom i stramputice iduću braću k vami poslati, nek vidu, kako se dade iz ništa po domaćem obrtu ne samo živiti, nego i steći! A odkud ovaj krasni čilim? Zar je to muštra kaka?

ZORKA: (blagim smiehom) O ne gospodaru kantore! To su moje ruke naradile.

KANTOR: Baš ti se divim. Zorko, sotim možeš na ma koju izložbu! A zar i ove torbe i ovi peškiri?

ZORKA: (ponizno) Jest, to sam sve ja naradila.

KANTOR: Ponosim se stobom i ako bude naskoro gdigod izložba, od tvojih radnja ćemo izložiti nikoliko komada. Ni nemisliš, koliko ćeš naruča dobiti!

ZORKA: (pristrašeno) Onda nećemo na izložbu! I ovako jedva mogu posao savladati!

KANTOR: E, to rado čujem! A o Zlaticinom šavu i kroju sam već mnogo liepog i dobrog čuo, a kako vidim i ona ima zadosta posla.

ZORKA: Hvala Bogu posla odviše.

KANTOR: Ako mi slobodno pitati, uviek tako ozbiljno ćuteć radite?

PERE: Kaki ćuteć! Samo da ste malo pre došli, kad smo svi nuz pismu hajčili. Ded cure započnite jednu!

SVI:

Kukuruzi već se beru ej haj

Kukuruzi već se beru

Što mi radiš moj biseru

Što čekaš, što misliš, što se neženiš?

 

Darove sam pripravila ej haj

Darove sam pripravila

I ružmarin zasadila

Što čekaš, što misliš, što se neženiš?

KANTOR: A, to mi po volji. Volim što sam svojim očima vidio i svojim ušima čuo, što se tu radi i kako se radi. Na takomu poslu mora biti blagosova. Samo tako nastavite i nadalje, a ono drugo oslonite na Boga. S Bogom ostajte, čestitam vas sve!

PERE: Iskrenim srcem vam zahvaljujem, i obećajem, da ćemo i nadalje ostati složni, trizni i rađeni. (Kantor će da idje)

BOŽIDAR: Molim gospodaru kantore, posvetite nam još koji čas. (Kantor se vrati) Malo pre ste čuli jednu pismu, u kojoj divojka dilbera pita, što čeka, što se misli, što se neženi? Tko je momak, taj tu pismu na sebe može uzeti. A ja sam momak. Od mnogih godina nosim u srcu sliku Zlatičinu, samo kako je kod nji nastupila oskudica, nisam ju htio od roditelja da otkinem, jer je njezina zasluga odveć potribna bila kod roditelja. Al sad, poklem smo evo svi čuli od čiča Pere, da je trizvenost i marljivost plodom urodila, i da će sa dobrom teta Zorkom imati iz čega živiti, zato evo prid Vama prosim od ča Pere i teta Zorke njevu Zlaticu sebi za virnu ženu. (Posao najedared stane, svi poskakaju. Zbog iznenadjenosti opšta tišina.)

KANTOR: (Božidaru) Hvalim ti nakanu, sinko. Dobro si odabrao, a u meni sve igra srce, što će Zlatica tako poštenog muža zadobiti kakav si ti. Da čujemo, što će ča Pero odgovoriti?

PERO: (kroz suze) Sad istom vidim, da mi je Bog prostio mnogi grieh, kojim sam ga vridjao. Sad, kad vidim, da će moja Zlatica, koju sam u jedan nepri- domišljen čas tako ponizio, biti srićna nuz takoga poštenjakovića, kakav si ti Božidare. Naravno da pristajem i hvalim Bogu za ovu iznenadnu radost. Sto ti veliš Zorka moja?

ZORKA: (kroz suze) To velim, da mi je plaćena u ovaj čas sva muka i trud, samo kad čujem, da je mojoj Zlatici javila se srića, od koje bolju ni želiti nemože.

BOŽIDAR: (veselo) A što ti odgovaraš, Zlatice!

ZLATICA: (oboritim očima) Bez da sam i jednim migom ili ma kako drukčije odala, od onoga žalosnoga časa, kada si mi obranio poštenje, protiv bludni lupača, u srce sam zatvorila sliku tvoju i nosim ju i dan danas, zato ti velim, da sam srićna i presrićna, što ćeš ti uzame biti kroz cio moj život.

PERE: Hodite ovamo pridame! (Dodju i kleknu. Pere raskrili ruke) Blagosov roditelja kuću gradi mladima. Budte zato blagosovljeni! Volite se, poštivajte se i radite marljivo! Nemojte poći po mojemu prijašnjem tragu, nego po sadašnjemu, a ja ću i nadalje pokoru činiti, jer ovoliku sriču ja nisam zavri- dio! (Mladi ustanu, Zorka suze briše.)

KANTOR: Volim sve, što sam čuo i vidio, a najvolim to, što u ovoj kući stanuje Bog, koji prašta svakomu grišniku i koji je na moj očigled nadario Vas Pere, jer vam obraćenje iskreno bilo. Živite svi srićno i zadovoljno, nastavite lipi domaći obrt na diku našega bunjevačkoga roda. S Bogom mi ostajte! Vi pak mladi primite moje čestitke. (Rukuje se i otide. Čim izidje, unidje Pola, al namickana, rongjava.)

POLA: Hvaljen Isus! (Božidar i Zlatica drže se za ruku.)

ZORKA: Amen uviek. A što je vas baš sad ovamo donielo?

POLA: (zaplače) Beda i nevolja! Nemam kruha, ni ogriva. Svagdi zatvaraju pri- damnom vrata. Ositim da bi mogla raditi, al mi niko posla nedaje! Ako Boga znate, dajte mi posla.

ZORKA: (ganuto) Na dobro ste misto došli. I sama sam pritrpila bedu, zato znam, što je to, kada se nema. Kršćanka sam, zato ću Vam pomoći. Kakav posao razumite?

POLA: Eno vidim stan! Razumim svakojako tkanje.

ZORKA: Onda odmah sutra možte mi doći. Ovdi ćete se kostirati, a za plaću ćemo se već nagoditi. Al očistite jezik i mozak svoj, jer u koji čas ovdi tko izusti grišnu ili nevaljanu rič, tomu u tili čas izlazi godina.

POLA: O bar da sam se uviek držala reda!

ZORKA: To volim čuti. Sutra daklem možte doći, a sad s Bogom idjite!

POLA: Hvala ti Zorka! S Bogom ostajte!

ZORKA: Ona je mene kamenom, a ja ću po nauku Isusovim nju kruvom.

PERE: Pravo imaš! (Kuc na vrati. Ulazi Dokica nenamazana, otvoritim očina.) Slobodno. Unutra!

DOKICA: Hvaljen Isus!

ZLATICA: U vieke hvaljen. A što ti dobra nosiš?

DOKICA: Svoju tugu i nevolju!

ZLATICA: Kako to, ta ti si mi rekla, da se mož i lahko živiti.

DOKICA: Ne karaj me Zlatice, dosta me Bog pokarao. Netribam ja danas ni na posao! Dobro si ti rekla, da je bolji dobar glas, nego svilen pas. Sto sam griehom stekla, to sam već sve rasprodala, da živiti mogu. A sad me stigla skrajnja beda. Umrt moram od glada.

ZLATICA: Med kršćanskim narodom tomu se nije slobodno dogoditi. Doteći će i tebi potriban zalogaj!

DOKICA: Baš zato sam došla, da te zamolim, nebil mi mogla posla dati.

ZLATICA: Posla će biti, al najpre reci, jesil se već pokajala za svoj grieh i jesil dušu očistila ispovidjom.

DOKICA: Još nisam!

ZLATICA: Onda ćeš sutra na misu. Iskreno i skrušeno ispovidi sve i obećaj prid Bogom, da ćeš prije umrti, nego li se vratiti na stari grieh. Zatim dodji ovamo, pa ćeš raditi s nama. Kakav ručni posao umiš?

DOKICA: Znam šlingati, vezti i košulje šiti.

ZLATICA: To je zadosta, al paziti moraš na taj tvoj jezik, jer tko ovdi griešnu rič izusti tom je godina u isti čas izašla.

DOKICA: Tako mene Bog pomogao! Nećete imati na me tužbe!

ZLATICA: Onda sad idji s Bogom, a sutra posli mise dodji.

DOKICA: Hvala ti i hvala vam svima. S Bogom. (Na desno izidje. Spolja glas Icigov.) A što ti tu tražiš kod te poštene kuće?

PERE: Vidi, vidi, kao da se čorba prolila. Jedan drugom daju ključanicu i to u najgorji čas, kad bi i mi imali uzroka da se veselimo.

ZORKA: Dobro je tako! Izlijmo od našega veselja i na druge. (Kuc na vrati)

ICIG: Dobar dan. Ljubim ruke. Već davno niste bile kod mene. Valda se srdite?

PERE: (smije se na glas) Nesrdimo se mi Icigu, kako bi se srdili!

BOŽIDAR: Zar si čuo da je Pere opet dobio na kartama, pa si došao, da plati dug?

ICIG: Kazo sam ti već jedared, nemišaj se u naš posao!

BOŽIDAR: Kako Icig? Što se ovdi dogadja, to se i mene tiče. Jer uzmi na znanje, da sam ja od danas zet u ovoj kući, a Zlatica mi zaručnica.

ICIG: E, to je onda sasvim druga stvar. Onda naravno i ti imaš ovdi rič.

BOŽIDAR: Što si doneo novog?

ICIG: Došo sam vidit, zašto nikad u moj dućan nesvraćate? A kod mene ima svašta. I soli!

PERE: Al kad nama ništa netriba. Mi drugom radimo i to radimo što nam donesu.

ICIG: (razgleda se) Vidim, vidim. Ako ste to vi sami naradili, onda ja mogu zatvoriti dućan. No al znaš šta Pere! Evo ti poštena rič, štogod i kadgod ti ustriba, u svaki čas ću ti dati jeftinije neg drugom, i na veresiju, jer čujem od drugi, a vidim i sam, da si opet onaj stari, rađen i marljiv Pere!

PERE: Jesam Icigu! A taj želim i ostati! Samo što Pere Dolić više nepozna veresiju. Ja samo za gotov novac kupujem i ono kupujem što mi triba. Ako daklem jeftino dao budeš, nemarim, za svadbu kod tebe ćemo vašarit Zla- tičino ruvo.

ICIG: Nek imam sriču! Vrlo ću jeftin biti. Gdi se tolika roba na godinu priradi, tu će Icig i nuz jeftiniju cinu naći svoju hasnu. Daklem nezaboravite za Iciga!

BOŽIDAR: Nećemo! Dobar ti dan!

ICIG: (klanja se) Dobar dan. Ljubim ruke. Ponizan sluga. S Bogom.

PERE: Hvala Bogu, kad je otišao. Sad nas već valjda neće više nitko buniti. Cure! Hajdete na hrpu! Danas mi se srce prolilo od radosti Ositim da je Bog dragi, komu neka je iskrena hvala, rasuo na nas obilje svoga blagosova, zato zapivajte jednu veselu pismu.

SVI: /: Zvoni zvonce tira čoban ovce:)/

Oj čobane ukrast ću ti janje Makar išla s tobom na vinčanje.

Tambura okrene u kolo. Jedno vrime igraju svi igrači zatim ...

Zastor

 

 

  
Előző fejezet Következő fejezet